Šumadinka

накЂ, миио ми е што ћу имати доволбно времена да ти koio речБ о овои землви напишемЂ. и пре , него што на путованћ iio шваицерскои наступишћ , да те уведемт« у нћну пропЈлоств, да те упознамЂ сћ нћномЂ истор1'омЂ баремн онолико, колико л знамЂ. И онда сва моа шгсма. кон ти будемтз писао, бм ће занимлБивЈн, и већма ћешЂ участјд имати са мномђ. Свако место. градЂ и варошБ скопчаии су Ga догађаима онога народа, коитуда живи. ипутцИкђ говорећи о тнмђ местима мора свуда задрети иу истор1*го тога народа. — Зато, надамЂ се, кадЂ самБ п толико тебБЈ жертвовао, да останемЂ овде, и да одавде штруцкагоћи се на поштанскимЂ затворенммЂ колима, преспавамЂ и преседимђ чакЂ до Цириха, место што 6bi могао шетагоћи се у веселомЂ друшству та места проћи, и све што е лепо видити — тога ради реко, и тбј имаи стрплћнн, и прочи. таи ово мое писмо, у коме су примћдбе о овои землБИ у itoiofi ћешБ ме чигагоћи мол писма свуда прагити, а то втолико, колико за едно самномЂ путовати— л ћу ти ево у кратко, и то што краће могу, прошлостБ и садашнЈ,остБ Шваицерске представити. Да бw ти тмие, као што самБ казао олакшао читанћ далБИ moifi писама, у коима ћу морати о знатншмЂ 'историчн1 »ШБ догађаима само узгредЂ говорити. HcTopifl едногБ народа нека е лепа, славна и пуна велики дћла одђ 50. последнБИ година, па е доста за таи народЂ само онда, ако е у добромЂ и срећномЂ станго као што е Шваицерска; но Шваицерска поноси се са својомђ сло 6 одомђ, ca свогомђ самосталношћу и са свошмђ исторгомЋ одђ више вћкова. Кздђ човекЂ погледа како е ова држава одђ 22. мале државе, и одђ четири различне народности и внше вћроисповедапгн саставлћна, могао бм се преварити, да помисли да е то една држава противу саме народне природе, но то е са свимђ другчје •— Шваи церска е срећна, слободна, сложна, независима ; — но и она, као и свака друга землн, имала е ropuift часова, но и она, као и свака друга землл, трпила е своеволБства, тиранства, и она е носила тежке ланце робства , 6 бјло е времена, када и нћно небо nie овако ведро бмло, када и h L ho сунце nie овако слло. Аидемо хилнду година у мрачну и жалостну прошлостБ натрагЂ — и наћићемо у овимђ предћлима уселћна племена Хелвета, кои су као и Целти, коима су сродни, блудили по овимђ местима— одђ кои се и данасЂ, Шваицерска по кадкадЂ зове ХелвецтмЂ —• они су 6 б 1 ли часЂ подђ римскомЂ републикомЂ, часЂ подђ немцБ ^ма, одђ кои су и пБшве обичае, езмкЂ и све примали — но осимђ нби и Бургунди и Лонгобарди делили су ifi међу со 6 омђ. Ко е H4ifi бмо, онаи е и владао овомђ землБОМБ, више нби већш и манБИ господара бмло е. — При свршетку 13. в 1>ка племе ХабсбургЂ кад -б е РудолФБ попео се на престолЂ немачкогЂ царства и Аустрје, добмло е наиBetiiK уп.швБ у Шваицерскои. И већЂ нћго†наслћдникђ чимђ е стушо на престолЂ гледао е одма да Шваицерску са свимђ сћдини и спои са АустргомЂ — народу е тешко бмло, управителБи туђинци нису знали ви за Бога ни за душу, и поступали су и са онмма кои су бмли подђ покровителствомЂ немачкогЂ царства, као и са своимђ поданицмма и робовима, Шваицерци више нису могли сносити, зато скупе се на еднои ливади названои Ритли 1. Нов. 1307. год. и завћре се да протераго све цареве надзирагелћ и да нБ1 - ове куле и дворе разоре. То место Ритли, лежи на ВалдштедскомЂ езеру (ШумоградскомЂ или управо ШумадинскомБ езеру.) •— Ту е онаи славнми ВилхемБ ТелЂ првми се подигао са целомЂ околиномђ на о-

рузкћ, за права човечества. Оии су признавали сва свон обећана спрамЂ Германски царева, само су ишли противу аустриски Даил. Аустр|'в не само да Hie нншта хтела попустити, него е шштб гледала више власти задобити •и поведе ратв, кои е е 200. година трано. Правда одржи побћду, Шваицерска се отргне не само AycTpie него и немачкогЂ царства, и јоштђ Аустр |'н изгуби и свое градове КибургЂ и ХабсбургБ изб кога е племе и данасЂ шштђ у Aycpin владагоћи царева, кое се племе тако и зове Шнаицерци сами свое слободе свестни тукли су се безпримћрно, и побћда за побћдомт! слћдила е иђјовомђ оружго, и све едно по едно окружје вмше се сдружавало —> прву славну побћду нздђ Аустрјанцима 1315. године одржали су кодђ Моргартена. Они одма начине сагозЂ и бранили су се прогиву сваке напасти. Но пошто доб!'го славне и важне побћде кодђ Семпаха , кодђ НеФелса, и пошто AycTpifi почне сђ НБИма уговоре правити и обрицати имђ сигурностБ самосталности нБШве, окрену они, место што су се до то доба само бранили, сада изађу изђ граница и ударе иа аустриске землћ, и свуда iK е срећа и побћда служила. — КантонЂ Швицђ бмо е душа и почетакЂ тога устанка за незавнсимостБ, и отудт, прозоИ^ онда све оне кои су одђ те партае бмли швицерима. и тако и данЂ данасЂ по тои малои вароши зову се сви шваицерцима. Ова мала Шваицерска тукла се онда не само са АустргомЂ, него готово са свима своимђ комипима. кои су сви хтели по нешто одђ нћ да закаче, и да е међу собоиЂ као игнћ раздеру. (Продужен'!; си^дуе.) ,

СВЕ ШТО »ШННШЂ, ЧННИ ИЗЂ ЛШБАВИ. (Изт. l'imtatiou de Jćsus - Christ.) 1.) Зло нетреба никадЂ чинити, нигшшто, ни за 4iro му драго лгобавх^: али mbi можемо понекадтз зауставити започето добро дћло, или га промћнити, ако е то само нужно и одђ користи нашемЂ брату; ерЂ се онда добро дћло, кое мм чинимо не затире, него се тскђ променгое болћ. Сполишнн добра дћла незначе ништа, кол не излазе изб чисте лгобави; ерЋ свако добро дћло, кое мм чинимо, ма како мало бнло, ако га само чинимо изђ лгобави постае врло користнимЂ зато, што Богђ не гледа колико ко чини, већЂ како чини, т. е. да ли чини изђ лгобави према добру. 2.) Ко много лгоби, таи млого чини, а онаи много чини, кои чини добро, и онаи чини добро, кои га не чини зато да бм себе задоволБШ него кои чини добро ради користи CBiro. Мм често мислимо, да добро, кое мм чинимо предметима, кои су подобно нама тћлесни, чинимо га зато, што се ту подкраде и мћша или природна наклоностБ, или собствеиа волн, или надежда да ћемо отуда што добити, или наипослћ особитогЂ каквогЂ нашегБ нокод: 3.) Но оиаи кои има праву и савршену лгобавв, таи ие чини никадЂ ништа ради себе, него текЂ ради славе Божје, и жели да само Богђ налази у свему свого славу. — Онћ никоме не завиди зато , што се онђ не радуе никаквомЂ своемЂ собственомЂ добру; него е раДостБ нћгова у Богу, као единственомЂ добру, кое онћ жели за _ добити, кое ra текЂ едно усрећити може. Онђ не приписуе добро никаквои твари, већЂ само едномЂ Богу. кои е и творацЂ свакогЂ добра, и у коме ће