Student

POSLE OKTOBARSKOG ISPITNOG ROKA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU Padalo se kao na klizavici

Gde se najviše padalo? Naša anketa pokazala da na mno gim fakultetima postoje »fatalni« isp ; ti j — Ponegde se studenti više plaše ispitivača nepo isipta Oktobarski ispitni rok na Beogradskcm univerzitetu tek što jc završen. Međutim, ispitna psihoza još uvek traje kod studenata. Naveliko se prepričavaju uspesi i neuspesi: po aulama, u slušaonicama, u domovima... Nezgoda, prijatnih i neprijatnih, bilo je napretek. Kao i uvek ima i onih koji su »nrošli«. iako su iskreno verovali da je to nemoguće; ali padali su čak i oni koji za peticu ni u šali nisu hteli da čum. Otuda kod jednih radost, kod dmgih zbunjenost i razočaranje. Svak, na svoj način, pronalazi najubedljivije razlntre za svoj uspeh ili neusoeh. Bar minimalne, da bi umirili savest. Više im je stalo da sc onravdaju pred sobom, nego pred drugima. Otuda su i ti razlozi često subjektivni i ponekad neuverljivi. Nasuprot tome. čuju se i razumne primedbe. Ne samo na svoj račun, nego i na račun ispitivača. Pađalo se više nego na klizavici, reče nam uzbuđeno i Ijutito Savo Dobrić, apsolvent Filološkog fakulteta, koii hez clovke i nanira, kako sam kaže, ne može ni da izračuna koliko je puta padao na ispitima. Žali se da je jmao nesreču da uvek naiđe na klizav teren. Sva ta opravdanja prestaju da se notežu pred »najezdom« nevolja nastalih zbog nenoloženog isnita. Mnoirim studentima je neshvatljivo da od tih nekoliko desetina minuta, koliko obično traje jeđan ispit, zavisi iedno celo niihovo godišnje »putešestviie«. Jer, kao što se zna, pađ na isnitima povlači sa sobom i gubljenje prava na dom, kredit, stipendiju, dotacije itd, U želji da saznamo šta studenti misle o isnitima, isnitivačima i isnitnim rokoviraa uopšte, poselili smo nekoliko fakulteta i zabeležili mišljenja nekpliko studenata. Pre svega su nas interesovali predmeti iz kojih se naiviše pada. Većinom smo zanisivali iziave onih studenata koii su izlazili više puta pred jednog istog profesora. RAČUN DTFFRFVCTRA MATEMATICARE Na Prirodno-matematičkom fakultetu oktobarskog roka niie bilo, tačniie studenti ovog fakulteta dobili su u zamenu za njega rok u decembru. Sentembarski se odužio i tek sada ie završen. Već na prvi pogled, po đugim redovima pred šalterima, da se zakliučiti da studentima niie baš mnogo nakloniena sreća u septembarskom ispitnom roku. Koji ispit prijavliujete, pitali smo jednu koleginicu, pošto smo joj prethodno obiasnili da su razlozi našeg interesovanja čisto novinarske prirode. Več neti put prijavljujem diferencijalnu matematiku i nikako da položim, odgovara nam. Dok pokušavamo ovo da za-

odbija da nam kaže ime, objašnjavajuči da njen slučaj i nije za novine. Ja radim, imam dete, mnogo posla u domačinstvu, a mogu reči i da taj profesor cepidlači... U razgovor se uključuje Vo.iko Stankovič, apsolvent na grupi za matematiku. I on prijavIjuje ispit iz diferencijalnih jednačina. Izaći če u novembru, po drugi put. Neke rokove je i pr> nustio plašeći se susreta sa profesorom dr Borivojem Rašajskim. Građa za ispit je preobimna i ne stigne čovek sve da spremi, a i nezgodno je polagati taj ispit. Profesor traži da sve znamo. Ranijih godina se moglo ponešto i prephati, sada to više ne pali, govori nam rezignirano. Zbog toga se i povečao broj onih koji padaju. U razgovoru sa još nekoliko studenata pokušali smo da napra vimo neki bilans sa ovog ispita. Ćujerno da od četrdesetak studenata, koliko obično izađe u svakom roku, položi njih 5-6. No diferencijalne jednačine nisu jedini isoit sa kojima imaju muke studenti Prirodno-matematičkog fakulteta. Odmah uz njega stavljaju teorijsku fiziku. Kao da su napravili neku nezvaničnu rang listu teških ispita. Student R. S., apsoivent na fizici, priča nam: Ne mogu sve upamtiti, da se übiiem. A i isoit je zaistapreobiman. Profesor suviše dugo ispituje jedan kandidat odgovara po dva sata pa vas pitarn ko se tu ne bi zbunio, ko da ne izgubi koncentraciju, pogotovu kad profesor traži sve, takoreči dlaku u jaietu. A za sve nisu isti isnitni kriterijumi. Profesor je blaži prema onima koii su u toku godine polagali kolokviiume. Ko bez kolokvijuma izađe na isoit gotov ie. Od tih bez kolnkvijuma oolnži, na primer od 30 svega njih 2-3. KAKO SLAVKO TTDE NA FAKULTET! Studenti Pol ioorivrednog fakulteta, nola u šali pola u zbilji, govore da profe.sor Rikovski pro sto ne da studentima da uđu na fakultet a kad jednom več uđu nastaju nove nezgode. Naime, nrofesor Mirič onet im ne da da izađu s fakulteta. Neobaveštene če ovo, svakako začuditi, A evo o čemu se radi. Studenti ovosr fakulteta dva najteža ispita oolažu kod profesora dr Ilije Rikovskog —hemiju, i kod profesora dr Stanka Mirića ekonomiku. Prvi ispit na prvoj, drugi na poslednjoj godini. Kako prolaze na ispitima naibolie će ilustrovati slučaj S>avka Petrovića-Zemlie. Prvi put kad sam izlazio na isoit kod profesora Rikovskog bio sam spremio skoro sve, ali padoh. Posle se to ponovilo i dru gi, treči i četvrti put, iako sam za svaki izlazak na ispit obnavIjao svo gradivo. Peti put desi se da položim. Kakva sreća!? Slavkov slučaj nije usamljen. Slične sreće bilo je još dosta studenata ovog fakulteta. Jer prošle

godme, kako smo obavešteni, od svih koji su izašli na ovaj ispii samo 11 odsto položilo ga je. Slavko se ipak rešio jednog »zia«. »Prošao« je pored profesora dr Rikovskog, ali. će ga verovatno sačekati dr Mirić. KO SE PRAVI ENGLEZ! ? Izgleda kao vic, a ipak istina je: devojka M. S. (čije imc ne navodimo iz razumljivih razloga) polagala je ispit iz engleskog jezika ravnp jedanaest puta. Ovo je zaista neverovatno, a slučaj biva još čudniji ako se ima u vidu da je njoj engleski jezik pomoćni predmet, pošto je ona studentkinja kniiževnosti (na Filološkom fakultetu). Ispada da studiramo pomoćne predmete kaže nam Radomir Andrić, student jugoslovenske i opšte književnosti. Ja sam na prvoj godini ispit iz engleskog jezika polagao pet puta. Evo i sad na završnom ‘isnitu iz istog iezika padam već četiri puta. Očigledno je svima da su kriterijumi suviše strogi. Student opšte književnosti R. A. nije propuštao, bar što se ispita iz engleskog tiče, nijedan ispitni rok. Ali, ispitivač, Vladislava Madžarević bila je takođe uporna, uvek ga je obarala. Na kraju je R. A. digao ruke od svega i otišao u Armiju. Mislio je da će biti bolje sreće kad se vrali. Sada je ponovo pokušao i opet pao. Broj onih koji ovaj ispit polažu po pet-šest puta je pozamašan. To je nešto kao običaj kod cvog -spitivača . Sludent D. M. priča nam da je u ovom roku na ispit iz engleskos jezika izašlo 54 studenta od kojih je položilo svega 28, što je odličan bilans u odnosu na ranije rokove. Njega, međutim. niie bilo među tih dvadeset i osam. A kako se zna da miu to nije prvi put. možemo shvatiu njegovo ogorčenje. Cudni su pomalo, kažu studenti, kriterijumi po kojima ispitivač ocenjuje. Radi se naime o nekom bodovaniu kandidatovih odgovora, nešto kao u fudbalu, primećuju Ijutito studenti. Kandidat može da zaradi od trideset do pedeset bodova. Za zbir od 30 do 35 ocena iznosi šest. od 35 do 40 sedam. ođ 40 do 45 osam, a od 45 do 50 devet. Desetku je, kao što se vidi, nemoguće dobiti, žali nam se jedan student. Izgleda da za naše »engleze« desetki nema. Bar zasad. * ★ Slučajevi o kojima je bilo reči nisu usamljeni. Oni dovolino rečito i nedvosmisleno govore da malo na kom fakultetu ne postoje »fatalni« ispiti. Takvi ispiti produžuju studije i za nekoliko godina. Međutim, čini nam se da se nešto ipak može učiniti da se stanje izmeni. Bar u izvesnim slučaievima.

S. DAUTOVIC

D. BRAJKOVIC

Farmaceuti traže lek

Studenti farmacije ne mogu da se upišu u narednu godinu zbog jednog nepoloženog ispita. Naime, njih 34 studenta sa svih godina na ovom fakultetu našli su se u mnogo goroj situaciji ne go njihove kolege sa medicine, stomatologije, tehnologije itd., kojima je omogućen upis u narednu godinu sa jednim nepol(> ženim ispitom a tako će moći da dobiju kredit i ostale studentske "povlastice. Studenti ovog fakulteta pitaju u pismu koje su uputili našoj Redakciji; »Zar ne bi bilo bolje da su svi fakulteti doneli odluku da se mogu upisati u narednu godinu sa jednim nepoloženim ispitom.« Studenti su se obratili dekanu i prodekanu sa zahtevom da im se dozvoli upis u narednu godinu, a ovi su im odgovorili: »Tražite nemoguće... kad bi se tako popuštalo dokle bi nas to dovelo... na šta ovo liči...« Studenti Farmacsutskoa fakulteta noslali su molbu Rektoratu. U molbi Nastavnoj komisiii univerziteta u Beoaradu naveli su isto kao i u pismu »Studentu« da ie niihova molba od 8. 10. 1568. odbiiena. Dozvolili su im samo da mogu da slušam jedan o , *edmet iz naredne aodine. Većc fakulteta 29. 10. konaćno je odbilo z°htev sa obrazloženjem da je reč o vrlo malom broju studenata. Prema oceni Veća događaji u junu nisu uticali na uspeh studenata. Pored

toga, zbog tih događaja, na ovom fakultetu, kao i na ostalim, odobren je oktobarski rok. U razgovoru sa predsednikom Fakultetskog odbora SS saznali smo da su profesori bili veoma kategorični; da nisu hteli da prekrše Statut.

Ni po statutima ostalih fakulteta koji su napravili ustupak studentima ne predviđa se prenošenje zaostalih ispita. Studenti su uporni i jasni u svom zahtevu... I čekaju odluku Nastavne komisije liniverziteta.

Z. SUZIC

0 STRANIM STUDENTIMA

Univerzitetski odbor je na sastanku koji je 1. novembra održan sa predstavnicima drugih za interesovanih diskutovao o stranim studentima stipendistima i nestipendistima, i zaključio; Velki priliv stranih studenata na Beogradski univerzitet sa svim problemiraa koje takav priliv donosi i pri najidealnijim uslovima, a posebno u situaciji kada se takođe povećao broj novoupisanih domaćih studenata, pojava je koja zahteva hitno ra/rnatranje i rešavanjc. Ove ško!ske godine strani studenti neslipendisti koji ispunjavaju ško!ske uslbve i koji su konkurisali za mesto u domu u predviđenom roku, obaveznom za sve studente BU (18. septembar) dobiće mesta u studentskim domovima. Pošto se broj stranih studsnata nestipendista svake godine povećava kao i broj naših studcnata u narednoj školskoj godini mcraće da se izvrši stroga

selekcija i prema stranim studentima nestipendistima, tako da steknu pravo da stanuju u studentskim domovima samo materijalno najugroženiji studenti (ili možda ovim studentima nestipendistima neće uopšte moci da se izađe u susret, s obizrom na zaista nedovoljne kapacitete u studentskim domovima). U vezi sa životom i radom stra nih studenata stipendista, Univeriztetski odbor će i dalje ulagati napore da se poboljša njihov kvalitet studiranja i da se obezbede bolji školski uslovi. Odbor će zato i podržati nastojanja koje u tom smislu čine stipenditori (Zavod za tehničku saradnju, itd.) i univerzitetske školske vlasti. Univcrzitetski odbor smatra da ispunjeni školski uslovi moraju biti osnov za daIje uživanje stipendija i mesta u domovima, u daleko većoj meri nego što je to bio slučaj do sada.

Mesto i uloga studenata u samoupravnom procesu u visokoškolskim ustanovama

IV SKUPŠTINA SS BEOGRADSKOG UNiVERZITETA

»Učešće studenata u samoupravljanju u visokoškolskim ustanovama« bila je tema o kojoj se govorilo na IV redovnoj skupštini SS Beogradskog univerzitota, održane 9. XI. U prošlom broju objavili smo teze i analizu o samoupravljanju u visokoškolskim ustanovama. U vom broju donosimo uvodno izlaganje koje je na skupštini podneo Teođosije Celenković.

Kakva je funkcija studenala u radnom procesu na fakultetu? Studcnti imaju zadatak da uz pomoć profesora i stiču stmčno i opšte-društveno obrazovanje. Studcnti su aktivni u ostvarivanju tog zadatka. Studenti nisu pacijenti, niti su profesori lekari! 1 jednima i dru gima objekt je materija koja se izučava. A prema toj materiji, odnosno prema objektu, i studenti i profesori imaju aktivan odnos. Ovo je veoma bitna postavka jer se često u diskusijama o učešću studenala u samoupraivnom procesu čuje i ovakva analogija: »Kako bi to izgledalo kada bi pacijent saivetovao lekam kako da ga leči?« Očigledno je da se radi p zabludi ili nerazumevanju. Međutim, ta zabluda ili neraizumovanje živi duboko u svesti većeg broja profesora, pa čak i sludenata, i to će biti najveća prepreka u daljem razvijanju samoupratvnih odnosa na visokoškolskim ustanovama. Ukoliko bi prihvatili odnos pacijenta i lekara kao realnost i u obrazovno-vaisp'itnom procesu u vlsokoškolskim ustanovama, onda bi došli do vrlo nakaradnih zaključaka o mestu i ulozi studenala u radnom procesu visokoškolske ustanove, samim tim i o mestu studenata u samoupravnom procesu odlučivanja. Iz rada kojl studentf obavljaju tj. učenja, proističe pravo i obaveza studenata da učestvuju u samoupravnom procesu odlučlvanja. Ovakvo shvatanje mesta i uloge studenata u radnom procesu u jednoj visokoškolskoj ustanovi bitno se razlikuje od dosada-

šnjeg shvatanja. Međutim, da bi razmatranje bilo kompletn'je tre ba napomenuti da se po ovom shvatanju prirodno povećava i odgovornost studenata ne sacno za sopstvene rezultate rada, već i za rezultate rada ustanove kao celine. Dakle, nisu jedini niti osnovni pedaigoško-vasp tni razlozi što studenti treba da učestvuju u samoupravnom procesu odluči vanja. Oni su svakako veoma značajni, ali ne i najbitniji. Uko liko pedagoško-vaspitni razloz 1 postaju određujući, onda se učešće studenata u samoupravnom procesu odlučivanja formalizuje. To nam je najbolje pokazalo dosadašnje iskustvo. (...) Kada se govori o sadržini samoupravnog procesa odluoivanja u jednoj visokoškolskoj ustanovi, potrebno je ukacati na vezu koja postoji između problema koji’izviru iz radnog procesa jed ne visokoškoiske ustanove i opštedruštvenih problema. Nemoguće je ,na prmer, govoriti o upisu studenata na visokoškolskoj ustanovi kao o izolovanoj pojavi. To se mora povezati sa problemom planiranja kadrova, opšlim trendom privrednog i društvenog razvoja i, u vezi s t : .m, perspektivama za zapošljavanje itd. Teško je govoriti o finansiranju visokog školstva, a ne povezati to sa sistemom finansiranja vanprivrednih delatnostl uopšte. Nelogično je govoriti o samoupravljanju u visokoškolskim ustanovama a ne povezati to sa razvojem samouprav nih odnosa u društvu uopšte itd. Kao što se vidi, ta veza je veoma uočljiva. Prema tome, nerazumno je veštački raskidati tu vezu i na taj način samoupravljanje svesti na prakcističko rešavanje svakodnevnih problema. Samo upravljanje je dublji društveni odnos i ono mora imati adekvatnu sadržinu, Koliko je ova kon statacija istinita najl?olje pokazujc iskustvo na našem univerzitetu. Mi smo, na prmer, i do sada imali zborove studenata i veća godina kao samoupravna tela na fakultetima. Doduše, zbor studenta nije bio pravno konstituisan ali je on u praksi egzistirao. Međutim, ti oblici samoupravnog odlučivanja bili su beživotnl, bez praivc sadržine i kao takvi neposećeni, neinteresantni. Naprotiv, u junu i posle juna zborovi su se afirmisali kao najpogodniji oblik noposrednog samoupravljanja. Dok smo u ma-

ju strepeli da li ćemo obezbediti minimalno prsustvo na zbo rovima, u junu smo se brinuli da li se može obezbediti normalna atmosfera za rad zbog velikog broja prisutnih. M'slim da je to dobra pouka za odceđivanje sadržaja rada samoupravnih organa na fakultetu.(...) Problem na čijem razrešavanju u narednom periodu moramo insistirati je istovremeno i opštedruštveni problem. Radi se o ulozi i mestu neposred n h oblika samoupravljanja. U dosaclašnjoj praksi bilo je teško govoriti o neposrednom raspravIjanju i odlućivanju u jednoj visokoškolskoj ustanovi. Monopol na ockućivanje, tj poslednjoj ali i najb tnijoj fazi samoupravljanja, bila su u suštini preuzela fakultetska veća. Uloga fakultetskih saveta je bila formalizovana. U takvoj situaciji b di su stvo reni pogodni uslovi za birokratizaciju i samih organa posrednog samoupravljanja. Zbog toga, Savez studenata mora nastojati da razvija i afirmiše neposredno saimoupravljanje. Poslednjih meseci zbor studenata, naslavnog osoblja i administrativno-tehničkog osoblja pokazao se kao izvanredan oblik demokratskog raspravljanja i odlučivanja o svim bitnim pitanjima iz rada jedne visokoškolske ustanove i van nje. Takav oblik neposrednog samoupravljanjat treba i formalno pravno defimsati kao najšire demokratsko samoupravno telo u visokoškolskoj ustanovi i shodno tome odrediti mu kompetencije. Po našem mišiljenju, zbor studenata, nastavnika i administrativno-tehničkog osoblja kompetentan je da raspravlja i odlučuje o sv i ’m bitnim pitanjima iz rada i raevoja jedne visokoškolske ustanove. U skladu s tim potrebno je svesti ulogu posrednih organa samoupravljanja na njihovu realnu ulogu izvršnih organa. Drugim rečima, delatnost i akcije posrednih organa samoupravljanja morat proizlaziti iz opšte usvojene politike organa neposrednog samoupravljanja. To je jedini logičan odnos izmcđu ova dva oblika samoupravljanja. To jed/io obezbeđuje realan uticaj svih članova radne zajedoxe na donošenje konačnih ; odluka^(Delovi uvodnog izlaganja)

TEOĐOSIJE CELENKOVIĆ

KONKURS

Za dodelu određenog broja stipend.i:ja u školskoj 1968/69. godini studentima navedenih lakulteta: mašinskog (pripremno-proizvodni odsek, grupa za balistiku avio-tehničkog odseka, motorizacijska grupa odseka za saobračajno mašinstvo, termo-tehnički odsek i brodograđevni odsek); elektrotehničkog (odsek za telekomunikacije i elektroniku i odsek energetike); tehncloškog (smer organske hemije tehnološko-hemij skog odseka).

Uslovi konkursa

Konkurisati mogu lica muškog pola, redovni studenti navedenih fakulteta, koji isDunjavaju sledeće uslove: da su državljani SFRJ; da su zdravstveno sposobni za aktivnu službu u JNA, što utvrđuje nadležna vojnolekarska komisija; da nisu stariji od 21 godinu odnosno stariji za onoLko koliko su godina studija završili;

da su primemog vladanja; da nisu sudski kažnjavani i da se protiv njih ne vodi krivični postupak. Prednost imaju studenti starijih godina studija. Visina stipendije iznosi od 250 do 310 dinara mesečno, zavisno od godina studija, a isplaćuje se počev od prvog narednog meseca od dana pođnošenja molbe. Pored stipendije vojni stipendisti imaju pravo na zdravstvenu zaštitu na teret finansijskog plana Državnog sekretarijata za narodnu odbranu, r.a naknadu za školski pribor u iznosu od 250 dinara za svaku godinu studija, naknadu za izradu diplomskog rada (gde je ovaj obavezan) u iznosu od 400 dinara, kao i naknadu troškova za odlazak na stmčnu praksu. Lica koja budu primljena za stipendiste sa stipenditorom sklapaju ugovor kojim se obavezuju da će po diplomira nju stupiti u stalni sastav ( INA i u njoj ostati dvostruko vreme za koj' su stipen-

dirani, ali ne manje od 10 godina.

Način konkurisan|a Molba taksirana sa 0,50 dinara podnosi se opštinskom organu uprave za narodnu odbranu (gde se dobija obrazac molbe i potrebna objašnjenja). Uz molbu se prilažu; —• overen prepis izvoda iz matične knjige rođenih; overen prepis svedočanstva poslednjeg razreda i završnog ispiv. odnosno uverenje o položenim ispitima za studente koji su već završili neku godinu studija, i potvrda o upisu na fakultet u ško skoj 1968/69. podini. Konkurs je otvoren do 15. rlecembra 1968. godine. Izbcr će se vršiti komigijski. Kandidati će biti obavev steni o rešenv do kraf -bniara 1969. godine. PERSONALNA UPRAVA DSNO

DRZAVNI SEKRETARIJAT ZA NAIODNU ODBRANU -PERSONALNA UPRAVAraspisuje 1958/11

STUDENT

Strana 9