Šumadinka

Ш 110 f^s-

темљ певагоћнЈ преида е ово иа неку заповеств мирисало, кого весела деца башљ тако радо неслушаго, опетт> ми се последнћ penifi здраво допадале, зашто е свано дете радо, да постане паметанЂ, богат-b и срећан-Б човекљ. Сђ млогимђ зноемљ и тешкимЋ трудомв гутао самљ л читаве кнвиге реч1и и говора, и повраћао самв ifi на зактеванћ само сакато и нагрђено; ерг. у главу nie ми се никаква речв хтела подкрасти, почемЂ н никаквши предметт> нисамв разумевао, ако су ме и лупали. Сђ овшмђ моимђ издснен'емЂ неидемЂ н на то, да покудимЂ мога старогЂ почитованогЂ учителн, или да му се неблагодаранЂ покажемЂ; сачуваи боже! сирома човекЂ; онђ е сђ насЂ 100 ђавола велику муку имао, зато му е морао олакшавати посао еданБ помоћникЂ, косгђ смо се з 6 огђ нћговогЂ начина предаванн ако болли. У мое доба бмла е несрећа за ђаке, ерЂ ништа нису разумевали, што имт 3 е предавано, него су за учителћмЂ као попагаи тако дуго повторавали, докђ нису на паметт> научили; а да разумед_у штогодђ , тако су се мало бринули као и папагаи. Како е данасЂ срећиа школска младенш, noiofi се само у сматранго и толкованго разумително предае, и кон нема нужду, да млого на паметв учи! ■Л самв се морао у школи добро држати ; ербо су доцше о мени говорили: „Г. Макса човекв е вештЂ и паметанЂ, онђ е среднћ или скоро савЂ ученЂ; али — немон.е се употребити — онђ незна, да се сђ лгодма обходи. онђ незна кудЂ треба да А1етне руке , и ноге, нћгова крута поклонешн, нћгови изабрани говори тераго човека на смеи. У осталомЂ е добарЂ и поштенЂ човекЂ." Тако су о мени говорили и н увидимЂ, шта ми е Фалило: мое возиитанћ беше пренебрегнуто. Бмо самв трудолгобивб, учтивЂ, поштенЂ и скроманЂ; али у моимђ алБинама нескладанЂ, стидлбивђ и плашлвивЂ у момђ поведен1'го, бежао самв, кадв су страни лгодји долазили, боно самЂ се свакогЂ друигтва, особито великогЂ, ерт> нисамБ знао, да л' ioniTt што друго треба човекв да чини, ил' само да седи, ћути и другогЂ нетрепећки гледа; па ако ме каква лепа разговорна женска при улазку у собу сретне и учтиво говорити почне, мени запламти образЂ. изгубимЂ свћстБ, па нити шта чуемЂ, нити шта видимђ. 6 змкђ ми онеми; усилнвамЂ се сђ целомЂ снагомђ , да у момђ крвавомЂ недоумћнјго што проговоримЂ, као дадижемЂ каменЂ одђ cto ока, и едва изустимЂ: „добро вече!" место добро готро. КадЂ ме е задиркивала лсно китотагоћи се moi'oh сажаленн достоиноК неумћтности, настави, онда да могу, одђ стида 6ti у землго nporiao, и тако стано самв на едномЂ месту као укопанЂ, докђ у мени едно чувство за другимЂ Hie почело радити. Накратко, н самв морао често горко осећати, да су учтивостБ и углађенћ нрави тако за животђ и :кивота срећу нуждна, као свакидашнБш лебацв и чаша вина. Судбина е хтела, да мого дрвену наравв позлати, и одђ очјго света caitpie, зато пошалћ смртв Moiofi богатои тетки, кадЂ е мени управо 30 година 6 б 1 ло . Л самв бшо нђнЂ единми наслћдникЂ, и сђ новцима постанемЂ мало слободн!'и; ерЂ лгодји, кои су ме донде десетт. пута у едиомђ минуту Г. Рапони звалн, садв су само просто Г. Максо говорилн, сђ чимђ су ми дали познати, да су новци рапавоств угладили. Mofi стрицЂ, кои се садЂ о мени лко бринуо, захте да ме ожени сђ едномЋ девоикомЂ, кон е 6i>wa лепа, поштена, учтива и добра кућевница. Господична Ружица здраво ми се допадне, нуждно е бмло да е изђ ближе

познамЂ и зато учини наредбу мои стрицЂ и позове насЂ обое на ручакЂ. „А хђ, велико дружтво!" рекавши узданемЂ. Али шта неће човекЂ за лгобовв едне лепе девоике учинити! Мое беле панталоне станле су на мени право као два стуба, нко затегнуте; рукави одђ могђ капута покривали су ми руке чакЂ до npcriro, кои су право висили у белимђ рукавицама. Мон коса капала е скоро одђ мирисавогЂ зеИтина; ерв ми е глава тако изгледала, као да е скоро изђ ћупа са зеитиномЂ извучена. На прсима правиле су параду велике шепутле, кое су се часЂ лено, часЂ десно двизале, како самв се кадЂ окретао. Л самЂ ово лголннћ са задоволвствомЂ гледао, и упражинвао самв се предЂ огледаломЂ, у сваконкомЂ движен1*го тћла, само да шепутле до лепогг> таласанл доведемЂ. Накратко, гледао самв у себе са особитимЋ задоволвствомђ . као у красногЂ младоженго. Сатт> покаже подне, а н почнемЂ сграовати; ерЋ ми е пало иа паметЂ велико дружтво. ПођемЂ, целогЋ пута стане ми срце тако нко куцати, као да су ми груди нека ковачница. ПредЋ кућомЂ отежаго ми ноге као олово, и едва самв се могао мицати. „Само да nie велико дружтво", рекнемЂ, и уздаиемЂ. На вратима станемЂ и опетЂ се наместимЂ. сћ едномђ рукомЂ уватимЂ браву а сђ другомЂ куцнемЂ полагано, и кадЂ самв се сагнуо да чуемЂ „слободно," преBie се мол нога и лупимЂ коленомЂ о врата. НађемЂ се у чуду и хтеднемЂ да ову несмотреностБ брзо поправимћ н зато отворимЂ одма врата, нечекагоћи да ми кажу изнутра „слободно." На срећу бмо е самЂ стрицЂ мои у соби, itofi разрогачи очи, да види, ко се тако помамЈо. „А, што тако доцканг., Максо?" рекне ми умилнто. Учиnio самБ до двадесетЂ сугреба немогући нншта за мое извиненћ казати; ерЂ п самв само на оно проклето велико дружтво мислго. Mofi е стрицЋ башЋ онда свршш неitifi рачунЂ и обзирао се да нађе пескаоницу; л пунЂ услужности притрчимЂ, оћу да га предваримЋ, счепамт> и проспемЂ дивитђ сђ мастиломЂ на чистб 18 рачунЂ. Страшно поплашенЂ — ерЂ самв мислш, да ће се небо надамномЂ невештимЂ сурвати — докопамЂ изђ џепа мого Фину белу мараму и почнемЂ брнсати мастило сђ рачуна. „Шта радишЂ Максо?" повиче стрицЂ смегоћи се и гурне ме натрагЂ, недавши ми да бришемЂ. ЗатимЋ ме узме за руку и одведе ме у трапезар^го. Али Боже мои! на левои ногавици мои бели панталона опазимЂ н на путу у трапезарш едну Флеку одђ мастила као талирв велику! „Шта ће, помислимђ у себи," велико дружтво казати, кадЂ ме овако нагрђена види!" Стрицв отвори врата а н као нрацЂ скочимћ у собу, сакривагоћи леву ногу иза десне, да бм тако несрећну Флеку noKpio. станемЂ у наоколо поклоне правити одћ едне госпе до друге и то сђ наКвећомЂ брзиномЂ, притомЂ сагибао сзмб главу лко кђ землви, да видимђ опажали се Она црна Флеиа. У томђ брзомЂ окретанго непримћтимЋ, да е куварица едну паштету у собу донела, него е сђ еднимЂ поклономђ тако нко гурнемЂ, да е паштету на землго испустила. Л иити шта видимђ , нити чуемЂ, већЂ скачемЂ сђ моимђ поклонима нанредЂ и натрагЂ, згазимЂ са уФлеканомЂ ног омћ на дебелу мекану и клизаву паштету , носрнемЂ и, да небБ1 колико самв дугв на патосЂ лгоснуо, хтеднеиЂ да се за едну столицу задржимЂ, на кого се у онаи ма една лепа дсвоика пригнула, да се иосади; ова столица шштђ за едно магновенћ празна учини ми се да ме неће