Student

Пратите сценарио „Студента"

МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА

ЖАН-ПОЛ САРТР

Лисјен и Хелена се нису померили, они окрећу главу ка обореном човеку Хлена учини покрет као да би хтела да му приђе. Лисјен је задржава. Не мичи се. Треба одмах известити комитет. Код Сузане Жан, Барер, Делпеш и Ланже стоје и међусобно разговарају. Лица су им тврда и забринута. Неко куца на врата. Ко је то? рече Жан, То смо ми! рече Лисјен. Жан отвара врата, Лисјен и Хелена улазе, без даха и изван себе. Ухватили су курира! рече Лисјен. Богаму! Пок>'шао је да побегне када их >е видео, рече Хелена, али су га скинули. Баш када смо долазили. Нису нас видели? пита Барер. Видео сам их на време, рече Лисјен. Још који тренутак, па би и нас ухватили. Делпеш је сео врло тмуран. Последња два месеца веђ је одвише незгода. Негде пропушта. Зар није Бенга утврдио тај састанак? пита Жан. Да, рече Лисјен. Баш он. Жан учини љутит покрет: Но овог пута ми је јасно. Слушајте: пре две године када је војска заузела фабрику, они нису ухапсили Бенгу. Када смо ми били сакривени код Сузане, само Бенга нас је посетио; петнаест дана касније полиција је дошла да направи претрес. Ми смо били отпутовали претходно вече. У току два месеца, то је већ трећи курир кога хватају, и то на састанку који је утврдио Бенга. Најзад постоји још нешто; пре неки зан Барер је нашао на Бенгином столу једну цедуљицу неког Лонеа, који му је захваљивао за драго.цена обавештења. Закључак? Да ли је крив? Жан погледом испитује своје лруговс. Ланжс и Делпеш главом потврђују, Делпеш упали своју лулу и рече мирно; Крив, а сумњао сам у то. Жан се окрете ка Хелени. Ти, Хелено? Не знам. Мнслим да је крив. Лис?ен изгледа узнсмнрен. и нагло прасну: Не можете!.. Но можете супити човеку у отсуству. Дајте му прилике ла се брани. Немогуће. рече Жан. Лко га испит\'lемо овде и ако !е коив, ми не можемо да га пустимо, зато што ће ићи право до пајкана. А сувише 1е опаено да га овде ликвидирамо. Причекајте мало, рече Лис!ен скоро преклињућим тоном. Принудимо га ла се стопооиентно открнје. Жан говори са гласом који сече; Мислим да нам је |"асно. Сугчбина читаве партије стављена Је на коику. Ко се слаже са нзвршењем пресуде, без одлагања? Ланже. Барер, Делпеш и Жан дижу руку. Хелена и Лисјен се нису померили. . Четири гласа, од шест, оече Жан. А ако је невин? рече Лисјен. Жан слегну раменима. Један тренутак тишине. Затим Жан поново узе реч. Жалим, али неко ол нас мора на себе р у зети тај прљави посао. Ко? Титина. _ Вуцимо коцку, рече Жан. Сем Хелене, наравно. Што се тиче Лисјена... Хелена упаде са љутином: И он треба да извлачн, Ми не бисмо могли капа не бксмо имали ваше више да рапимо са вама. кад<« н« потпуно поверење. Он !е поотив рече Жан. I _ Комитет 1е гласао, Он мора да се повинуј . Жан °подели Један лист папира н * пет Јелном од њих оловком написа крст. Он сави хартиј« и стави их V Јелну шољу. лна! • Четири комала см псазна. Пети носи крст. онај кот извучр крст. одређен Је. ПУIП , и Жан стави шољу на сто. Делпеш пружи ЈЈЈ* " узе Једно парче које нервозно отвори. Испружи на сто; Жзд Тлисјен извлаче истовоемено. Лис Јен отмР« свот црпуљу брже него Жан и рече безвучним гласом, Непотребно Је да паље ииемо у { уз€ и Он баии сво’у цепуљу на сто. Хелена Је у показлме другима: МIМН . плп . е - ОХ тс. _ Цедуља обележена крстом. Хеленине ру ДРЛисЈеново липе »е постало твопо, Он реч^. Жа„ уч„„„ покрет » аа „с Р„аи 0„ отраоа тс» тр нут^ отваоа впата. она оп праониие. жан ка њо! и оечр просто; Не треба пива, Кол Хелене и Лисјена Скромно намештен стан, али ипак(богати^»е него Смзанин и Жанов.Ноћ Је. Лис Јен седи на ?Ј*™ е " Ј“ С Ј°’ са боапом међу рукама, смагла израза. Иза њега Хелена. врло бледа, вади из фиЈоке Једнога еТOЛа Ј* волвер уви Јен у крпу. Она се врати ка Лис Јену коЈи посматра са непокретним лицем. Он рече: Непотребно. Хелена стоЈи краЈ њега са изгледом да не разуме. Лис Јен понови; Непотребно Ја то нећу учинити. Он се пнже 'пима оеволвер из руку Хелене и враћа га V Фишку. Затим се враћа Хелени, узима ,1е за рамена. Његовс липе »е измучено.

Ја нисам кукавица, Хелено. Ја нећу да ти мислиш да сам кукавица. Ја знам да ти ниси кукавица, рече Хелена нежно. ' ч Ти не знаш колико храбрости ми је потребно... Даћу оставку сутра. Али ти си био прихватио, рече Хелена ван себе. Нисам довољно размишљао. Ја нећу... Нећу да пуцам на човека који је можда невин. Зар ти више волиш да читава организација буде потказана? Лисјен учини неколико корака и 'тешко седе у једну фотељу. —Не знам... Знам да нећу да убмјем Бенгу. Хелена поче да протестује. Лисјен јој пресече реч: Каквим очима бих себе гледао, Хелено, ако бих убио тога човека, иако је невин? Хелена га гледа скоро тврдо: . Са каквим очима би ти себе гледао ако би Жан сутра био ухап&рен? Лисјен се диже и изађе без речи. Када је остала сама, Хелена одлази до стола и узима револвер. Суд Хелена пред поротом: Тога дана била сам код Жа«а. Хтела сам ја сама да убијем Бенгу. Жан није дозволио. Ои је убио Бенгу уместо Лисјена. - Са свога места Сузана упада; Зато што је тако хтео. А да је Лисјен дао оставку, ти би га слушала. Жа« је хтео да те има под руком. Хелена, ван себе, гледа Сузану са гађењем. Оиа хоће да одговори, али Жан је претече: Хелено! Не треба ни да јој одговараш. Тренутак тишнне. Франсоа покретом Хелени: Продужите. Сутрадан, рече Хелена. нађен је Бенга мртав на неком сеоском путу, а затим петнаест дап а кастгије... Сведочење' Хелене Код Сузане Комитет је на састанку. Сви слушају са тужним изразом Делпеша који закључује: ...А што се тиче онога Лунеа коме је захваљивао, то је неки билгиски економист. Бенга му је слао податке о буџету радника на петролеју. И онда? рече Ланисе. Он Је био невин? Делпеш учини „да“ покретом главе. Сви дуго ћуте. Лисјен посматра са болним запрепаШћењем мирнога Жана коЈи својом здравом руком савиЈа цигарету. Ми... муца Лис Јен. Ми смо... Не треба да жалимо оно што смо учинили, рече Жан гледаЈући Лис Јена у лице. Затим се обраћа другима: Узимајући у обзир оно што смо знали и опасност коЈа нам Је претила, није се могло ништа друго учинити и ми бисмо били криви да смо друкчије поступили. Бенга Је погинуо у борби. Да ли сте за то да ставимо случаЈ адакта? Слажемо се, рече Баре. Слажемо се, рече Делпеш. Ланже учини знак главом у знак пристанка. жан пита: ____ ХслбНЗ? Хелена дуго оклева, очи су јој упрте у Жанове. Она хоће нешто да каже, затим се уздржи и најзад рече: Слажем се. Добро. рече Жан. Остаје сада друга страна питања, ко Је потказао нашега курира? Док он говори, Лисјен, нагло остарео и отврднуо, посматра Жана са мешавином чуђења и потиштености као па мисли: „Ето докле Је дошао!“ суд Хелена наставља своЈе сведочење: Од тога дана било је нешто сломљено између њих. Стално су се виђали, али имала сам утисак да Је сваки од њих нешто замерао другом.

Истовремено када Хелена говор«, чује се све јача и Јача галама извана, затим огромна в«ка надјача Хеленин глас. Чују се узвици: „На смрт! иа смрт!“ и чи■» тава сала се окреће према вратима на дну *оја се нагло отварају. Стотинак наоружаних побуњешгка ноЈављује се, вичући: „На смрт! На смрт!‘ у Јфавцу Жана. Франсоа покушава да нм приђе, али гомнла је закрчила пролазе. Шта хоћете? виче Франооа. Нашустите сзлу! Неки огромии чова са жетгским шеширом са перјем виче из све снаге; Ми хоћемо главу тиранина. Ми му сада судимо. Опле је суд. Тражим од вас ла ућутите или да напустиТе галу. Затим се Франсоа нагиње ка Даријеу: Кида? да потражиш појачаље или ће се ово лопте свршити. Дарије се сложи шжретом главе и изиђе из гунгуле. Није потребно судити! виче Један побуњеник. Он не заслужује толико. Убијте га одмах! Пре него што ћете га убитн. рече Франооа, треба да пређете преко мога тела. Ја ввм још једном нарећгјем да напустите салу. Галама се наставља још увек тако гласпа. И ттрн« сутни су захвађени раоположењем Одсвуда ге чују гласови: Имају право! -у- Обесите га! Ј... нам се за твроцес! Нс брбљаЈте више! Побуњеник са женским шеширом виче ка Франсозг Од тебе немвмо да прнмамо наређења. ПредаЈ нам тиранина! Затим учини велики покрет са својом пушком: Пустите нас да прођсмо другови, идемо да га увмемо! Гомила покушава да се склони како би стила наоружане побуњенике који се са муком бијају ка подијуму. Неки поротници су се дигли. Сузана гледа са триумфалним осмехом Хелену која изгледа смрвљена. Побуњеник са женским шеширом Је дошао на неколико метара од подијума. У једном тренутку релативне тишине Жап се подигао. и каже побуњеницима; Ви хоћете од мене да нанравите мученмм? бичу му: I Заклопи помијару! Продани! Нека завеже! Жан се диже, ггрилази ка простору за сведоке лицем ка побуњеницима и присутнима. \ ! Зар мпслите да се плашим да умрем? Питајте их да ли се браним? Побуњеник са женским шеширом је на неколгаео . метара од Жзна. Он га узима на нишан са сжујолл I пушком. Гомила се склаља. Жан не мрда. Та пуцаЈ! рече он. У очима читавог света иса»шће да стс ме убили и Ја ћу задовољан да умрем. > Побуњеник оклева. Франсоа користи тренутак да би му одузео пушку. Затим каже; Он има право. Ти не можеш да схватиш колкку штету би нам учинио. друже. Ми нећемо да га спа> семо, ми хоћемо просто да му судимо. НастаЈе тренутак колебања гомиле. Са две стране > подијума долазе чувари, које води ДариЈе, и који се стављају између Жана и манифестаната. Ови схватају да им је подухват пропао. Они заћухе и почињу полако да се повлаче ка дну. Побуњеник са женским | шеширом рече. мумлајући Франсоу; Врати ми моју пушку. Франсоа му Је даје. Побуњеник лупка по своЈоЈ пушци и рече претеђим изразом: I с— Потрудите се да га не ослободите, имамо мн Још наше оружје. Он излази из сале иза других манифестаната. Чувари које Је довео Дарије постројаа вају се са обе стране подијума. Франсоа и Жаи стоје на неколико корака једац другог. I, Хвала, рече Франсба. л Затим додаје. после тренутка тишине: Ја сам мислио да си ти баш хтео да те ми sгбијемо?5 г бијемо? ф Променио сам мишљење. Жан се враћа ка подијуму и простору обезбеђеном за свелоке Он прилази адвокату који га са страхом а гледа и рече снажним гласом; (Наставиће се)

10

slисlекг*