Šumadinka

262

Албишн, < в коиић еу честои корешподенцји сталла. Сва писма садржаваиа су печатЂ наивећегЋ чезнена за повраткомЂ нћговимЂ. Сђ равномЂ лгобовго, но мужествеше, rOBopio е Албини о будућности. збогЂ чега се ЛучЈа мало лготила и корела ra, што е тако ладанЂ, и што са тако ладнммЂ рћчма говори о ружичнои будућности нг,инои. На неколико недела по долазку нћномЂ у Млћтке, пошто е већЂ почело iofi сс веселћ и chhhocti . салонска допадати, дође граФЂ РобертЂ Астуро у Млћтке. кои е neKiii далек^и сродникЂ породице Фтрини бмо, и зато е наскоро свакидашнБШ гостђ н^ногђ отца постао. МладЂ, лепЂ, богатЋ, в Б штђ у обхођенго, наскоро е срце старогЂ Ф !орини -а придобјо, пакЂ садЂ е ступао. покривенЂ таковБЈМЂ обклопомЂ, и к' срцу лепе .1j r 4ie . кол е при првомЂ полву, дубоко упечатлћнћ на нћга учинила бмла. ОтацЂ Фтрини на:нватрен1е се заузимао кодђ кћери свое за Роберта, ал изпочетка она га ни слушати Hie хтћла. Нћна лгобовЂ кђ 4лбини-го бмла е зидђ кои е сваку похвалу и ласканк Робертово одбино. СадЂ почне графђ AcTypio срећу свого кодђ Луч!е самЂ пробати, опише iofi свон чувства сђ наислигпимЂ бонма . а нћну будућностЂ са ружичномЂ свћтлошћу. Мунн ова упали. Варлћиве и ласкателне рћчи Робертове сасвимЂ су се разликовале одђ ладнм и озбилвнм ph^ift Албини-а и тако се напослћдку догоди, да АлбиниевЂ ликђ гото" во се сасвимЂ з 6 огђ Робертовогћ изгуби. Hl.ua писма буду ладнјн, срдитја; Албинивва лгобавнјл, или се барЋ тако нбои чинило, и напослКдку престане сасвимЋ писати му. Албини бмо е већЂ Римску држав^, НеаполБ и Сицилпо обишао, и 6bio е у намћри у Грчку отићи. КадЂ ал' уочи дана одлазка нћговогЂ, нађе онђ свогђ сдногђ пр1лтелн изђ свеучилишта, кои е мало доцше науке свое CBpmio пакЂ садЂ и онђ намћрава путовати. НКгово прво пмтанћ, после поздрава, бмло е за ЛучЈгоиотца нћногЂ. „О добрми Албини !" повиче смћгоћи се оваи запмтанми, „Луч1и Фшрини плови сђ пунммЂ вћтрилама к' брачномЂ пристаништу, а граФЂ РобертЂ Астурјо н К нђ е корманоигЂ!" БледЂ као крпа и недисагоћи саслуша Албини рћчи прЈнтелл свогђ . „Т о tm лажешЂ!" повиче онђ таквимЂ гласомЂ. у комђ су се сва нћгова чувства изразила. „НелажемЂ," одговори мирно странацЂ „а садЂ идемЂ изћ Млћтака, скоро вћнчанћ гра-^а actypia и господичне Луч1е Ф!орини већЂ е авнми и свакидашнши говорЂ цћлм Млћтака. Ова вћстБ, изђ уста едногЂ пр!ателн, кога е онђ 10штђ као строгогЂ истинолгобца познавао, порази га сасвимЂ. Невћрна лгооовђ , преварено повћренћ и увређена честћ бћсниле су у нћговои внутрености, и разтрзавале су му ранћно срце. (продужиће се.) МИШТ) САМБАРЂ. (краи.) Ове рћчи кадЂ е гавранЂ саслушао, лко се обрадуе што е и мишђ сђ корничомЋ прјнтелБСТво свое утврдт.

и поче нешто говорити своимђ прЈателБима, но кадЂ ови едногЂ кђ нвима нагло бћжећегЂ елена смотре, одма прекину свои разговорЂ и разиђу ce куд Ђ кои, корнлча у воду, мишћ у ближнго лму , и гавранЂ на дрво. Када е еленЂ дошао и покраи воде стао, подигне се гавранЂ вмсоко у воздухЋ, да види , еда-ли ка .;авЂ ловацЂ гони елена, па кадЂ е видјо да нигди никога нема , то опетЂ друштво свое на састанакЋ позове , и ово одма изиђе. СадЂ корннча види опруженимЋ вратомЂ покраи воде стоећа елена, као да e радЂ мало напити се, и проговори му: „Благороднми господине. ако си жеданЂ. пи слободно. овде се немашЂ никога плашиги !" На то еленЋ сагне свого главу и учтиво е поздрави, а она ra запита, одкуда е тако дошао, и онђ iou одговори: „Н самБ жиeio доста дуго у еднои големои шуми у наивећемЋ страу кое одђ силни 3Mis. кое пакЂ одт> ловџјн кои су често тамо амо по шуми тумарали и ловили, па зато сам& оданде побегао, да се еданпутЂ мои гонителн ослободимЂ, и да душомЂ мало оданемЂ." Корннча садЂ примћти: „у оваи краи iourt до данасЂ ловзцђ дошао Hie, зато нимало више несумнни. тм си овде сасвимЋ слободанЂ, па ако желишЂ можешЂ намЂ и другЂ 6bith. и овде сђ нама заедно живити: ерЂ као што вндишђ ове ^прекрасне ливаде, моћи ће те добро заранити." На ту пр|нтелвску понуду еленЂ пђ драге волћ склони се да ту остане. и тако садЋ сви скупа опредћле едно прштно место нсподђ грма у ладовини . за свои састанакЂ , и ту се одђ сада свакш данЂ састанли. еданЂ другомЋ о свачему причали и о природи и нћноме течаго разговарали се. вданпутЂ сви ови вћрнм пр!нтелли. корнача. гавранЂ и мишђ дођу, а елена ни одкудЂ. Зато се сада ови нко забрину и посовћтуго се елена, друга свога потражити, да му се ше какво зло одђ ловца догодило, и 3 ато одреде гаврана. да што пре на све стране лети, и да се ма како пожури извћстје донети. После краткогЂ времена угледа летећн гавранЂ не далеко у шумну мрежи заплетена елена гди лежи. и врати се друштву своме сђ изв^стЈемЂ. Чимђ е то мишђ разумео, замоли друга свога гаврана да ra однесе елену, као што и буде; и кадЂ се сђ еленомЋ састаде, проговори му: „Брате, зарЂ си и тм побћђенЂ? Та тебе свакш за наипаметн!егЂ одђ ceiro животинн хвали и почитуе!" вленЂ изћ срца уздане и одговори: „О лгобезнми брате! разумЂ насБ одђ судбе, кон намЂ сђ неба долази, никако одбранити неможе. Нити хитрогЂ и лакогЂ трчанћ, нити пакЂ силнога снага, може судбе мрежу прекинути, све е то бадава." Докђ су ова двоица тако разговарали, домили и корнача, и еленЂ се упрепасти кадЋ е краи себе виде, и рекне ion. О лгобезна сестро, а шта е тебе овамо дотерало ? Одђ какве намЋ ползе тм трома и слабомоћна можешЂ бмти ? Та мене бм и са .мђ мишђ могао ове не" волћ кургалисати, и у случаго ако на насЂ ловацЂ наи ђе, л ћу лако побећи, гавранЂ ће одлетити , а мишћ ће се по свомђ обмчаго у какву нмицу сакрити, и тимђ смо мм спашени; а тм, тако трома и жалостна, нитн можешЂ летити нити пакЂ бћжати , наигоре ћеш-Б проћи. и можешЂ наилакше пропасти." Корннча му на то одговори: „Вћрнми пр!нтелБ ако за сбогђ пр!нтелн н пострада, нје никаква штета; па наипосле , ако ше у станго да