Student

Nešto novo i u Univerzitetskom komitetu SK (NASTAVAK SA 1. STRANE) konzervatizma, dogmatizma, b'rokratije i slićnog odvijati u povoljnijim uslovima. Ističući da nam je sada piotrebna kritika i dijalog, a ne rad po komsijama; afirmišući načelo tolerancije a ne naćelo fanatičnog lepljenja etiketa i »ideološkog» merenja tuđeg mišljenja, Univerzitetski komitet dakle, shvata da je svako zatvaranje Saveza komunista najopasnđje baš za SK. To zatvaranje bi b lo naročito štetno kada su u pitanju pojave među omladinom i studentima, pošto je poznato da SK sve manje interesuje one koji dolaze. U saglasnosti sa tim novim koncepcijama nisu samo ocene iznete na poslednjem plentimu, nego i neke akcije Univerzitetskog komiteta, na primer: diskusiija o društvenoj nejednakosti u socijalizmu, koja će se održati 25. aprila na Pravnom fakultetu. Jasno je, a to se videlo i na poslednjem plenumu, đa zahtev za clastičnijim delovanjem i poziv na dijalog ne odgovara mnogim, pa i pojedinim uticajnim komunistima sa Univerziteta. To je normalno i ne treba da nas zabrinjava. U svakom slučaju, ne bi trebalo prikrivati ncslaganje i u samom SK. Ona postoje, treba ih obelodaniti. Posle je lakše.

25. APRILA U 19,30* ODRŽAĆE SE NA PRAVNOM FAKULTETU (sala »PETICA«) diskusija »O DRUŠTVENOJ NEJEDNAKOSTI U SOCIJALIZMU« U prvom delu diskusije izlažu svoje pogiede: Vuko Pavićević, Žarko Bulajić, Mihailo Popović, Miroslav Pečujlić, Miladin Korać, Branislav šoškić, Zoran Pjanić, Andrija Stojković, dr Svetozar Stojanović i Manojlo Broćić. U drugom delu diskusije gore navedeni profesori odgovaraju na pitanja studenata.

NOVA STRUJANJA U SK NA UNIVERZITETU

Na Plenumu Univerzitetskog komiteta SK Beogradskog univerziteta (održan 18. aprila), koji je zamišljen kao početak razgovora o političkom stanju па Univerzitetu, razmatrana su karakteristična politička komešanja, u prvom redu među studcntima. IZMEĐU STUDENATA I DRUŠTVA POSTOJI ODNOS KOJI AFIRMIŠE PRITISAK U VIDU DEMONSTRACIJA »Studenti su, naročito u toku ove školskc godine, bili veoma angažovani u raspravama o studentskom samoupravljanju, kažc se u informaciji koju je pripremio Univerzitetski komitet. Dominantno stanovište u ovim raspravama је da studentsko samoupravljanje u pravom smislu reči i ne postoji, Jedino se može govoriti o postojanju svesti o neophodnosti samoupravljanja. Ova potreba je samo doneklc realizovana time što studenti imaju nekolicinu svojih predstavnika u samoupravnim telirna. Pošto studenti u samoupravnim organima nemaju prava ni u mer- u kojoj ih ima i tzv. pomočno osoblje, njihovi stavovi se ne uvažavaju, očigledno је da treba bitno da se izmeni status studenata na Univerzitetu i društvu. U sadašnjim normativnim aktima p>oložaj sludenata je nedefinisan, pa je stoga neophodno da se zakonskim i statutamim odredbama regulišu samoupravna prava studenata. Regulisanje samoupravnog položaja studenata pretpostavlja i značajne izmene organizacione btmkture Univerziteta која se čitav niz godina nije menjala. Nepostojanje materijalne osnove i pravna nedefinisanost studentskog samoupravljanja đovodi do toga da, umesto odluka, studenti u svoj m samoupravmm organima mogu da zauzimaju stavove i da u vidu peticija zahtevaju od organa koji poseduju sredstva, da uvaze studentske zahteve (metod sindikata u pocetnim oblicima političkog organizovanja radničkog pokreta). Ovakav vansamoupravni položaj studenata stavlja Savez komun'sta i Savez studenata u veoma nepovoljan položaj. Pokazuje se da je jedino efikasno sredstvo za rešavanje materijalnih problema pritisak. Tcko, na primer, studenti tri godine zahtevaju da se izgradi dom kulture u Studentskom gradu i tek poslc peticije koju je potpisalo preko četiri hiljade studenata I koja je upućena predsedniku Skupštine SR Srbije Milošu Miniću, i poslc upozorenja da- će negativan odgovor na peticiju dovesti do demonstracija pronađena su sredstva za Studentski sportski centar i dom kulture... Dakle mora se reći da između društva i studenata postoji takav odnos koji pre svega afirmiše pritisak u vidu demonstracija, ili pretnje demonstraci jama. Ovakvo stanje je u političkom pogledu veоша štetno Savez studenata i Savez komunista na Univerzitetu izbegavaju demonstracije јег bi to za posledicu imalo izdvajanje studenata 5 šuprotstavljanje društvu i njegovim političkim strukturama, što svakako ne bi doprinelo razvijanju samoupravnih odnosa... Univerzitet u celini i političke organizacije na njemu morali bi predstaviti, u svoj oštrini, ozbiljnost nmterijalnog položaja studenata. IMESTO KRITIKE NEKI ZAHTEVAJU KOMISIJSKI RAD Na više fakulteta je istaknuto da bi studenu morali sa daleko više kritičnosti da primaju ono što im nastavmci govore na predavanjima i pišu u udžbenicima. Podsticanje studenata i asistenata da slobodno, samostalno rasuduju o onome što im se, od strane nastavniku, Ivao nauka daje, jcdan je od bitnih preduslova razvijanja naučne i društvene kritike na l niverzitetu. Naravno, niko se ne zalaže za to se studenti, kao glasačka masa, opredeljuju za stavove jedne ili druge grupe nastavnika Г l e ta kođe nenormalno da, recimo, studenti Filološkog fakulteta budu potpunc izvan Polemike koju su njihovi nastavnici vodili o ndžbeniku Pavla Popovića. Razvijanje kritičke sve sti, a napose kritičke svesti studenata, znači, u stvari, stvaranje klime koja je najpogodniza naučni rad. Tim pre što se paternalizam profesora prostire ne samo na studente već i ua asistente. (Na više fakulteta profesori su Pokazivali da su neprijatno iznenađeni činjeniccrn da se asistenti usuđuju da raspravljaju i Ll k polemišu(l). Ovakva klima veoma pogoduJe . stvaranju monopola i privatizaciji kritičke Reč je, naime, o kritici i polemici koja podrazumeva: objektivnost, kulturu izlaganja, Jvažavanje ličnosti čiji se stavovi oštro kritikuJU itd. Međutim i najobjektivnija kritika ir a svoje mane, ali je bitno da kritiku ne ceniPo manama, već po rezultatima koje ostvaru Je. U nas se odomaćilo shvatanje da je ođ’mstvo kritike poželjnije od same kritike... S tačke gledišta onih koji hoče da zadržc * utu « quo, svaka kritika i svaka dinamika jfUštvenlh odnosa ruši postojeće vrednosti ili 1" ua r doVodi u pitanje. Odbrana statusa quo *onkretno se ispoliava tako što se umesto otvo 'fP* i smele političke akcije zahteva komisijsk» rad i zatvoreni, smireni razgovori. Kritička svest mora se prilagoditi dinamici rmin tVeno ® vota - Reorganizacija Saveza kodan h, ta okrenuta je ka najaktivnijem delu nas St \. a ' pa se m °že reći da več sada ima zaPažcmh rezultata. d ni^ eba na P°rnenuti da izvesna dinamika n |. en života, Saveza komtmista napose, kom ,s . ' ue * vo posledica reorganizacije Saveza r If Unista razlozi koji su uslovili reorganiju, uslovljavaju i ovu dinamiku... s AMOSTAL\OST ALI NE PROGRAMSKA Dmmizam svetskih političkih zbivanja naie , P°trebu da Savez studenata brzo reagulitički stavove i pvovod: određenu pona ‘ u a kciju. Ova situacija samo pospešuje stalnr 23 konststu?san i em jedne znatno samokomnlf- рогsсs Ј е Saveza studenata i Saveza tunsta na Univerzitetu. Kada se ovde insis-

POLITICKI I PARTIJSKI RAD

tira na samostalnosti, ne misli se, dakako, ni na kakvo programsko osamostaljivanje. Reč je jednostavno o tome da je neophodno da rukovodstva Saveza studenata i Saveza komunista donose odgovarajuće odluke na osnovu vlastite procene situaoije. Za ovakve odluke rukovodstva snose punu odgovornost. STUDENTI su HTELI da PROTESTUJU PROTIV dolaska americkog broda Učešče studenata sa društvenih fakulteta na mitingu solidamosti sa narodom Vijetnama bilo je dovedeno u pitanje zato što je tog dana trebalo da dođe bix>d šeste američke flote u Dubrovnik. Studenti grupe društvenih fakulteta odlučili su da ne idu ra Miting solidaraosti ako ovaj brod dođe u Dubrovnik, ili da idu sa transparentirna protiv dolaska broda. Time je izražena odbojnost i revolt prema svemu onome što je vezano za agresivnu politiku SAD. Protest studenata bio je opravdan, u ovom slučaju... UnAerzitetski komitet je zaključio da je bitno očuvati karakter Mitinga, ali da studenti mogu protestovati protiv dolaska pomenutog broda. (Poseta broda je odgođena.) Bitno je da je Univezitetski komitet procenio s’.tuaciju i doneo odluke koje su odgovaralc datim okolnostima. Zaključak iz ovoga je verovatno sledeći: u ovakvim situacijama najefikasniji je metod sazivati plenume pciitičkog mkovcdstva i na osnovu principa Saveza komunista i proccne konkretne situacije doneti odluke, za koje će se snositi zajednička odgovornost. INICUATIVA NE PRIPADA SAMO FORUMIMA Akcija protesta protiv zatvaranja katedri, otpuštanja profesora i studenata sa Varšavskog univerziteta takođe je ukazala na neke vrednosti i na neke slabosti Saveza komunista, Inicijativu za protest protiv otpuštanja studenata i profesora, odnosno za podršku borbi studenata za demokratizaciju poljskog dmštva, dao je Ogranak Saveza studenata grupe za sociologiju. Sakupljeno je oko hiljadu i po potpisa; pet stotina na Filozofskom a ostalo na drugim fakultetima... Treba svakako reći da u ovim prilikama univerzitetska mkovodstva nisu na vreme pokrenula razgovore i obezbedila odgovarajuće informacdje što bi bila osnova za određivanje Saveza komunista i Saveza studenata ргеша ovim i sličnim događajima. Razume se, nedostatak inicijative foruma ne isključuje inlcijative fakultetskih organizacija Saveza komunista ill pojedinih ogranaka. Konačno, danas se više ne može čekati da sve inicijative dolaze iz fomma ili bar sa njihovim blagoslovomImajući sve ovo u vldu, inioijativa i akcdja komunista sooiologije bi se mogla oceniti u osnovi kao pozitivna, Međutim, treba reči da sa ovom akcijom ogranak Saveza komunista Sociologije nije upoznao Univerzdtetski komitet što je trebalo da uradi. * * * Ovi događaji izneli su na videlo čitav niz nedostataka u političkoj organizovanosti na Univezitetu di uikazal; na postojanje izvesnrlh ideja sa kojima Savez komunista mora da uspostavi otvoreni i slobodni dijalog iako se sa njima ne slaže, izbegavanjem etiketiranja, uvreda, jeftinih demagoških parola i patetične retorike. Naravno, Savez komunista ne bi smeo da dozvoli da političke akcije pretiču političke гагgovore i borbu mišljenja. * * ♦ SAVEZ KOMUNISTA NE SME DA DOĐE U POZICIJU DA SE BRANI Veoina diskutanata na Plenumu istakla je da su izvesna previranja na Univerzitetu pozitivna, tim pre, što dolaze posle dugogodišnje pasivnosti. Mnoge inicijative su dobre i treba ih podržati. v— To je nova pojava, kaže prof. Pavle Radoman, bez obzira što tu ima dosta stihije i neukosti. Oseća se velika aktivnost studenata koji nisu komunisti. Studentska masa se kreće. Neprihvatljivi su pokušaji da se ona suzbije, pogotovo na stari način... Đuro Kovačević, aludirajući na neke diskutante koji su ova strujanja (i loša i dobra) smeštali na Filozofski fakultet kazao je da je preko hiljadu studenata sa drugih fakulteta potpisalo protestno pismo. Jasno je da mladi Ijudi hoče da se punije angažuju i na pitanjima od šireg društvenog značaja. Pitanje je da li sadašnji način rada u SK i SS omogućuje da se mladi Ijudi ispolje, da doprinesu... Dr Branko Raković je kazao da bez obzira da li se slažemo ili ne sa nekim formulacijama pomenutog pisma, njega je potpisao priličan broj studenata. Ja nisam siguran, kad bih napisao pismo, da bih mogao sakupiti hiljadu potpisa, ako to studente ne bi interesovalo... Studenti koji su najbrojnija grupacija naše intelektualne omladine najviše je ugrožena (zapošljavanje itđ.). Pitam se šta naša omlađina treba da mlsll kad jedan rukovodilac na javnom mestu zaključuje da je situaclja u prlvredi dobra a drugi da je katastrofalna... Simeon Zatezalo se složio sa Đ. Kovačevićem da treba tražiti dublje uzroke kad se procenjuje sadašnja politička situacija na Univerzitetu... Moramo afirmisali pozitivna kretanja; ne smemo se negativistički odnositi ni prema jednoj pojavi. Meni ne smetaju inicijative koje dolaze od studenata; moramo ih pri' hvatiti i usraeriti... Savež komunista ne sme da dode u poziclju da se brani. On mora da ide u ofanzivu kroz vođenje tih akcija. Nastaje period kad treba da se traže rešenja a ne samo da se konstatuje. 2lašto da samo sudim« ekstremima~.

R. PAVICEVIĆ

Uvodno Izlaganje u diskudiji o politič kom stanju na univerzitetu

Dr 2ARKO BULAJIC

Jedan opšti pogled na aktivnost Savez.a komunista na Univerzitetu pokazao bi narn da se ona u sadašnjem momentu karakteriše: radom na stari način, pasivnošću i spontanošću. Pasivnost jednog znatnog dela komunista na Univerzitetu najviše zabnnjava. Ona se ogleda dobrim delom i u faktičkom napuštanju Saveza komunista od jednog ne tako malog broja članova, iako še formalna organizaciona veza time još ne prekida. Uzroci ovakve pojave mnogobrojni su i specifiči> za pojedine organizacije. Nezadovoljstvo materijalnim jem i društvenom ulogom najčešće su razlozi za takvu pojavu. Zaobilaženje najbitnijih problema, nereagovanje na politička i društvena zbivanja kod nas i u svetu, rad na stereotipni način u pojedinim organizacijama SK, zatvaranje komunista u uski krug i nedostatak sluha za bitne životne probleme univerzitetske sredine isto tako su vrlo krupni razlozi kpjima se može objasniti pomenuta pojava. Spontano delovanje jednog manjog dela komunista i ne baš malog broja studenata, mada se ne sukobljava uvek sa osnovnom idejom i političkom platformom SK, često stvara konfliktna stanja i dovodi do zaoštravanja odnosa na Univerzitetu. Ovakvom aktivnošću koju ne pokreće SK i koja se odvija mimo njeaovih organizacija i foruma dokazuje se da SK na univerzitetu, što se uostalom ne može potpuno poreći, ni je dovoljno revolucionaran, pa zato nije u stanju da uvek blaaovremeno reaguje i da su spontane akcije pojedinih komunista i studenata, kao što su reagovanja na pojedine događaje kod nas i u svetu, upravo rezultat te činjenice. Dajući im delimično za pravo u ovakvoi ocerti, to istovremeno ne znači da tvrdimo da spontano delovanje može uvek uspešno da zameni orgamzovanu aktivnost Saveza komunist*. Naprotiv, ono se na Univerzitetu do sada većinom pokazivalo kao rezultat trenutnih rasnoloženja koja nisu davala dovoljno mogućnosti za realnije i kompletnije uviđanje prave prirode događaja koji su izazvali takva reagovanja. Međutim, u opštijoj analizi političke aktivnosti SK na Univerzitetu nužno se zanemaruju detalji i mnogobrojne pojedinačne akcije Univerzhetskog komiteta kao i organizacije SK na fakultetima. A unravo te, sve brojnije, noiedinačne akcije počinju da dain novi ton i novi sadržaj celokupnoj aktivnosti SK na univerzitetu. Тај novi pravac aktivnosti postepeno sve više prož ; ma celokupnu aktivnost SK na univerzitetu, potvrđuiući se kao osnovni pravac aktivnosti komunista i studenata koji u spontanosti akcija nalaze takoreći jedini način isooljavanja i p,otvrđivanja svoje revolucionarnosti. Kad prilazimo ovakvoj analizi, onda ne bismo smeli izgubiti iz vida činjenicu da je Univerzitet deo našeg društva na kome se na svojevrstan način prelamaju sva politička i društvena kretania i kod nas< i u svetu, pa prema tome i svi tokovi privredne i društvene reforme, ukliučujući tu u prvom redu reorganizaciju Saveza komunista. S obzirom na temeljita menjanja političke, društvene i ekonomske strukture u našoj zemlji, znamo da se uporedo reorganizuje i me-

пја suštinska i sadržinska strana aktivno&ti Saveza komunista. Stare forme i metodi idejno-političke borbe i političke akcije više ne odgovaraju. U tom pravcu kod nas na Univerzitetu ima dosta oklevanja, nerazumevanja i nesnalaženja, što često uslovljava zakašnjavanje u preduzimanju političkih akcija i sprovođenju pol'itičkih inicijativa. Otuda se ponekad dobija utisak da se Savez komunista na Univerzitetu nalazi, umesto na čelu, na repu događaja. A primedba koja se ponekad čuje da je SK na Univerzitetu donekle izgubio politički sluh nije sasvim bez osnova. Лко bismo se iscrpljivali isključivo u raspravama oko iznalaženja ovakvih ili onakvih novih političkih formi akcije i metoda borbe, što se ponekađ oseća kao tendencija u našoj sadašnjoj aktivnosti, radeći i dalje na stereotipan i prevaziđen način, sve više bismo zakašnjat'ali i ne bismo odgovorili onim zahtevima koje Savez komunista ima u sadašnjem momentu na Beogradskom univerzitetu. Samo u intenzivnoj političkoj aktivnosti moguće је pronaći ne samo nove forme i nove metode, već i nov sadržai rada Saveza komunista. Samo lim putem će Savez komunista biti na nivou svojih zadataka, To što se ioš uvek ne snalazimo u radu na nov način posle spro\ redene reorganizacije SK, ne bi, ni u kom slučaiu, smela biti prepreka za našu sve širu i intenzivniju akti\most. Uključuiući se direktno u sva politička kretanja na Univerzitetu, razvijajući najšire inicijative u svim domenima naše delatnosti, blagovremeno polit’čki reaguiući ne samo na naša unutrašnia već i spoljna zbivanja, zrelo, ozbiljno i argumentovano poiemišući sa shvataniima i idejnim uvereniima koia kao komunisti nc možemo prihvatiti, stvaraiući demokratsku atmosferu za demokratski dijalog, smelo otvarajući i organizuiući rasprave i dcbate o svim otvorenim političkim i ideološkim pitanjima razvitka našeg sociialističkog društva, razvitka socijalizma uopšte i po svim ostalim pitanjima која interesuiu našu Univerzitetsku sredinu, mi ćemo se tek tim putem i samo na taj način naoi ne samo na čelu događaja i nrocesa koji se češće odtnjaju i mimo nas na Univerzitetu. već i u centru svih političkih zbivania, a istovrfMneno i kao inicijatori političkih akoija.

Da sam student, ne bih to potpisao!

U petak uvece Niiaz Dizdarević, član Izvršnog komiteta CK SKJ, govorio je, na Pravnom fakultetu, komunistima Beogradskog univerziteta o događajima u Cehoslovačkoj i Poliskoj. Tom nrilikom Dizdarevič ie nannmenuo da su događaii u ovim ц skladu sa onšHm kretaniima u sociialist’čkim, i ne samo sociiaJističkim zemliama, i da se horba protiv etatističkih i birokratsk ; h stmktura vodi svuda u svetu: u Cehoslovačkoj i Poljskoi ta borba је noorimila oblike zhog koiih је dospela u središte nažnie svetske javnosti. Obiašniavaiući stav naše partlfe nrema ovim događaiima, Dizd'irević le rekao da Savez koirmnista rnnra da bnde an«ražovan, poštujući sainostaln''«st đmelh zemalla I nrincip nemešania ,u nllhove umitrašnie stvari, u pružanju podrške on<m nroares’vnim snagama koie su pokazale snremnost da stanu na čelo borbe za demokratizaciin odnosa I protiv birokratsko-etatističkih konceoci ia. Posle izlagania dmga Dizdareviča. Zaga Pešić-Golubović nostavila ie pitania: kako је moguće da ie iedna demokmtska irdcii»*iva jplsmo varšavskim studentima), koiu ie samo•stalno pokrenula grupa studenata filozofiie, naišla na tinično etatisttčko reagovanje studentskog rukovođstva HJniverzitetskog odboга) i treba li da mi podržavamo samo one progresivne snage koje su stale na čelo horbe za

Nijaz Dizdarević o pismu studenata filozofije

demokratizacilu ili i one koje tek vode takvu pravednu borbu? U odgovoru na ovo pitanje Dizdarević se posebno osvrnuo na pismo beogradskih studenata filozofije studentima Varšavskog univerziteta: Da sam student, ja ne bih potpisao to pismo! Ne bih se, рге svega, složio sa nekim formulacijama u njemu, na primer onom o studentskom avangardizmu (»... Studenti celog sveta danas su u prvim redovima borbe za ostvarenie humanist’čkog društva i zbog toga smo duboko iznenađeni takvim reagovanjem vlastl u socijalističkoi Poliskoj...«) a svaka’fo bih razmislio i o tome kakav efekat može da izazove takvo solidarisanje ... Na to je Svetozar Stojanović rekao da neke formulacije u pismu studenata filozofije možda i nisu prihvatljive, ali njihova inicijativa, којош su pokazali svoju potrebu da samostalno politički misle, ne bi smela da se osuđuje »...jer moramo se navikavati da se nekoliko hiljada studenata ne identifikuje sa svojim rukovodstvima, sekretarijatima i komitetima, koji se o mnogim stvarima izjašniavaju ех post, jer se uzdržavanjem od iznošenja stavova povlađuje hijerarhijskom, birokratskom mentalitetu...« К. KURSPAHIC

STUDENT

3.