Student
IZLAZ POSTOJI
6 Sta ste vl: slikar ill pesnlk, prlpovedač ill filozot, inženjer hortikullure ili građevinar, teoiog iU ideolog? Mediallsla; sve to i ništa od toga. Za pesnike sam slikar, za siikare književnik, za ideologe leolog. Ovaj moj pluraMzam za humanističku »inteligenciju« je dobro došao da me se svi odreknu, te da ostanem bez ateIjea, bez stana, bez posla i bez svega onoga čega se ne bih mogao nikako osloboditi da sam izabrao samo jednu discipMnu. 0 Sta je MEDIALA? To je jedna slikarska gruna, jedna estetika, skup teoretićara, jedno dosta rasprostranjeno bratstvo, možda filozofski pravac, l' ioš holje, jedna nova nauka. MEDIALA je i naziv jednog časopisa, koji redovno izla-
zi svakih deset godina. Neki u MEDIALI vide ezoteriju i misteriju. Ja se i sam ponekad pitam šta je to sve. Poznajem nekoliko medialista, ali ja sam tek dvanaest godina medialista. i nisam upoznat sa svim tajnama. © Šta je potrebno da bl neko hlo niediallsta? Slobodna volja, da nije »ispranog mozga«, da se slobodno kreče, brzinom Brzih duhova, širokim »poljem mogučeg« i da mu niko ne ograničava sferu plauzabilnog. Posle svega toga potreban je napor da se sintetizuje iskustvo i da se pronađe »izgubljeni centar« ili ona tačka kojoj bi težile sve one partikule koje su dostojne da budu integrisane.
0 Caris Fort je sebe nazivao »intermedialistom«. Da li sc i on može übrojati među medialistc? Ta »Foka iz Bronksa« uistinu je bio pravi medialista, ali medializam se može naći svuda i u svim vremenima. Sve istorije su retrogradne pa i istorija Mediale. Lično sam našao dosta medialnog kod fra Anđelika, Pjera dela Frančeske, Leonarda, Vermera 5z Delfta, Velaskeza, Zurbarana, E 1 Greka. Posle nadrealističkog perioda i Salvador Dali teži integralnom slikarstvu i potpunoj ličnosti. Medializam se može nači u simbolici alhemije, srednjovekovne ezoteri je, kod mistika, kod nekih pisaca i mislilaca. Veliki jezuiti kao što su Ignacio Lojola, otac Surin, Ruđer Boškovič. Tejar de Šarden i današnji isusovački genenal Pedro Arupe, naš prijateli, doprineli su mom permanentnom i u najvećoj meri dogmatskorn medijalizmu. © Znači, vi ste dogmatik? Uložio sam ogroman napor da postanem dogmatik i na kra ju sam prihvatio sve hriščanske dogme. Jedino u njima sam našao potpunu slobodu. © Da li ste u svojoj težnji ka integialnom bili pristallca nekog drugog učcnja, ili dogme? U mom detinjstvu preda mnom se bio isprečio marksizam kao »otvoreni sistem«. Cini mi se da sam projurio kroz njega. Mada je marksizam pojam dobro poznat, ja sam se u •svom razredu, valjda zbog ekscentričnosti, proglasio engelsistom i izazvao čitavu pometnju, jer je uskoro u celoj školi naglo porastao engelsizam. Zadugo se nije znalo da li je to pravilno ili nije, a ja sam u međuvremenu ižašao dz engelslzma da se kola ne bi srušila na meni. © U jednom svom tekstu vi stc napisali: »filozof Bošnjak«. Je 11 to štamparska greška ili vi ne znate da su to dvc ličnostl? Uvideo sam tu dvoličnost. Gre- i ška je velika, ali i moje neznanje nije malo. Možda sam bio pod uticajem one misli Lešeka Kolakovskog po kojoj negde »fi; lozofi i pisci uvek govore što i generali i ministri, ali uvek posle njih«. 0 Vi sada pišete jedan novi roman. Kcja Je njegova osnovna tema ako se to sme znati? Roman se zove SVINJE. Junak romana je u potrazi za jednim ;
tajnim društvom društvom slobođnih svinjara. Kao što su se nekad operativni slobodni zidari, koji su zidah katedrale, pretvorili u spekulativne slobodne zidarc (masone), koji više nisu ni znali zidarski posao, mada su znali da razgrađuju, tako su i oni koji su se operativno baviii svinjarstvom vremenom pretvorili u spekulativne »slobodne svinjare«. Sve manje je bilo svlnja, ali je zato sve više bilo »spekulativne« svinjarije. U romanu ima mnogo dokumentarnog materijala. © \ema li u svemu tome dosta ekscentričnog? Nekad ga je bilo znatno više, međutim ja danas žeFm da budem koncentrik a ne ekscentrik. Ekscentrizam, u smislu gubljenja centra i u smislu »magije ekstrema«. za mene je nekada bio ceo jedan program i ja sam negovao sumnju u sve postojeće i tehniku bekstva iz svih okvira i sv.h partikulamih »svetova« koje su nam nudile razne škole, pravci, »izmi« i herezije. Prvu rećenicu, obiavljenu u Vidlcima, \)oceo sam sumnjom; naivnim i dirljivim skepticizmom, koji je trebalo da me učini pokretljivim i slobodnira i da mi omoguci da prolazim kroz raznovrsne dogma Uzme. Ali jednog dana nasao sam da ie moj skepticizam nešto želatinsko i ja sam pozeleo da dam mojoj ličnosti nesto cvrsto a to je mogao biti samo ctogmatizam. Nadalje sam uocio oa se svi antidogmatici bore protiv tuđih dogmi, a da uvek imaj u svoje vlastite kojima robuju. Skepse u čistora stanju ne moze ni biti. Dosledan tom iskustvu ja sam ekscentričnn nadomestio iconcentričnim. © Je h budučnost svcila? Ona može biti osvetljena yatrom uništenja. Dooro bi bilo mddeti kako je celo jedno prcv svetiteljstvo unelo dosta niraka u mozgove. Postojala jc cela talanga mračmh »ilummista« kop su prosvetljavali i govonli o svetloj budućnosti, ali je ta svetlost samo luciferijanska oosena. Lucifer (lux. lucis svetlost, fero nositi) bio je veliki majstor da mrak Ijudima prikaze kao svetlost. U tom smislu dobro bi bilo preispitati i ceo mođerni prometeizam. © Da li ima iziaza? Ima. RAZGOVOIt VODIO: | SLOBODAN BOLJEVIĆ:
GOST REDAKCIJE MIRO GLAVURTIĆ, MEDIALISTA
DEVOJKA IZ KLUBA NA FILOLOŠKOM
Ona dolazi svake večeri | u prostorije Kluba Fi-; lološkog fakulteta. Čeka pred vratima dok se otvore, a onda seda, ne birajuči mesto, vadi cigarete i šibice, tašnu stavIja pored sebe, odbija dimove i pijucka pedesetoparačku kafu lagano i oprezno. Dolaze i sedaju kraj nje: klempavi, bradati, neočešljani, svi, od brucoša i • npsolvenata do slučajnih prolaznika. Odmah počinje razgovor i čuje se samo njen glas, zvonak i jasan. Najviše voli da je sluša mladić kojeg prvi put vidi. Svakome ponovi istu priču: »Znam novi štos. Hoćeš da ga čuješ? Slatko sam se smejala. Maksimalan je iako je roalo pišičan. Slušaj! Pošla nula da prošeta. Srete osmicu i kaže: Sram vas bilo! Zar to radite dok vas ja gledam?« Sviđa li ti se? Takva sam ja vesela. Smeh je pola zdravlja. To je zaista tačno. Zato sam interesantna u druš‘vu iako nisam naročito lepa. Imam ovaj deo ovde od kukova do grudi, tu u struku, izvanredan. Svi mi to kažu. Oči su mi sjajne, staklene, ali ne i providne kako to mnogi misle, da znaš. Ne volim da se kinđurim. Kada god krenem iz kuće, biram šta da obučem i na kraju odem u čemu sam se zadesila. Volim pantalone. Ne zato što su mi noge tanke i žilave, nego sam prosto navikla na njih. Dosadno mi je da se češljam i zato uvek nosim ovako kratku kosu. A i ne stoji mi loše, a? Znam šta hoću. Ne obazirem se na to što drugi misle o raeni i mojim sudovima. Kome smeta, zaboga, ako ja volim načelo udvaranja »s neba pa u rebra«, onako spontano, što volim Ijubav na prvi dodir ako je upućen na pravo mesto? Da golica i pokreče! Priznajem da to može samo maksi-tip, a ne neki šmokljan da me izmrcvari. To nikako!.., Imam jednu prijateljicu. Nemamo tajni među sobom. Svuda smo zajedno. Letos smo bile na moru. Ona je bila najbolja riba na plaži. Tako su joj bar govorili. Ali, stvarno je lepa. Visoka, plava, skladno građena, pa kad se protegne na plaži, srce ti stane, a sve ostalo se pokrene i podigne. Ludovale smo svake noći na terasi hotela »Avala« (Bile smo u Budvi.) Naravno, uvek je sa nama bio ncki od udvara-
ča. Joj, što sam se slatko smejala onim starijim tipovima! Kako im se zasijaju oči kada im se pomiluje ruka! Cakani su. Lupaju kad malo više popiju, hoće da se maze kao pubertetlije, pričaju o svojim uspesima kod žena, a ništa ne žale da daju. Najbolji je bio jedan garavi brkajlija, Crnogorac. Kaže da je trgovački putnik iz Nikšića. Ima oko četrdeset godina. Pije i plaća nemilice. Stalno peva: »Volim vola koji dobro vuče i devojku kad se gola svuče«. Kada se nalola, počne da kuka; pominje ženu, decu, poslove, novac... Mi ga dve izvedemo, a onda ga ostavimo da mokri uz neku ogradu ili drvo... Mama mi je strašna, kao dobar drug. Malo starija, iraa neki kilogram više, ali jako lepo izgleda. Popila malo više za moj rođendan, pa smo brojale koja je imala više simpitija za poslednjih nekoliko godina. šta će? Mora i ona kada je razvedena. Doduše ni ćalac u drugom delu stana ne miruje. Rovari i on na jako. Ponekad se i njih dvoje »dohvate«, pored svega... ... ne znam. Nikako da se smirim, Nekud bih putovala, jurila u 1ud0... Nešto mi nedostaje, ali šta? To nikako da doznam! Zadovoljim se za trenutak i više ništa. Rekla sam ti na početku da sam vesela, ali to nije tako. Hvata me neka teška mora* guši me, muči... i onda popijem čašicu, pa mi je lakše... ... kada već hoćeš, popiću jedan vinjak. Malu sodu, molim vas! Hvala ti. Ti si fini momak. Malo vas je takvih. Gnjavira te ovim pričama... Što su ti tople rukice. Živeli! Popijmo s kucom! Voliš li da piješ s kucom i gledaš pravo u oči? Lepo gledaš. što su ti ruke tako tople?... Dobro, uzeću još jedan. Malu sodu, molim vas! Hajde da pođemo nekud na drugo mesto i popijemo kafu. Ovde će sada zatvoriti, a i dosadno je. Svake noći iste njuške. Popij i hajderao! Ja ću da častim ...« Otišli su. Pili su i »na drugom mestu«, a čašćavao je i dalje ON.
MIRO VUKSANOVJC
Interpretacije
DUGOVI Razgovaraju dva studenta filozofije; Treba raskinuti potpuno sa prošlošću. Znači i sa dugovima. POMAGANJE Koleginice. šta studirate? Veterinu! A vi. kolega? Medicinu! Odlično, kad završimo, uzajamno ćemo da se lečimo. LEŠ Na zidu Filozofskog fakultela, između ostalog, piše: »Ja sam l'edini leš koii šela. jer nemam para za pogreb.« IMOVINA Posle jednog meseca stanovanja, brucoš se obrati gazdarici: Gazdarice. donesite mi četku za zube i četku za cipele. Selim se! CIMERSKA SLOGA Slušaj... neću više da slancam Hnele tvojm ćebetom!? O'kej, ni ja više neću da sušim čarape pod tvojim jastukom. SHVATILA Žali se student; Zamisli... juče zateknem svoju devojku u gazdinom krevetu! ... Jesi ” rekao to gazdinoj ženi? Jesam. I šta je preduzela? Rekla je mojoj devojci da joj od 1. plaća i korišćenie njene posteljine.
TAKO JE TO Nema nauke bez muke Nema pobede bez buke Nema uspeha bez greha Nema vere bez mere Nema veka bez leleka Ni ludosti bez čovcka. * * * Jedna naša nova mudrost Vrlo jasno kaže: »Prazna glava pun novčanik, Odlično se slaže«. ♦ * ★ karijerista po jlsu Njegova želja-fotelja v?esova htpni*-n^ r, nređenia Njegova vera-karijera Niegov ćef-šef Ciljevi novi A stari dinari. * * * Neki Ijudi provedu život postavliaiući pitanja js^ e ki nrimai'^ 5 č»st : ts»nia Neko živi, stičući imanja Neko. pak, samo zato da sanja. Ne znam: Koliko ih živi od nauke 1 znanja * * * Prvo je radio. Onda je vikao: »Uradite ovo, uradite ono*. Sad se olenjio i samo viče: »Ura, ura«.
MIROSLAV RADOJCIC
? STUDENTI BEZ DOMA
MILEVA KARADŽIČ, Filozof! ski fakultet: Znate o čemu se radi. Moja primanja su 60 dinara po članu porodice. Molbu sam predala, pa sam morala da otputujem kući. Obavestili su me da treba da dobijem petnaestog, u prvoj raspodeli. Ja nisam znala da moram da se javim posle osam dana. Tako sam izgubila dom. Sada eto lutam, ne znam šta da radfm. žaliću se dekanu. Oni koji iraaju primanja 100 dinara dobili su. Moram da ilegališem, mada ie zabranjeno. Da imam nekog u Beogradu, pa ’ajd, ali nemam nikoga. MILORAD KALUĐEROVIC, apsolvent Filozofskog fakulteta: Ne znam zašto nisam dobio. Imam još dva ispita. Ostale uslove zadovoljavam. Bez primanja sam i dete palog borca. šta da radim, ni u ilegalce ne mogu. Ovolikog niko neće da primi. VOJKAN BOROVIC, VTMš: Stvarno ne znam šta je bilo. Bio sam na spisku za dom, a sada vidim da su me izbrisali. Obećali su da ću dobiti u sledećoj raspodeli. Do tada moram da stanujem za 150 u polunameštenoj sobi bez gnejanja. RATIMIR RAICEVIC, Filološki fakultet: Primanja su mi 12 dinara po glavi. Dao sam i sva dokumenta i sve ispite, još u aprilu. Sam se izdržavam, šljakam. Dom mi nisu još dali. Nisam bio grlat, šta ću da radim? Postoji samo jedna grana da se uhvatim ilegalisanje. Svake noći kod drugog. Napišite vi to da ja spremam barut, ako sobu ne dobijem. MILISAV ARSIC, viša ekonomska škola: Ja sam mesto dobio, ali nije bilo lako. Cekao sam i čekao: prilikom predaje dokumenata, prilikom useljavanja, pregleda. Mnogo ih je ostalo napolju koii su ispuniavali sve uslove. Dobili su mnogi sa većim primanjima. Zašto? Pa, prijatelj prijateIju oči ne vadi.
MOMCILO ŽARKOVIC, Građevinski fakultet: Ja sam još na rccepciji. Dobro je što sam i tu dospeo. Kada se setim, u drugom bloku ovde u Studentskom gradu bio je red čak do skvera. VASILIJE VRHOVAC, Filozofski fakultet; Primanja su mi nešto ispod 50 dinara po članu. Dom mi nisu dali. Cekam, svi mi čekamo. Evo lekarskog uverenja, dobio sam batine za vreme demonstracija, tu piše. Gde spavam, ne znam ni ja sam. Rekao šam. ako ne dobijem krevet. . h . rrrr MILOJKO JELIC, Filozofski fakultet: Dokumenta za dom predao sam prilikom upisa i bio sam übeđen da ću dobiti dom. Primanja mi nisu velika 130 dinara po članu porodice. Međutim, kad je bila raspodela na mom lakultetu, svrstali su me među one čiia primanja prelaze 150 n. dinara. Trenutno sam ilegalac, spavam kod jednog zemljaka. Ipak, još nisam izgubio svaku nadu da ću dobiti mesto pod suncem. U Odboru su mi rekli da se malo strpim, i sačekam sledeću raspodelu. MITAR VELJIC, Mašinski fakultet: Pošto svake godine zakasnira sa po nekim ispitom već sam navikao da budem ilegalac. Srećorn imam dosta prijatelia od Stuđentskog grada pa do »Penezića«. Spavam kod njih, negdc jednu, negde dve-tri noći i tako. Uglavnom, držim se pravila da se nigde ne zadržim duže vreme. Bojim se da ne bi dosadio. Kad dođem sledeći put strepim da me cimeri ne bi popreko gledali. Eto, brzo će 29. Novembar pa idem kući Citav decembar biću tamo, dolazim tek na polugodište. Onda će biti dovoljno mesta. MIR« VASOVir
HUSM /F.MOSKI
RONDO
Igram s letom kao s poslednjim viđenjem, vrtim se, vrtini u krup. Ta luda igra nosi me razumem udaljenu muziku, nosi me i Miče Pojurim u hezdan sećanja. Da li ću da vratim dane, da li vraćam noći svih godina. 1 igram s letom kao s poslednjim viđenjem vrtim se. vrtim u krug.
UUBINKA RUDU
Strana 10
STUDENT
1968 2?