Šumadinka

§ 54 O

ioH e кралг. предсћдавао, заклгочено e, да Праиска не изнви асно и отворено свого желго. участвовати у предстоећимг> конФеренц1ама. Овде се изчекуе, да се конФеренц1е наскоро претворе у еданљ обшт1и конгрест. у комљ бм наравно и Праиска участвовала. Између заступника Pycie и западни сила већт, су одђ части започета дипломатска сношешл. — При едномљ састанку лорда Блом■иелда и барона Будберга разговарали су се ова два днпломата врло дуго. — ВКстб , да е Pycia предлоге примила, врло е ладно примлћна у Шведскои. Народно чувство Шведа нпо е преварено у своме наданго садашквимђ изгледима мира. — Исто таково незадоволБство и негодованћ изнвлгое и данска народна партан у Копенхагену. — бдне праиске новине нвлаго подљ 14. Лнуар. сл]._ дугоће: Данаст. намт> е стигла сђ границе руске една врло знаменита и важна вћств за наша саобраштаина одношенн сђ PycioMi>. По истои вћсги нису само границе кралћвства полбскогђ , него све уобште границе царства у целомЂ свомђ простраиству отворене за свакогЂ рода путнике, и укланннћмЂ овогђ већЂ скоро осамЂ година, сђ наивећомЂ строгости упражннваногЂ затваранл граница CBoifi породило се наданћ, да ће се шштђ и далћ олакшице учинити трговачкомЂ саобраштаго сђ РусшмЂ.

влдшт ii таи.гдднш. ,Естераихише Цаитунг"-у саобштаваго изђ Галаца едно предложенћ, кое е прошлогЂ мћсеца Децем. учин !о лордЂ РедклиФЂ великоиЂ везиру у смотренго преустроена подунавски кннжества , и кое гласи овако : 1.) Да се седкне оба кнажества у едну целокупну султану подчинћну државу. 2.) Да народЋ избере себи кннза. кои ће целога живота владати, и одђ кога ће влада на нћгове наслћднике прећи. 3.) Оваи изборЂ може пасти само на урођеника, сђ изклгоченћмЂ св!го странаца, особито Фанартта. 4.) Да се плаћа годишнбш данакЂ султану . но колики ће таи данакЂ бмти , опредћлиће се после избора кназа. 4.) Да се устрои уставна представническа влада са двема камерама. 6.) Да се устрои знатна народна воиска, 7.) Га се у будуће изклгочи Турска одђ мешана у унутрашнн одношенн овогђ кнажества. BticoKa Порта и Француска изразиле сусенарочито противЂ пете точке, као клице будући унутрашнви заплета. ПОЛИТИЧНБ1И ПРЕГЛЕДЂ. „Ост-даиче постђ " доноси в;шђ еданЂ чланам, изђ „Журнала де С. Петерсбургг," , односећ!Ј5 се на примлћне одђ Pycie аустриско-западначке предлоге мира. ЗбогЂ важногти овогђ изавленн рускогЂ званичногЂ листа , не-

пропуштамо саобштити читателвима нашимЂ точнми преводђ овогђ знаменитогЂ чланка, кои гласи овако : У Петробургу 7. Днуара. Нвно мнћше целе Европе бмло е нко узбуђено и узрунно, кадЂ се разнео гласт,, да су предлози мира, о коима су се западне силе и Аустрјд споразумеле, посредованћмЂ бечкогЂ кабинета поднешени рускоме двору. МеђутимЂ е царско-руск!и кабинетЂ одђ свое стране учин1о већЂ првии коракЂ кђ помиренго, назначивши у еднои CBoioK депеши одђ 11. Децембра —-кон еу свимђ странимЂ листовима обзнанћна — оне жертве, кое е онт, готовђ донети, ради воспоставленн мира. Ови су кораци изнвили обестрану желго . употребити на свон) ползу примирје, кое е зимнћ доба воини наложило, da би се обгитоп и едногласноп желЂи за скоримг заклмчен^мЂ мира удовлетворило. У предпоменутои депеши примјо е царскш дворЂ за основђ преговаранн четири на бечкимЂ конФеренц ^нма поставлћне точке гарантје , и учинш е у смотренго треће точке, — кон е бмла едина причина, што су се речене конФеренц |'е прекинуле — таково предложенћ, кое се више у Форми него у самои ствари разликовало одђ оногђ предложена, кое е у свое време одђ сагознш сила поставлћно бмло. Садашнг.и аустриски предлози садржаваго она иста. основна начела, сир1>чЂ : неутралисанћ црнога мора непосреднимЂ уговоромЂ између Pycie и Порте, да 6fai се тако у узаимномЂ споразумлћнго опредћлт брои ратнш лађа. кое бм свака одђ поморски држава имала право држати поради обезбеђенн свои обала. Ови се предлози разликуго одђ онм у депеши рускои одђ 11. Децембр. назначенм само у томе, што предлажу расправу грани це између Молдавје и Becapa6ie, и то у замћну за оне точке , кое су непр!'ителБи на рускои землви заузели. Овде Hie томе мћсто истраживати, есу ли ти предлози болЂи, него предлози царскогЂ правителвства . кои у себи садрже нуждна уелов1 - н за мир-Ђ истока и за безбћдностБ Европе. Овде е доволбно назначити, да су се оба предложенн увнше поглавитБ! основа за мирЂ савршено саглашавала. У слћдству саглашаванн, у слћдству обште и едногласне желћ целе Европе, наспрамЂ овогђ сагоза , кои е већЂ почео растити и већји размћрЂ добвшти, наипосле при сматранго Јкертвји, кое 6 бј Pycia у продуженомЂ рату принети морала — Mbic^io е царскји дворЂ , да ne6^i бмло умћстно, одложити препиркама о спореднимЂ стварима дћло помиренн, коегЂ бм помиренн успћхЂ одговорт нћговимЂ наитоплЈимЂ желама. У слћдству тога npimio е и одобрт царскш кабинетЂ предлоге аустрлискогљ двора као предходителнвш основђ за преговоре мира. Pvcia е своимт енергичнимЂ владанћмЂ наспрамЂ овако силногђ caio3a назначила мћру жертвји , кое е она готови принети на обрану свое чести и достоинства; овммђ дћломЂ умћрености дае царско правителБСтво уедно новђ доказЂ свое желћ, да се проливанго крви границе положе , да се еднои за образованостБ и човеч-