Šumadinka

263

прјдтелго и ближнћму своему помогне, а онљ барг. колико мозке нека га тћши, Искренми и вернми нрЈателв душу свок) за свога приателл полаже." Докљ е корнлча овако говорила, мишљ е готово сву мрежу изгризкао , и садЋ у еданпутЂ чук> неко шуштанћ и вид« кћ нвима долазеће№ ловца, и одма се кудт> « ое разбегну. Кадљ се ловацЋ мрежи cBoiofi приближт имао е шта и видити, мрежа 6 сасвимЋ покварена о&1ла , и садљ се нко уплаши? на све стране пазлЈ >иво се обазре и угледи корннчу. Онћ е мрегкомЂ умота и понесе е са собомЂ , а мишљ и гавранЂ сажаленКмв за нбиовомђ другомг. гледали су, и мало затимт. проговори мншћ гаврану: Но за Бога ! Са срећомЂ еднога скопчана е несрећа другога. Hie доста што самљ осиромаипо него сада и верну другу moio да нзгубимЂ, koio нигда прежалити нећу." СадЂ проговори гавранЂ и еленЂ мишу: „Мудр^ш пр!ителго нашЂ. не очадваи, ерЂ то теби и вћрнои нашои други корннчи ништа непомаже, него гледаи , и досети се како знашЂ, да е што пре ослободимо!" Мишђ СамбарЂ мало се проммсли, и одма сммсли начинЂ, коимђ ће корннчу наилакше моћи ослободити , и друштву своме представи овако: ,,fl самљ већЂ сммслјо. Tbi елене> што пре можешЂ пођи овнмђ правцомЂ и гледаи да предЂ ловца изиђешЂ, падни на зем.по и учини се да си мр тавЂ, а Tti гаврану, стани на nlvra, као да ra клгоешЂ, ловацЂ кадЂ васЂ буде спазјо, одма ће изђ руке корннчу са завежлнемЂ на зем.ио спустити, а тм елену гледаи да се међутимЂ мало дублћ у шуму одвучешЂ, како бм те ловацЂ потерао, а зато време л ћу се постарати, да завеж.тни изгриземЋ и лгобезну нашу сестру ослободимЂ-" Самбаро†совћта буде одма примлћнЋ и испунћнЂ. ГавранЂ и еленЂ по совћту друга нбиовогђ Самбара изиђу предЂ ловца и ураде онако као што су посовћтовани. СадЂ ловацЂ све на етрану баци, и похити наивећомЂ радошћу кђ елену, а оваи се мало дублћ у шуму завуче, гавранЂ sa нбимђ полети, ловацЂ кадЂ е то ви^io брже болћ за нбимђ потрчи; а СамбарЂ по своме о бећанш улучи ту згодну прилику, те ослободи корннчу и весело сђ нвоме кући се упути, и кадЂ кући дођу , у наивећои радости нађу елена и гаврана одмарашће се, кои су чимђ iK ловацЂ гонити поче, овоме за ти.ши чвсђ изђ o^iro изчезли, — КадЂ ce ловацЂ повратјо, да узме корннчу и друпи свои пртлнгЂ па кући да иде; но кадЂ тамо, noc.ie дугогЂ тумаранн едва нађе мрежу, и на ве лико свов удивленћ дозна, да се и норнача подобно елену некимЂ особмтимЂ начиномЂ спасла . и лштито као изванЂ себе повиче: „то е башЋ нечистБ1и духЂ морао учинити." ЗатимЂ 1 ошђ мало прогунђа и cboi'oh кући пође са завћштанћмЋ никадг више по овои нечистои шуми ловити ОдсадЂ e срећна животинн у миру. слоги и у братскои лшбави сасвимЂ безбрижно живила. У оваи предћлЂ кадкадЂ е иголубЂ своме пр!ателш Самбару за лшбавв долаз!о, и разне е светске новости доносЈо , те е тиме срећно Самбарово друштво весел!о. превео В. Жив.

Б I Р Б I Р Е В 1. Верберинг . Слуга casstfc покорвнЂ, дооро штро желимђ. Гледаите чуда, одђ кадљ васЂ нисамЂ брино, и опетЂ вамЂ ние велика брада. ГосподинЂ . Тм мкслишђ да осимђ тебе нико вмше неуме бриити ВерберинЂ■ Право имате, свм на свету раде берберски занатЂ, само свакш по свомђ начину брие. КадЂ у дућану што годђ купите идобро платите, онда трговацЂ у себш поммсли: Ала га добро ошиша; кадЂ васЂ ко годђ у чему превари онђ онда каже: Али самБ га безЂ сапуна обрнао: кздђ взмђ ко годђ што говори што нерадо чуете, онда кажете: Као да ми вади зубе: кадЂ васЂ когодђ изгрди, онђ онда каже: алн самБ га добро изчешлао,, кадЂ се чему надате па недобЈете, онда кажу: пустише му браду; и тако као што видите гвм готово на свегу раде бе poepcitiB занатЂ, и зато ние ни чудо да немате велике браде; сада бринш и шишаго и кролчи, и чизмари и келнери и бакалн и сви прочи, и за то како гдћгодЂ у дућанЂ ступите, треба мћсто добро-штро , да кажете: оћете да ме ошишате ? и видиће те да ћете свуда бмтк иослушани. ГосподинЂ. 1 оштђ се ниси одучш одђ брблана. Берберино. Камо срећа да могу сасвммЂ да онемимЂ као новине о ратнииЂ догађаима , те бн може бмти болћ npo.iasio; или баремЂ да ми е да се научимЂ да едно мислимђ а друго да говоримЂ, онда бм постао великји дипломзтђ . ербо еданЂ велик1*и Француски дипломатЂ казао е то морално изречеше: да e 6 огћ дао човеку рћчи и говорЋ да сђ нвима може свое мбјсли сакрити; то 6 бмо чини ми се ТалћранЂ, и то су рћчи кое е свћтЂ за неко ново и паметно нзобрћтеше примш. СветБ е онда бмо доста глупЂ, и ммслт е да еданЂ дипломатЂ, а особито Француски дипломатЂ, неможе ништа казати што ние паметно , и зашто не-бм бмло вредно да 50 хилада воиника погине. ГосподипЂ. Шта има ново изђ Крима'? БерберинЂ. Изђ Крима нема ништа ново, него стижу све оне старе новости т. е. да ударе едни или други? и свакомЂ томђ приликомЂ манћ е на свету неколико хилнда солдати; и н мнслимђ to већЂ нису никакве новости, ер' то тако трае ево већЂ година дана. И обадве стране веселе су и могу пћвати ону пћсму: Ево веће друга есенЂ, како тучемЂ у твои бедемЂ, и немогу срећанЂ бмти, кок шанацЂ добмти " ГосподинЂ. Шта нма ново кодђ насЂ ? ВерберинЂ. Кажу да има — ГоспадинЂ. Шта кажу да има ? БерберинЂ. Кажу да има — — — говори се да имв —- — али 1оштђ зацћло незна ,се. Господинг. Али шта ? Берберинг. Та говоре лгоди но сокаку да има — стра ме да нзговоримЂ име. Господинљ Та кажи, тата нма ?