Šumadinka

•УЧЧ Ф /|К f ATjr

пос+зћавао, и сђ коимђ сте се вм по неколико сат^иуразговору забавллли. Л узимамЂ слободу са страхопочитан1емЋ вашемљ дивллчеству ове листове сходно обећанго посветити, надагоћи се, да ћете ми о томе ваше задоволвство , ммлостивммтз шкргутомх. зуба, и наклоншмЂ урлекомљ показати. Ови нижеслћдугоћи листови, садржаваго подпуно знанЉ човелне нрави, и будући да н ни наиманћ не сумнлмЂ, да ваше дивллчество неће о некимЂ местима главомЂ маати, и окомђ страовито превртати, као и да наиманћ волго добити неће, свое пустинћ оставити, па у изображену и нросвештену Европу изселити се; то бм н покорно мол10 за вашу тигарску наклоноста, и заштиту у ономђ случаго, ако бм можно у Европи сђ просветомЂ и изображен1емЂ нрави, тако далеко дошло, да 6ti еданЂ честанЂ човекЂ нуждомЂ гон 1. иђ , волго добмти моро, да едно сигурно прибћжиште потражи, у планинама бенгалскимЂ како бм тамо правомЂ гостопримства обрадовао се, и сђ надеждомЂ уЛтеии иоследнЛ. даие, мирте међу тигрнма него међу лгодма проживш. ГЈрепокорно пмтанЕ, и наипонизнЈа сумнн: дал' с.мо mw v Европи просвећени или дивлби народи? Пре него о европеискимЂ нравама и обичаима почнемЂ говорити, чини ми се да е нуждно на то пмтанћ одговорити: да ли смо мм у Европи заиста изображени или дивлђи народи? Наравно да е то едно пмтанћ , кое намЂ се већћ рћшено чини; али иако самЂ д по момђ ммшленго чудноватЂ човект«, кои се Btiuie по собственомЂ увћренго, него потоме, што е већЂ свршено управлн, тако нека ми се не прими за зло та праведна сумнн; будући да л сђ мое стране доста вероватнм причина имамЂ. Ако бм, одђ прилиие скоре, или ма кадт., и у Бенгалскои свећа просвете тамошнћ мрачне предћле осветлила, то молимђ, да се сђ томђ светлости врло предосторожно обходи, да се не бм нвоме плодоносне житниije природе запалиле, као што е се то у некимЂ ЕвропеискимЂ иредћлима догодило. Сђ ватромЂ и свећомЂ мора се предосторожно поступати, особиго кадЂ се младежђ с,ђ тб 1 мђ игра, као што се то по већои части кодђ наши младм ученм догађа, кои су не еданпутЂ дубоко замишлћнол !ђ философу браду сагорели тако, да онђ садЂ као едно дериште изгледа и изсмеванЂ бмва. По некш Гаи, гди су лгоди у тихомђ задоволвству и миру живили, ови су просветителљи разорили; ерЂ су они безЂ предоеторожности горнули сђ машалама до подђ стрего, и тако су по нек1и простачк1и хралЂ, кои е добродћтелви и скромности подигнјтђ бмо, нваовомЂ непредосторожности у пра и пепео обратили. Истина да се и садЂ у всликимђ варошима, кадЂ су нки ветрови, вмче: пазите на ватру и свећу! но Господа литератори ммсле, да се ово само простога човека тиче, и само ватра у Фурунама и огнБиштама разуме, премда се (in sensu latiori) у прострашемЂ сммслу, и на н е»и врло згодно односи. Ако бм се кадгодЂ у бенгалскои, кое и, з 6 огђ мира и спокоиства тамошнви иарода, заиста не желимЂ, данашиђш начинЂ просвете, по праведнои одредби Бож10и, увук'о, то бм н морао пре свега предложенћ учинити, да се една KOMncifi за чуванћ одђ ватре одреди, коа бм одђ времена на време славе просветителл прегледала и налагала, да се одђ нби све - то е запалително као слама и дрва укланн, како се не бм и тако угрелне главе запалиле и тамо амо гориле. У дћлу пакЂ чини ми се да е

већа частв блудећои светлости подобна, кои путника одводи сђ пута добродћтелЂи, лажнммЂ основима, са стазе истине удалнва и у блато га доводи, гди кадЂ се до уuiiro углиби, оставлн га, да тамо мирно седи. Истина е дакле, да ови ватрени кнђижевницб! одђ блата и трулм баруштииа произлазе. Може се о нЂима млого преповедки испреиоведати, као една стара доикинд о аветиннма што зна, и они много несреће у младежи производеОву одводе они сђ пута БонпегЂ закона, они уседну каквомђ лакоммсленомЂ младићу подђ видомђ нове фило30«>ie на грбину, и горе га тако жалостно и дотле, докле нћгова паметЂ у дивлћ пустинћ не заблуди и међЂ зверове не дође. бданЂ одђ наигори духова е кнЂижевно страшило или ДУ хђ мучена ученв! лгод !и. Онђ све руши али опетЂ не подиже. Онђ е една одђ наигори аветина. Онђ е по некадЂ разумЂ тако по зуби лупн>, да вмше Hie смео предЂ ићга изаћи: и што е наигоре и данасЂ се неда изђ света изагнати. Онђ влада по већои части на свеучили. хитама и местима, гди су многи умени л\оди • поглавито иактз задржава се кодб рецензента или критикера. Вмсокоученјл, волшебство или кнЂижевна мора, такођерЂ су ужасна аветЂ. Ова свакомЂ намеће свое мбгсли, и кадЂ кога увати , прегниви га своимђ доказателствама. Одђ вампира учености такођерЂ треба зазмрати; онђ кадЂ увати учене, изсиса имђ сво чувство човечЈе изђ срца, па онда ниове главе тако жалостно отеку, да на човеку ништа вмше нема него глава. Главе безЂ срца, наравна стварЂ да су чудновате ствари. СадЂ нека се суди како то изгледа, кадЂ 6si главе рћшавале ствари срца, вообште се увекЂ пмта, далЂ е болћ, да међу лгодима вмше разума него срца има. Л самв за последнћ. РазумЂ е одкако е света, врло много несреће причинт, мбг смо оставили оне просте путове природе , и тражили смо оне измаисторисане. Та кођерЂ н свагда видимђ, да лгоди великога духа, и велике будалаштине чине; међутммЂ докђ лгоди сђ простммЂ добрммЂ срцемЂ, CBoiofi браћи лгодима, своимђ битЈемЂ срећу причиннваго. Свак !и мудрацЂ, кога истинитми умЂ почитуе, повраћа насЂ натрагЂ, и показуе иамЂ путове просте природе — наивећш знакЂ да е иашЂ разумЂ заблуд10 1 — заиста и есте чудно. што се мм покушавамо нама име просвећенм народа, а другима име варвара приденути, премда ни у кое време просвета у човечеству Hie манћ владала, него садЂ међЂ европеицмма што влада. Сђ obomtj е суетомЂ исто тако, као и са свнмђ титулама, кое намЂ е гордоста приденула. Тако се назвао човекЂ умно животно, премда често и наибудаластЈе несташлуке чини, и сатммЋ показуе , да е онђ животно, кое текЂ може бмти умно. Тако се иазмва по некш свирћnfaiif суд1л ммлостивммђ Господиномђ , а по неки добри и поштени, кои нигда ни мушицу увредт Hie, назмва себе строгимЂ Господиномђ. Онаи се назмва вмсокороднммЂ и ако е се усиромашнои колебицм родјо: а оваи благороднммЂ, и ако му е природа одђ рођенн криве ноге дала: тмме се лсно доказуе, да су све ове просте титуле лажна изммшлеша гордости , кол у природи никаквогЂ места немаго, ерЂ за Бога! Како ћу л едногЂ човека, кои се е на землви родт, вмсокороднммЂ, а другогЂ, кои криве ноге има, благороднммЂ звати! •— То е една гадна лажЂ и такова лажЂ, као к»дђ бвг злогђ и невалнлогБ Господина „М илостивб 1 мђ " а доброгЂ и честногЂ човека „строгимЋ" назвао. Гди ће се наћи дивлнпћ , кога е ра-