Šumadinka

52

Учи дћцу свон), да сваку стварв затвараш и скуИИЛ10. Буди точанг. у своимљ посиовима и брини се за свого летину. Млогомљ збогљ ленвости и немарности пропадне за еданљ дант> внше него што могке за неделк> дана зарадити. Гледаи , да твон деца ако незнаго писати , зарежу на рабошу све што си добмо, заслужјо, продао или потрош1о. 1 Р В Н Ц №. — бданљ свештеникЂ тако е ветито и побудително слово говорјо , да су сви, кои су у цркви бмли, плакали бданЂ само одт> присутствугоћи Hie плакао, него е слушао са ладнимЂ срцемЂ. „Зашто вм неплачете ?" упута га

друг!и, кои e до нћга стано: „Н нисамЂ из7> ове napoxie !" одговори му онаи равнодушно. — бданЂ мужЂ, кои 6 добро познавао женску ћудв, свади се случаино еа својомђ женомЂ , и она онда престане и неће никако ништа сђ нбимђ да говори. КадЂ ое мужу досади то ћутанК свое жене, а онђ онда отвори н К нђ сандукЂ, гдћ е она обично држала сложене кошу лћ, мараме, платно и проче. па онда предЂ нбомђ почне претурати тамо амо све ствари по сандуку говорећи гласно : „о, гдћ ли е то ?" Жена е хтела да цркне одђ еда гледећи свое лепо сложене халБине и друге ствари како ioil мужЂ претура и гужва. Напоследку, кадЂ већЂ Hie могла да се уздржи новиче: „Ама когђ ђавола тражишђ ?" МужЂ одма затвори сандукЂ говорећи : „Хвала Богу нашао самв !" „А шта си тражјо ?" упита га жена мало блаж1е — „тражк> самБ твои езикЂ!" одговори мужЂ.

ДОМАћЕ и СТРАНЕ НОВОСТИ.

С Р Б В Л. Гвозденми путг. одв Цариграда до Београда. „Естераихише цаитунгЂ" доноси намЂ слћдугоћ|'и дописђ изђ Београда: Колико е гвозденни путг за какву землго одђ важности, о томе nie нужно ни говорити; но нарочито е важанЂ онаи гвозденми путЂ, кои наизнатнјн мћста целогЂ свћта у бдижш додирЂ и саобраштаи доводи. Зато е обзнана портина у смотренго тога пута одђ Цариграда до Београда обратила овде наивеhift позорЂ на себе. Свакш е живми увидш, какве бм велике, шта више засадЋ Ј оштђ непроцћниме користи за Cp6iro одгудЂ породиле се, будући бн као извћстно узети могли, да бм насЂ одђ преко пута лежећегЂ Земуна две лише гвозденогЂ пута са срцемЂ и средсредомЂ Европе у додирЂ довеле, т- е: како она лиша одђ Темишвара, кого подиже Француско друштво, тако и она, кого е предузело дружство, маџарски великаша направити одђ ђура до Земуна. Кад& бн се дакле поменутии путЂ одђ Цариграда до Београда направт, онда бн БеоградЂ, кои e и садЂ већЂ доста знатно трговачко мћсто — тако силно подигао и процветао, колико се засадЂ ни у близо помнслити неможе. При познатои сталности овдашнћгЂ трговачкогЂ реда, у комђ е на пр. банкротиранћ врло редко и готово сасвимЂ непознато, постала бм наша престолна варошћ едно одђ наиважгпи мћста за источну посредну и преносну трговину. А и целои бн землби таи путЂ 6sio одђ неизмКрне ползе, будући бм се при обште познатои лкои производнои снаги Cp6ie нћна радиностБ брзо развила и процветала. Гвозденми путЂ бмо бм као неко главно стабло, коемЂ бм се као споредне гране придружили сви остали друмови, кои 6bi се на брзо подигли, и кои бм сва главша мћста землК са гвозденнмЂ путемЂ у савезЂ довели. И народЂ и правителБство увићаго то врло нсно, и зато чине одђ свое стране све могуће, да бм то предузеће у животђ ступило. Све бн се препоне гледале у колико се годђ само може уклонити, да бм се само грађенћ тогђ пута што пре остварило. У колико е непрјнтна бмла несагласностБ мнћнја, кон е о томђ предмету сђ почетка владала између високе порте и србскогЂ правителвства, у толико насЂ е већма обрадовало то, што е та несагласностБ садЂ већЂ сасвнмЂ уклонћна- По повтореномЂ увћраванго великогЂ везнра изнвлгое правителБство турско, да оно никако не ммсли дирати у права народа ербскогЂ: шта више, да ће оно при устроенго буди каквогЂ. или ФранцускогЂ или енглескогЂ дужтва, кое бн грађенћ тогђ пута предузело, Србно као сауговорача прнзвати и нбои сва права таковога, у колико се Cp6ie тиче, уступнти. Премда су се дали чути млоги гласови кои су предлагали другу лишго, то намЂ се ипакЂ чнни да 6 bi она наипре смншлћна .iHHia, кон бм ишла преко бдрена, Филипополн, Co«>ie и Ниша до Београда бнла нанпробитачн!н и наиуреднјн како за ЦариградЂ, тако и за сву осталу Европу, з 6 огђ тога нарочито, што бн та лишн са наиманћимЂ незгодама и трошкомЂ скопчана бнла, будући бн се она повлачнла све дужћ долина рћчнм корита, и зато е наша наитоплЈн желн, да то предузеће што пре у животђ стј^пи.

Т У Р С К ii И зђ Цариграда дошле су намЂ слћдугоће вћсти преко Марселн : У конФеренц !нма. кое су овде у Цариграду држане ради тога, да се рћши пмтанћ о подунавскимЂ кннжествама и христЈннскимЂ поданицима портинимЂ, участвовала су слћдугоћа лица: Али-паша, ФуадЂ -еФенди, кннзђ Калимахи, г. ТувенелЂ, лордЂ РедклнФЂ и г. Прокеш - ОстенЂ. Калимахи спремао се већЂ, да полази у БечЂ. — Вћсти изђ Севастополн одђ 28. Декембра авллго 5 да е тамо наново снегЂ пао, да пуцанћ трае, но са почестимЂ прекиданћмЂ, да су сагозници две броднице севастополћске у воздухЂ разпрснули. Руси су се смћстили у зимништа између Бакчи-Саран и СимФерополн. Између Петруске и Очакова стое до 30.000 Руса. Боећи,