Šumadinka

зумЂ дотле ocTanio, да онљ себе „ваша мудростљ" назмвати допусти. Кодћ европелца састои се по већои части све у титуиама, а ове су титуле обвгчно измишлћна своиства, коа мм никако немамо. Изђ истогћ овогђ суевћрног-Б предрасуждешн и мнсмо се ослободили самовластно нама титулу „просвећенм народа" приденути. Нико ми иемогке замериги, ако се о томе у мени кадкадљ велика сумнн породи; ерљ ако смо просвећени народи, то треба првенствено, да се просвета међу нама нађе: но н е нигде манћ не наодимт. него у Европи. Кадљ се станем-Б дивити нашшмт> будалаштинама, то заиста нађемЂ, да ми пре, име дивлви него обшчнм лид1и заслужуемо. Кадтз прорачунимЂ шта смо мм коешта сђ нашммђ разумомЂ починили Римђ . Атина , Скити и Галли, сћверЂ, востокђ и западЂ , одђ пола до пола —• узммте како оћете — све е то пуно неразумјл; велика Гретул представила намЂ ce сђ великимЂ будалаштинама. и гордми Рими подђ робствомЂ свои страст1и, пониз!о е страдагоће човечество. Мм сматрамо оно за велико, што e мало, и наслћдили смо предрасужден1н и пороке народа, а не добродћтглв поединога. Л самв нашао, да е човекЂ свагда онаи истми, само што е лудакЂ кадкадЂ cboio капу променуо. Већа частв гонћна своелшбЈемЂ и гордосћу, не познае свое право опредћлеше и срећу човечества. Свакш ммсли само о себи, свакш дрнш да е болв!и, учен1и него другш; свакш оће да поправла, свакш да исправла и свакш да обавешћуе. На какове насв страшне догађае истор1а опоминћ? Колико ли смо хиллда нашои страсти обавашћивана жертвовали! Како ли смо свирћпо и гадно сђ нашомтј собраћомЂ лшдима у Мексики поступали! КадЂ ncTopie Хотентота и О-таита, кое, д;ћла св1 - ш дивлђи нар.ода, кое мм варварима назмвамо преповедаш, прочитамЂ, то а у нБима не налазимЂ ону множину свирћпости кошмђ човечество сђ правомтз насЂ окривити може; кое су дакле главне добродћтелви, коима се мм тако гордимо? и у чему се састои наше поболшанћ, коимђ се мм одђ варвара одликуемо? Оно се состои у великои и малои политики, у претеранои учтивости, у начину умети се у отмћномЂ свету представити, и у маисторш међу лшдима умети живити. •— Ово е дакле наше велико бнће. Даи еданпутЂ да видимо, шта су ови начини поболшани изђ човека начиниии? далЂ е се онђ на кака†Behifi степенЂ попео, или е се исподђ човека понизш ? (Кран сл1>дув.)

М И Р 0 ђ I fl. (Речникт* за жнвотђ.) БршллпЂ. расте iiо шуми и бокори се, онђ е малми дотле, докле годђ неудвори се и неулаже каквомв великомђ грму или букви, да му дозволи да се узЂ нћга пенћ и расте. БршлннЂ обично букви говори, да онђ hio украшава, и да е лети и зими нћно стабло обв!ено зеленимЂ венцемЂ. Буива му веруе, и пушти га да расте до нћговн грана, и поноси се сђ бршланомЂ. Алн кздђ бршллнЂ оича, и кадЂ се ynie добро око стабла , онда се смее и пркоси букви, кол мало rio мало почне венути и за неколико година, осуши се она стогодишнл буква, с 6 огђ оногђ наипре онако малогЂ стручка бршлина. КадЂ путуешЂ крозЂ шуму , видићешЂ млого суви велиии грмова и оукви, око кои се неблагодарнми бршланЂ eie и зелени. СадЂ изведи одатле самЂ себм науку умнни човече.

6рђ на овомђ варлвивомЂ и непостолномЂ свету, ништа друго ниси него она буква, а бршлннЂ то су твои npi«телви и ласкателви, кои се око тебе вјш , само свое ползе ради. Кои те Фале и украшаваш сами свогђ интереса ради. БршланЂ, то су твои прЈнтелЂи, кое тн подпо. мажем-Б и узвишуешЂ, а они те подкопаваш. — Свуда кудЂ годђ погледашЂ, можешЂ наћи одђ чега ћешЂ памети учити (само у огледало негледаи.Ј Природа iiito е годђ створила, она e такво car^acie у -сва та створенн улила, да едно другомЂ или за ползу или за науку и искуство служе. За то ма колико да си богатЂ, велики и у снаги, опетЂ чунаи се бршлана. Ворба. *Да nie у свету борбе, онда у читавомв свету владало бм мртвило. Онако е светв као една брза река кол сђ камена на каменЂ скаче, кривуда се, дере обале, сђ едне страпе рони а другу страну насипа, шушти, пени се, и у непрестаномЂ движенЈш брзо изђ пред' naiuiS оч1 - ш тече; 'a безв борбе бмо бм светв као една велика бара, кон мргва стои. Борба животу дае иравни животђ . Све што е на овомђ свету створено, то се све едно сђ другимЂ тре и бори, вдно друго сатире и изђ тога сатиранн, рађа се животђ другима. Узмн наочари Хумболда или Хегла, па погледаи крозЂ нђи по свету, па ће ти се чинити да ће све пропасти и да ће се светЋ уништа претворити — и чиниће ти ее да свакш створЂ тежи за пропашћу другогЂ створа, а оно башЂ тмиђ држи животт> едно другом ^Ј. Видјо бм да се све едно сђ другимЋ бори. Сви елементи овога света у непрестанои су кавги и борби едно сђ другимЂ. Гди има веће борбе него између ватре и воде! — а тако е и ca другима. Тако е и међу лшдма •— сви лшди, едни су одђ воде друпл одђ ватре, па и ми Срби, едни гасе ватру другш суше воду, и то е животћ и траннк вселене. — ЧовекЋ има наивише на овомђ свету да се бори. Онђ има свое унутрншнћ и сполашнћ борбе. Али Мирођја nie ФилосОФ1 *а зато нећемо овде далћ о томђ ни говорити.

ДОМАћЕ НОВОСТИ. — 5. о. м. приспћо е овде нишкш ХуршидЂ паша кои е опредћленЂ за МухаФиза градскогЋ, и бмо e одћ стране србске особито великолКпно дочеканЂ. •— На шабачкомЂ театру представлнно е треће дћло „Смртв ДечанскогЂ" — сђ прва два представлешн бмо е публикумЂ задоволннЂ, али сћ овимђ трећимЂ представлешемЂ, 6 bio е више него задоволннЂ, бно е усхићенЋПредставлнчи 6 б1ли су обично млади званичницм, кои су се у своимђ ролама тако трудили, да су при свакомЂ другомЂ представлешш примћтно вештје, слободнЈе и у обште у свему болћ играли. Но упоредЂ сђ нвима заслужуе шабачко жителвство похвалу, кое е оддшевлћно за обшти напредакЂ, притекло своимђ млогоброинимв посћштаванћмЂ представлегпн у помоћЂ. Штета само што у Шабцу нема простраш'егЂ месга за представллнћ, гди 6fai се могли сви они сместити , кои бм имали волш доћи. врЂ у ону собу, гди се сада театри представлнш, едва може 100. душа стати, а по толико двое врати се кући, немагоћи места. Поговара се, и надамо се за це" ло. да ће се на лето летнви велики театорЂ одћ дасака правити. А доцше. ано да Богт> среће, 6tihe у Шабцу театорв, кои неће млого уступати београдскомв театру. (ђ. С.)