Šumadinka

Ш 027 Ш

гва. да се УА еси (изкомбиинра) еданљ гпои (савезљ) воиичке систем« , кок 6bi своииа разпоредима и мћрама, o6 6bi се имале предузимати , смћрала на обшту обрау царства Будући е на паризко mi > конгресу поставлКно ачело узаимно'41 споразумиенд у скотрешо системе обате обране, то се онда могке у већемт> и удесе!емг> прот ранству одговорити жеи[>и . да се створи «дна брание .,на сила за европску Турску. Може се шта више cx> лакоћом-Б завести и ђумручкји, ,оштанск!и и телеграФскји савеЗБ. безт, да бм тога раа 6atui> нуждно било, учинити савршену измћну у саiои управи оба ова кннжества. Уговорљ мира одђ 18. Марта означ!о е као рефорiy, да се у подунавскимЂ кнажествама заведе начело, по (оме се siMaio и желћ оба ова народа у призренћ узети. 1орта e сваћала, а сваћа и « адт>, да се подв овомг. с тидулац10мт> (иоложеномЂ точкомљ) разумћва само преглецанћ и претресанћ у1.'равноп> устроиства. т. е поболБшанћ основнм установлени (институц!л) obw земалл , и го тимг> начиномг. , да Hi.ioea правителг.ства постану снажна и ст?лна, и Hbioea управа правична и уредна. Узимати иакт> у призренћ желћ обадвет овм земалп у погледу иа дотична Ht>ioKa правите.и.ства, а слћдовотелко и у погледу на нБн>ва одношена преиа царетву. коега су оне подчинћне провинцје, то 6bi значи.10 поставитк таиво начело, кое по мишлћнн! нашемЂ, небм одговарало консервативиич-Б пдеама (понлтјнма) европски ве.шки сила. 11равнтел[>с1 во Султаново уви1>а са сажалћнћмг, одступанћ У ммпЈлћнн) између нћга и неки снои сагозника; но оно, осланашћи се на правично и достоино (лонлно) Mbiiii.iћнl> HbioBo, и же-лећи дати iouiit еданћ доказ!, нћговогт: према ннима прјател±>скогЂ призрена, nie хтћло cbohmtj ФерманомЂ, коимг> е привремене подунавски внижества дипане сазвало , учинити одт, овогљ имтанн спорно пмтанћ и разчирицу, диване велимо , коихђ просктчј Hact веома занима. кои ћемо проектг> mw скоро сао(иититк представницима ohw држава , кое су главнми уговорт> ммра подписале. Мм смо унапредг увћрени,да кабинетљ , уважаванзћи по заслуги ован докази повћренв вмсоке Порте , неће намг> одрећи свое садћиствованћ. како бм се дошло до резултата ( слћдства), кои бм одговарао нашимт, желнма, а смемо слободно рећи и нашимЋ правама. Што мм пакг> особито желимо, и о чему ћете bi>. кодћ двора .... нарочито имати настоавати, естг, то : да се ово пмтанћ. кое се тако наблизу тнче интереса и права царскога двора , не npe,i,a HBiiOM'b савћтованго и претресанго онаквм скупштина, кое се шштћ нису навикле на тако важна политичгЈа споренн (дебати), neio да се вручи озбквлномЋ испмтивант сила, » дј се ово пмтанћ прекине пре , него !пто бм оно постало плћнЋ разплачћенм всћт> страCTiB два народа. кои бм можда и по своме друштленомљ воспмтан1'н> могли предпоставити вдну у практики немогућу ммсао истини i правоме станн) CTeapifi. Нi,i ћете ове депеше дати на прочитанћ и даћете му, ако узгнели. и едну кош*н) одг> нг>и. 19. Шл!ј > 1S56. год.

М К .1 II О .( h Г К .4, У СадаНБИМЂ суморнимЋ и ОЗбИЛћНИМЋ околностима неће бмти сувишно, саобштити поединостно разлаганћ, едногЋ воиничкоИ) листа о одбранителнои снаги Неаполн. То разлаганћ гласп овако: „Сама варош<> Неаполљ нема никакавЋ згоданЋ стратегнчанг> положаи. Htofi се са сваке стране лако грозити може , нити она може предузети успћшне одбранителне мћре. ДолазакЂ стране ф .тте предЋ Неаполв доволнн-Б е, да престолнми оваи градЋ разори и кралн на попмнтанћ примора. Тако e бмло и год. 1793. Далћ кадЂ гсд. 1805. loаки«1> МиратЋ воевао на суву против™> Ау< гршнаца, дошао е енглесш'и адмиралЋ КемпбелЋ сч> Флотомг> предг> Heano.iF> , и приморао е регентку, ,ia му преда у руке неаполБску Флоту. Нремда е одг> тога времена Флота овогћ кралћвства умложена. то ипакЋ пристаниште збогт> мзлогћ пространства не дае флоти никакавЋ заклонЋ, а и све флотск'3 оруашице и сместишта у околини Неа.полн и кодв Кастелмаре изложена су непр1'ител1>скои ватри. Нрибрежне су батерје врло слабе . п непр1'ател1>ска Флота може и варопи> и убоине лађе лако спалити. Т» околностЈ., што е оавЋ ратнми и флотскш матер !нл(> нагомиланЋ у самоме Неапо.но и нћговои околини, врло е пагубно за обрану землћ, будући губитакЋ едногЋ само овогјј смћстшпта матерјала свапу далш обрану немогућНОМЋ ЧИНИ. Тои незгоди хтl,iи су доскочити тиме, што су мала езера, Авернско и Лукринсио, иреобратилн у воииичка пристаништа. Но послови ови .чису јоштч> довршени, н нису по томе одч> никакве користи. Преднћ одбранителне точке зал ива neano .ii> скогђ већма могу служити нападачика за ослонацЋ, него што ће служпти Неапоиго за обран}-. Утнрђенана шжномћ острову Капри врло су иезнатна и немогу бранити етранои флоти улазак -ћ у пристаниште, а исто таква су незнатна утврђенн и на островима Hcxin и Проциди. Обрана са сува само е онда могућа. кадг iofi престолнми градЋ за ослонацЋ служи: но ова е обрана немогућа, кадЋ се и самоме Неано.мо сђ мора грози; будући е пресголнми градг> средсреда обране. и кћговимЋ паденЈемЋ пада и савт> ратнми матерЈнлЋ у руке наладашћоп сили. Остала naiiii утврђенл по снима нраевима кралћвства такође су незнатна, премда е положаи землћ rio себи врло згодапг> за народнми одбранителнми ратЋ. За нсан-f) докззћ свега овога нанодимо честе и нагле промћне и преврате у овомђ кралћвству изћ нрогнлм времена, а ове промћне зацћло не бм бмле могуће, кадЋ бм се ратнми матерЈалЋ удесно разположЈо и нодћл!о. н кадЋ бм се основица ратнм операцјл разшнрила до Тарента и Отранта.