Student

Potrebne su konkretne formulacije

i toku protekle nedelje na Pravnom fakultetu odriane —điskusije o samoupravljanju. Iz diskusije o NACRTV m&LUCIJE O ZADACIMA KOMUNISTA SRBIJE U DALJEM RAZVOJU SAMOUPRAVNIH ODNOSA U DRUŠTVENO-POLITICKOM SISTEMU donosimo priloge PAVLA RT STIČA i BORISLAVA BLAGOJEVIČA, a iz diskusije O SAMOUPRAVLJANJU NA UNIVERZITETU donosimo izlaga • nje RADOSLAVA STOJANOVIČA.

Pred nama je zadatak da na i kompetentan i stručan na- ! čin damo svoj prilog ras- i pravljanju pitanja našeg dru- I štveno-političkog sistema. Smatram da se pred nama nalazi takav dokumenat za koji njegove autore treba pohvaliti. Ovaj dokumenat pokazuje da smo otišli korak napred u sastavljanju kon gresnih i sličnih dokumenata, Zadatak nas komunista je da u kritičkoj analizi ukažemo na ova pitanja za koja smatramo da se mogu na još bolji i adekvatniji način izraziti. Na to nas, uostalom, i sam teks ove rezolucije poziva. S obziirom na prirodu svojc političke uloge u društvu, komunisti moraju odlučnije rešavati fundamentalna pitanja sistema. Ovo treba da bude put i način ka prevazilaženju situacije u kojoj je naš sistem, uprkos svog institucionalno-samoupravnog ka raktera, još uvek u clobroj me- i ri reprezentativan. Razume se da ovakvo stanje nije plod neke posebne volje već pretežno realn.ih i objektivnih uslova našeg društva. Stoga Savez komumsta ima posebno odgovoran zadatak. Jer, jedan deo problema koji treba da se reši u okvim političkog sistema svakako je u vezi sa rešenjima koja trcba da se nađu u okviru reorganizacije Saveza komunista, a naročito u okviru principijelnih pitania društvenih odnosa. Sve ovo nas obavezuje da ukažemo na ona pitanja koja to iziskuju, a koja u tekstu nacrta rezolucije treba da budu preciznije izražena. Potreba za ovim je hitna, naročito danas kada se istovremeno predlažu i izvesne ustavne promene, što je u neposrednoj vezi sa tekstom ovog dokumenta. Jedno od pitanja opštijeg karaktera, koje se odnosi na p>olilički sistem. jeste tzv. pitanje jnstituoionalizacije političkog si stema. Insttucionalizacija političkog sistema, tačnije, rarvoj konstitucioncg procesa samoupravnog društva, kao što je poznato, započet je još 1953. godine, a naročito se snažno razvija od 1963. godine. Ovaj proces ima opšti smisao garantovanja i obezbeđenja rezultata postignutih u ra zvoju demokratizacije naših dru štvenih odnosa. Naročito je ovde značajan onaj sraisao koji je sadržan u ograničavanju monopola na političko odlučivanje i sledstveno tome podvođenju svih političfcih subjekata pod rerim prava, odnosno pravila koja imaju smisao stabilizaciije i obiektivizlranija društveno-političkih odnosa. Međutim, jedna od objektivnih smetnji stabilizaciji našeg sistema jeste svesno nastoianje da proces podruštvljavanja stalno razvijamo, a ta stalnost procesa, mada neopohdna i pozdt)!vna, dovodi do objektivnih teškoća u realizaoiji odnosa perfektuiranih ustavom. Razume se da iz ovoga proizlaze određeni problemi državno-društvenog karaktera. Nijedan od dva principa koje je nauka istakla kao osnove za konstituisanie političkog sistema, tj. organizacioni i funkcionalni, kod nas niie pnhvaćen u čistom obliku. Za ovo, doduše, postoje i onravdani razlozi, jer prvi znači stagnaciju ne dozvoljava više prostora za društvenu reformu, dok drugi, iz objektivnih razloga. u svome čistom obliku, još uvek nije primenjiv kod nas. Stoga su i moguće lakve pojave kada se i u najboljoi nameri za stvaranjem novdh ođnosa nađemo pred hrslim starim institucijama t odnosima. Zato i naše diskusije i dokumenti suviše obiluju instituc>onalnim i organizacionim predlozma, kao u proceduralnim, a manje zahvataju u suštinske nromene odnosa. U ovome smislu ima donekle mesta prigovoni onšteg karaktera da i ova rezolucija ne odstupa mnogo od ‘■tarog načina tretiranja problema. Odeovomost koja je danas naiaktuelniji i najneophodniji Princip u razviianju nzišeg samouoravnog sistema postaje i jedna od primamih i osnovnih dužnosti komunista. Ovo bi svakako trebalo istaći u tekstu rezolucije. Značamo pitanje vezano za princip odeovomosti svakako je kompa.tibinost nosilaca micijative i određenih konceocija i realizatora ovdh koncepciia.

Drugi m rečima, cdgovornost će imati svoj pravi smisao i značaj ako se ove dve funkcije sjedine, a, s dmge strane, i ako odgovornost postane sastavni deo sistema. Ovo je jedno od pitanja ko je traži više prostora i preciziranja u ovakvom dokumentu. Na sličan način se postavlja i pitanje principa javnosti rada svih institucija i fomma. Javnost rada je u osnovi samoupravnog dmštva. Ona znači slobodu zauzimanja stava i opredeljenja, a takođe je i preduslov za borbu protiv monopola i monopolisanja, svih vrsta. Međutim princip javnosti rada ne treba poistovetiti sa informiisanjerr javnosti putem sredstava ma sovnih komunikacija, što se če sto čin : . Ali i institucije koje vrše funkciju informisanja moraju biti obuhvaćene ovim principom. I ovo pitanje treba jače naglasiti u tekstu rezolucije. Problem koji se bezmalo reperkutuje na sva pitanja političkog sistema poznat nam je kao odnos između države i samoupravljanja. Svakako da je ovo pitanje toliko kopleksno i značajno da se ne može rešiti nikakvim definisanjem opšteg karkatera u jednom dokumentu. O tome svakako niko nema iluzija. Stoga ovo treba posmatrati kao dugoročan proces, a rešenje će' doći kroz svakodnevna, konkretna i sukcesivna rešavanja u nrocesu nreobražaja naše društvene zaiednice na globalnom nlanu (a i u našim radnim zaiednicama), na koje pored pro blema unutrašnieg karaktera utiče vrlo značaino i često efikasno i tzv. međunarodni faktor. Razume se da ie i proces integracije u ovom trenutku vrlo ak tuelan i to onaj koii se odvija u tzv. primarnim zajedmcama, asociiaciiama proizvndača i ko muni. Ovo će otvoriti nove outeve ka bržem rešavanju odno sa država samoupravlianje. Značaino je takođe spomenuti i pitanje racionalne oodele rada, a uz to svakako i odgovornosti, na svim instituoionim nivoima. Ovo je u savremenom svetu pdstala neoohodnost koia uslovliava dalji društveni razvitak. Više se ne može ni zamisliii da svi mogu raspravliati sva pitanja. Stručnost postaje sve veća neophodnost našeg vremena. Marks ie predvideo ovakav stepen razvoia i ostavio poruku: »Razvo : em krunne industrije, stvarania bogatstva sve više zavisi od nivoa koji su postigli nauka i tehnika, od nrimene nauke u proizvodniii. TTmesto đa buđe u punoj meri ukliučen u proces proizvodnje, čovek se

übuduće ponaša kao nadzornik i regulator procesa proizvodnje... ono što igra centralnu ulogu u stvaranju bogatstva to nije više neposredni rad koji čo vek obavlja ni trajanje njegovog rada, nego pojava njegove sopstvene proizvodne snage uopšte, niegovog poznavanja prirode ... Ukratko, to je i'azvoj društvene ličnosti«, završava Marks. Dakle, postaje neophodno da se i u ovom smislu u našem sistemu nađu bolja i adekvatnija rešenja. Vrlo je važno. i to nije samo formalnog karaktera, da se u tekstu rezolucije daiu takve formulacije koje će komuniste obavezivati na izvršavanie onoga što sadrže dokumenli koje donose naiviši centralni forumi njibove organijzacije. Hteo bih da stavim izvesne primedbe na strukturu same rezo’ucije. Naime, rezolucija Je tako '■oncipirana da obuhvati veliki 'roj vrlo značainih pitania. Zboa ‘oga su u rezoluoiii formulaci je 'osta uopštene. Otuda i ocena, 'ata u nekim ranijim diskusiiama. da postoji disnronoro’ia između sadržaia teksta rezolucije i teksta predložen'h promena ustavnog sistema. Stoga ova rezolncija, koja je inače mnogo konkretnija nego raniiii doknmenti čve vrstc, ioš uvek u sebi nosi v’’še deklarativne elemente nego li problemske i akcione. Smatram da rezolucija koia se stvara za iedan vremenski period mora imati akcioni dinamizam. Ona treba da ukaže na nostojeće slabosti, nerešene nrobleme. iz čega, opet, trcba da proizadu konkretni zadaci koji ćc odgovarati periodu u ko me živirno i biti realno ostvarliivi za određeni p°riod. ti do sledečeg kongresa! Zadaoi koji se postavliaiu rezoluciiom treba, dakle. da budu i kvantitativno i po dimenziii takvi da se mo gu ostvariti za ovako kratko vre me, a ne ciljevi koii prevazilazc i naše suape i odredeno vremc. Nema nikakve potrebe da strateški i takfički cilievi međusobno zameniuiu mesta. jer to dovođi do konfuzije i nesigurnosti. . , . Ovakvi dokumenti tj rezoluciie koje, razume se, niie ni malo lako .sastaviti svakako su više odvojcn ; od pro’rramskih tekstova i bliži običnom čoveku. Oni na nmga đeluiu stoga stimu lativniie. S obzirom na to. rezoluoiia bi morala da odredi, prc neposredne i naredne zadatke za sledeći period od četlri codme. tj. do sle'Weg kongresa. jSa tog stanovišta posmatran, | tekst rezpTuciie mora nas dovesti do zakliučka da nedostaiu neke konkretne i bliže formulaciie naših akciia za ovai period. Ovo ie od neposrednog značaja. kako je istaknuto, zbog istovremenog formulisania predloga za promenu ustavnog sistema. PR PAVLE RISTTC

* KOMUNISTI I SAMOUPRAVLJANJE

Teorijski i praktični smisao studentskog samoupravljanja

U prošlom broju »Studenta« objavljene su teze Univerzitetskog odbora »o učešću studenata u samoupravnom procesu odlučivanja«, koje dosta površno tretiraju unutaruniiverzitetske odnose: i. Koncepcija teza Je člsto funkclonalistička. Ona se ogranlčava na jednostavno raščlanjavanje rada na obraiovno-vaspitnl I naučno-Istražlvačkl, a vršlocc djelatnosti na trl katcgorije (studenti, nastavno osoblje I admlnlsfratlvnl 1 tehničkl radnlci), 1 fo se smatra elementlma kojl »određuju i sam karakter vlsokoškolskc ustanove«. 1.2. Pojam visokoškolske ustanove jc pri- ] l!čr>o nelpsan. NHe sasvim iasno da II se pod njom podrazumjeva fakultet (kao 1 do sada) IM univerzltet. 1.3. Nlje stvorcn opštl modc' sludenfskog samoupravllania, pa da sc u okvlru j nieea rarvilalH poledinl obllcl samo' nnrave. Ustvarl. ne postoll konceoclla na višein, makro, planu, već se sve svodi ‘ednostavna mikroraspredanja. 1.4. Predložena koncenclla univerzitcta nema dovoijno u vldu Sirl društvenl kontekst u kome se on nalazi. Iz tcza sc ne vldi na koji načln će se unlvcrzltetsko samonpravljanje izvcstl na vlšl, čak I republlčkl, nivo. kako bl Imalo djelotvoran uticaj Izvan sopstvenih struktura. 1.5. Ne istražuju se osnovne materijalne pretpostavkc uključivanja studcnata u opštl samoupravni model. Prl tom treba napomenuti da se pod materijalnom osnovom studentskog samoupravljanja nc podrazumijevaju sumo flnansljska siedstva. već u najšlrcm smislu. 1.6. U dosadašnjim analizama rilc sc nl niinimalno koristila nauka I njene mclode, te je sadašnjt koncepl bcz osnovnog teorljsko'hipotetlćkog okvlrn. Time je njcgov smisao teorljskl ncsaglcdan. POKUŠA.T IJSPOSTAVUANJA REALNOG MODELA Pri uspostavljaniu najrealnijeg modela studentskog samoupravlianja uvijek moramo imati u vidu dvije osnovne nretpostavke: da je l) obezbijeđena niegova mateniiaina osnova i 2) da je ono izveđeno na nivo globalne raspodjele u dmštvu. 1. Već je rečeno da se materijalna osnova studentskog samoupravlianja uzima u naiširem značenHi, ali sada tai poiam treba detaljniie objasniti. Kako se stvara ta osnova, i kakav je njen smisao? 1.1. Cjelokupno školstvo, pa i Univerzitet, sprema društvenoj zajednici određeni broj odgova! rajućih kadrova, a ona za takvu »proizvodnju« odvaja potrebna j sredstva. Tako se odvija proces ! finansiranja školovanja, na prin-

cipu investiranja kao i u ostalim granama. AJi, sada dolazimo do ključnog pitanja: ko raspodjeljuje ta sredstva koja društvo izdvaja za školovanje svojih kadrova? Meni se čini da bi najbolje bilo da to rade osnovni korisnici tih sredstava. a ne, neko izvan njih. 1.2. Pored sredstava koja se odvajaju preko odgovarajućih republičkih, pokrajinskih i drugih or gana studenti se suočavaju i sa raspodjelom onih sredstava koja se odvajaju od strane pojedinih organizacija, preduzeča, ustanova... a koja neposredno utiču na njihov standarđ. Radi se 0 učešću u raspodjeli sredstava j koja su namijenjena za stipendij ranje i kreditiranje. Na žalost, uticaj studenata na 1 rasoodjelu ovih sredstava, a naj ročito onog dijela za stipendije, 1 je bio vrlo mali, skoro zanema-1 rujući. Takvo stanje bi se moraI lo prevaziči iz više razloga; pr- | | vo. neophodno je da studenti, u j I skladu sa samoupravnim princi- i pima, sami odabiraiu kandidate 1 za stipendiie u skladu sa nosta- j vljenim uslovima (ako se kri- i teriji poštuju davaoci stipendiia ; ne gube ništa, a dobijaju povjeI renje); drugo, studenti bi kroz • j svoje samoupravne orpane izvr: i šili najpravičniju rasnodielu • sredstava, i na kraiu treba istači razlog više političkog karaktera, a to ie donrinos razviianju demokratske osnove n odlučnva- ! . njn među mladim liudama. Ako bi se nr'hvatila ideia da studenti dodieljuiu stioendije II umjesto mnoštva komisiia izbienrle bi se sve one nesativnosti j koie se javljaiu pri rasnodieli ! tih sredstava. U tom srmslu iavnost zborova studenata bi sipur no iskliučila; tajne mabinaciie oko dodjele stinendija, VIP. familijamc'vt i slične namještalike.,. S đruge strane, stioendije bi dobili stvamo najbolii stui denti, a ne oni koii imaiu najbolje veze, 1.3. O učešću studenata u uprav, lianiu raznim obiektima standarda niie ovdje potrebno govo, riti, pošto su postignuti vidni rerultati na tom nlanu, a i lakše je regulisati taj sistem unrave. Pošto je status studenata u odnosu na ove instituciie načelno več riiešen trebao bi raditi samo na intenziviraniu i mosrućim dopunama studcntskib prava i obaveza. 1.4. 1 j Dodajmo ovom još i praksu j i neposredne samouprave kroz ko | iu se rješavaiu tekuća, sitnija, 1 ili, kako se često kaže, »sindika' listička« pitanja. 1.5. f Materijalnu osnovu studenti skog samoupravljanja ne čini • samo odlučivanje o finansiiskim i i sredstvima. Posebno treba nal glasiti onaj dio samoupravljania > koii se bazira na tako specifič• noj djelatnosti kao što je nasta-

Ijali To važi, na primer, za pita- ; nja suštine i organa samouprav- i Ijanja, za pitanja sadržine fede- | racije, pitanja odnosa ličnog rada i ličnih dohodaka, pitanja odgovomosti, pri čemu je, po našem mišlienju, politički zadatak, kad je reč o odgovomosti, sagledati uzroke i razloge koji omoguouju da se u takvoi meri čine stvari koje su nedopuštene i dmštveno štetne i zašto takve stvari čine Ijudi na svim nivoima i u svim sektorila našeg živrota. Ne treba se zavaravati da će bilo kakav pravni sistem odgovoraosti rešiti i otkloniti sve poiave ako ne otklonimo uzroke i situacije koje ih omogučuju 1 izazivaiu. U tome je politički problem i o tome treba da govori rezolucija SK, a ne, bar ne jedino i u prvom redu, o sistemu odgovoraosti. Najzad, čini mi se da i u ovoj rezoluciji ima izvesnih suviše aopštenih konstatacija koje bi trebalo konkretizovati. Navešću samo dva orimera. Govori se o potrebi »raščišćavanja postoiećih protivurečnosti u samom SK i društveno-političkom životu 11opšte« pri čemu bi bilo mižno ukazati na te osnovne pro tivrečnosti i na njihov politički značaj i domet (npr. pitanje reizbomosti. pitanje nacionalnih ekonomija. pitanie stepena državnih mera u oblasti ekonomije) Govori se o samoorganizovaniu. a ne daju se podaci o uspešnim ili neusipešnim slučajevima samoorganizovanja upravo u našem političkom životu (npr. u pogledu stava prema nerazvijenim republikama i područjima).

f 'R. BORISLAV

va. Studenti se u procesu nastave, bez sumnje, najviše angažuju, i vežu svoje sposobnosti za nju. Kako se u tom procesu stu dient očigledno mora smatrati subjektom onda svakako treba predvidjeti mogućnost njegovog uticaja na kvalitet i način izvođenja nastave. To je ustvari <> naj vid samoupravljanja koji se smatra osnovnim, tj. vezan je za osnovnu djelatnost studenata, za učenje. Ovdje više nije potrebno razmatrati značaj učešča studenata u donošenju odluka u vezi sa nastavnim procesom, jer je to pitanje dosta razrađivano, a i u »Studentu« je u više navrata bilo riječi o njemu. II Kad je jasna csnova na kojoj se zasniva određeni sistem odnosa onda je lakše izgraditi oogoclan model formainog udruživanja učesnika odgovarajućeg procesa. U našem s’uičaiu se. u j vezi sa tim, postavlia cdmah na i pcčetku pitanje: kako regulisati | status studenata na fakultetu. univerzitetu, nokra'ini, republicl, i, najzad, federaciji? 2.1. Sada je najvažnije razraditi model studentske samouprave u skladu sa iznesenim pretpostav kama. Diskusije koie su vođene za poslednjih nekoliko mjeseci, ' a narcčito duge iunske debate u »konventima«upućuju da je potrebno uspostaviti takav sistem samouprave koia će biti u stanju da inieres za nobolišaniem nastave j rsšavanjem svog društveno-ekonomskog položaia izvede na nivo glohalne raspodiele u dništvu. Pri tom treba imati u vidu cielokupne samoupravne odnose u kojc se uključuiu studenti: na fakultetima. u domovima, studentskim centrima. odmaralištima, itd., ali posebno na univerzitetu, pošto je ono osnov i za ?va ostala angažovanja. | Koncepcija ovog modela pretpostavlja univerzitet kao iedinslvenu radnu zajednicu, a fakultete kao njegove osnovne samoupravne ćelije, u kojitn.a sć ,ra/vija najneposredniji oblik saI moupravne demokratije. U ovom I kratkom osvrtu se neću zadržavati n'i konceociji univerz ; teta 1 kao iedinstvenoi radnoi zaiednij ci, ali ga iznosim na diskusijti, I jer je, čini mi se. od ključnog : značaja. 2.3 Pošto su studenti uključeni u fakultete. ovdje shvaćene kao radne jedinice, tu treba tražiti polaznu osnovu njihovog samoupravlianja. Dosadašnie niihovo angažovanje u ovim iedinicam v se ispoliavalo kroz: viieća godina. vijeća fakulteta (bez prava . odlučivanja) i savjete fakulteta. Zborovi studenata su u junu lansirani sa dosta uspjeha, ali tek prethodi ' temeljna analiza njihove svrhe i uloge u ovako postavlienom sistemu odnosa na univerzitetu. Na ovom mjestu se izostavlja S kritička analiza pomenutih sa| moupravnih tiiela, jer su osnoi vne siahosti dosta noznate. Pošto mi je cilj đa nredložim globalni model studentske samo- uprave, ostaje da kažem nešto I ; o tom višem niegovom nivou. i ; 2.4. Dalje angažovanje studenata u i samoupravnim organima treba- lo bj da se odvija kroz univerzJ; tetski savjet, a dalie, na širem e planu, kroz upravne organe odi govaraiučih zaiednica obrazovai nja. Studentski dio savjeta univerziteta bi naiprije trebali da - sačinjavaju predstavnici studenti skih dijelova fakultetskih savjeta. Isto tako, studentski dio uj prave zaiednice obrazovania bi 1- trebalo da sačiniavaiu oredstavj nici svih visokoškolskih centai ra odgovarajućih zajednica. UMJESTO ZAKLJUČKA i- Cini mi se da se u vezi sa ispi:- tivanjem studentskog samouprav vljanja nije išlo duboko u analii ze, već se samo isticala potreba za takvim analizama. Nije mi po;• znato nijedno naučno istraživa’• nje ovog problema, mada se mnoštvo naših instituta bavi, iii i. bi trebalo da se bavi, sličnim i Ditanjima. Stoga sadašnii napoi- ri da se improvizacijama i nei- nosrednim akciiama nešto više j učini ne pokazuiu potrebne re:- znltate, a sludentsko samounra. vliam'e iako od nraktirne v like kn.rist : , nije f^riick 5 osmislieno.

"OP.IGAV .»f'VGROVIC

Dve vrste problema

Isdco je možda danas sasvim kasno diskutovati o nekim načelnim pitanjima sadržine i prilaza problemima u jednoj ovakvoj rezoluciji, ukazao bih na neke stvari za koje smatram da su veoma značajne za mesto i ulogu SK, za pitanje zadataka komunista u izgradnji našeg političkog sistema. Mislim da se u ovoj rezoluciji malo govori o samoupravi, tačnije samoupravljačkim odnosima, a to znači o Ijudskim, političkim odnosima, o odnosima iz među Ijudi (ne samo između organizacija, organa, ustanova i institucija u okviru kojih Ijudi žive), a suviše se govori o dmštveno-političkom sistemu izraženom i prikazanom u orgamzaciono-pravnim formama i kategorijama. Navedimo neke primere. Nije stvar SK kao političke organizacije da objašnjava mesto i ulogu ustanove referenduma u našem državnom sisterau, već je pohtičko pitanie za što do sada ta ustanova nije više korišćena, kako su je liudi politički ocenili, kakav značaj za izgradnju sistema nenosredne demokratije treba SK da prida ustanovi referenduma. Ili pitanie zakonodavne politike Republike i zakonodavnih funkciia federaciie. Kako je đato u Nacrtu rezolucije u tom obliku nalazi sc u svim materiialima svih ustavnih komisiia koie uoravo sada i rade. A to niie nitanie za iednu ; rezoluciiu SK. Političko pitanie, ! u vezi sa tim zakonodavnim

funkciiama, jeste pitanje šta danas novo stvaramo u poimanju i sadržini naše federacije, o čemu je svakako trebalo daleko više reći u ovoi Rezoluciji i na osnovu toga postaviti i utvrditi zadatke komunista u političkora i, uopšte, društvenom životu kada pojedina pitanja bude treba-10 rešavati na bazi današnieg poimanja i sadržine današnje federacije. Iz ovih primera vidi se da se u ovoj Rezoluciji katkada suviše ulazi u državno-pravna pitanja a ne u suštinu samoupravnih odnosa u društveno-političkom sistemu. A te dve kategorije treba jasno odvojiti, upravo s obzirom na proces deetatizacije kod nas. Izvanredno je značaino blagovremeno rešavati politička i druga društvena pitanja političkim radom, jer ako se to ne učini sada, zato što nismo uspe-11 da blagovremeno rešimo neki politički problem, ovaj prerasta u državni, da tako kažemo, pravni nroblem, a to često nije dobro, i dokaz ie nedovoljno uspešnog p>olitičkog rada. I obrnuto zato što neka državna nitanja pravno ne regulišemo blagovremeno, ona prerastaju u nolitičke probleme i teškoće do koiih ne bi moglo doći da su nadležni organi radili blagovremeno i valiano. Slučai sa nošenjem i isticaniem zastave u ime naroda i narodnosti to potvrđuje. Pitanje nošenja i isticanja zastave naroda i narodnosti je u osnovi političko, đruštveno-psiho-

loško pitanje, a pitanje zastava I kao amblema državnih i druš- j tveno političkih zajednica je jedno ustavno, pravno pitanje (zastavu kao amblem imaju i mogu imati sve društveno-političke zajednice, počev od opštine do federacije). A kada to nismo tako rešavali, onda je jedno političko pitanje poraslo u državno, po litičko pitanje. Ovakve prilaze treba da ukaže jedna rezolucija SK, kao i na propuste koji su činjeni, odnosno na zadatke koji nas očekuju. Mislim da u jednoj ovakvoj rezoluciji nedostaje jedna bitna stvar, a to je osvrt na dosadašnji rad, tj- na izvršenje i ocenu pravilniosti i dostatočnosti na prošlom Kongresu usvojenih zaključaka, i to sve na osnovu naše životne prakse i onoga što smo u proteklom periodu doživeli i ostvarili. Sigumo će o tome biti reči u referatima, ali se na to mora osvmuti i u ovakvoj rezoluciji, jer ona predstavlja samo jednu kariku u trajnosti našeg političkog rada i naših zadataka. Pritom mislimo da je izvanredno vaižno posebno i izričito reći šta je to upravo novo što mi ovom rezolucijom postavljamo kao politički zadatak, šta se posebno potencira u okviru dosadašnjih zadataka i ustanova, šta se i u kom pravcu se korigira u odnosu na dosadašnje, šta se samo nastavlja da ostvaruje, a šta napnštamo bilo zato što je preva/.iđeno ili što smo do sada pccrešno sanledavali i postav

1968/23

IXVP S H T

Strana 3