Šumadinka

182

Лака смртт> ослободи-ia е душу нЂну одђ трошногв тћла и узнела е истуу раисие предћле вћчне милине. Садљ насЋ прими отацЂ опетг. кћ. себи у чућу и иавал&нвао e донде на насЂ сђ молбама, разлаганнма, а наипосле и претнлма, догодђ се нисмо и ми нрстомЂ пренрстили и христианство примили. Оваи поступакЂ стао ме е велике душевне борбе и -гуге; напротивЂ сестру мого Нрну отацЂ е лакше на то склојпо. Наскоро затимЂ запроси еданЂ одђ наиплемеиит1и и наибогатш властела moio сестру Ирну, коа едивне лепоте бглла. То биаше господарЂ одђ Ибра и Ситнице, притдгкателБ пространи и плодовити области и неограничеии гоеподарЂ надЂ много хилада поданииа. Засенћна и заслеплКна нКговимђ богатствомЂ, пошла е суетна Лрна за нКга, премда га nie лмбила, нити е ohi > био лшбови достолн7>; но а се не сумннмЂ, да е подмирена HliHa гордостЂ богато накпадила н!.номђ вмсокоумномЂ срцу небесно и сладко чувство нћгкне лшбови, когђ се она лишавала. Одђ тогђ времена она се тако сглно погордила, да е на ме гледала као на какву низку служавку, и да ме е понекадЂ до срца вређала и рћчима понижавала. Но пошто се она већЂ вћнчала. н пошто е она као преузношепа госпоа са сво.чмђ нресилнимх. супругомђ у иове свое дворе ушла, тада се раззкали мало нћно срце, и наклоностБ према CBoioR сестри о;киви у засенКнои и занетои души; — оиа ме поиуди. да останемЂ одђ тогђ времена к > дђ нћ, и да угиивамЂ тако и а срећу, !i богатство, г.ое iofi е судбина нћна тако оби.шно подарииа, Али мое пунимт. правомЂ огорчено срцеиувређени, до прашине понижени поносђ улт ми е, да одб16МЂ ову понуду, нити да јкивимђ одђ ћудлг.ипе мнлости ове високоумне сестре. Н сам& волела жииити у самоћи са моимђ отцемЂ. Наскоро затимЂ умре и отзцђ мои, ахЂ! —• и л останемЂ у 22 MoioH години сама себи оставлћпа на овомђ свету. Уто време упозна ме еданЂ скромни и храбри воипикђ , и запроси moio руку. Ohij до дз 7 ше Hie притажавао никакво богатство, но нћговЂ племенити изглеДЂ и доброта срца била су таква преимућства, noifi се сасвимЂ лишавао супругЂ мое сестре, гордд и силни господарЂ одђ Ибра. КаДЂ е истекло вре= ме жалости за моимђ отцемЂ, н се вћнчамЂ са моимђ заручникомЂ. Срећпе сам^ дане проводила сђ нђимђ, али, ax^! само за кратко време. КадЂ самв у трећои години нашега брака обпадеждена била, да постанемЂ мати, морао е мои супругЂ отићи на воину противЂ Авара. Онђ е погинуо у битки и гллсђ о смрти нћговои дошао ми е оиогђ дана, кадЂ е чедо лгобави наше свћтЂ уг ледало. „Бћдна маико", уздане Волнна прекинувши матери CBoiofi рћчЂ, „зарЂ е данЂ могв рођена био за тебе данЂ ужаса и туге". „То дћте ниси била ти" одговори Вешта, „кое е у томђ суморномЂ тренутку свћтЂ угледало; то биаше красно мужко дћте, огледало свога несрећногЂ отца. — Ти ме гледашЂ зачуђено и сђ изразомЂ питанл а н сђ некимЂ немиро .мЂ. Зауздаи твое удивлћнћ и лгобопитство, ти ћешт. све по реду одђ мене чути и шштђ ћешЂ многе чудесне стварн одћ мене дознати, кое ти нису никадЂ ни на upaii памети пале. Но чуи ме далћ, Животђ е мои ви-

cio о концу, толико caMi. се била npenatiy.ia, кадЂ ми е еданв несмилени ужасну ову bJ.cti, безЂ икаквогЂ иредходителногђ преправлнна саобшт10. Необуздана и безпримћрна туra раздирада е мое y6ieuo срце. Но, зхђ! такве болове и страоте Hie природа човеческа кадра савладати; — дивно е. шта и невћролтно, колико ми слабомоћна дћца прашине споситн можемо ,а да насЂ безмернп теретв, кои насЂ притискуе, не смрви.—• Ма колико да е била туга мое увеле и безнадежд не душе, ипакЂ е зато материнско чувство свое мћсто одржало. Изђ н ћжногђ осмеивана мога дћтета црпила самЂ а утћху; за нћжно ово дћте живити и страдатиосећала самв снагу и одважноств, кол би иначе одавноу души мојои изумрла била; ерв а самт. се налазила у наивећок бћди и оставлћна одђ васцћлогЂ свћта.билше ми предЂ очима свуда пустошт. и тама. fl сами одђ иманд имала само толико колико да текЂ у силу бога животђ мои и мога дћтета одргкимЂ. Премда су предци мога супруга бпли некадЂ наисилнје племе у народу, преврати, бупе п међусобни раздорЂ сурвао in е СЂовевисине тако дубоко, да су унуци они славни воисковођа одрасли у бћди и ciipoTHHi.ii, а кадЂ су узрастли, они нису као предци in.ioBii блистали на челу вонске, него су као прости воиници воевали противу непрјнтела свога отечества. Ири свемЂ томђ nie у овои племенитои породици изумрео духЂ снаге и бодроети и свака нћна грана подранБивала е а и данасЂ подрангое надежду , да ће се нле ме 1' аетаново ( таио се ово нлеме звало ) кадЂ тадЂ узви сити до пређашнћ свое славе и велнчине . а да би у случаго томђ, ако би се ово догодило , и изгнанн , по свћ ту разгуренн членови овогђ нлемена унознани били одђ они , кои су у Cp6in заостали , епоразумели су се сви изме ђу себе „ да се ceanotib ш > ворођеномЂ у овомђ племену удари знакЂ на врату и то у виду конћске главе , кон е била rp6i> Растановића , и кол е некадЂ н на нђиовои побћдителнои застави блистала . И мои мали жарко д0610 е таи знакЂ. Два су већЂ мћсеца одђ рођенн нћговогЂ протекла била, и то самг, време пробавила у наивећои бћди. бдно вече сћдила самв на прагу мое колебе подђ дебелимЂ ладомЂ едне горостасне еле, и гледала самв замишлћнои сђ немомЂ тугомЂ залазакЂ сунца, а дћте ми е у лзкомђ сну лежало на крилу. НаеданпутЂ гргне ме изђ мога заноса топотђ више конн. Редко е кадЂ пролазио какавЂ коннникђ крозЂ ове стћновите предћле краи мое колебе; и зато се п уплашено пренемЂ, кадЂ чуемЂ ову тутннву. Два богато обучена служитела на виловитимђ конвима саше предЂ мојомђ колебомЂ, и запитан) ме: да ли самв л Вешта, удовнца едногЂ младогЂ воииика одђ племена Расл ановића? — fl одговоримв да есамв. — „6, Фала Богу", прозбори на то онаи CTapin између нби , кадЂ смо те едномЂ нашлн; ми ти доиосимо поздравлћ одђ твое сестре Лрне, мођне и богате госпое одђ Ибра. Она те позива и моли, да дођешЋ у дворе нћногЂ супруга; ерЂ оиа потребуе tboio сестринску услугу. Она е пре неколико дана родила прекрасну дћвончицу, нћно друго дћте, по з 6 огћ слабости, у koio е пала одт> опасне едне болес.ти, nie у станга, доити га. И будући е она разумела за тв< io злоудну судбину, а и твое садашнћ положенћ добро познав и сожалћва, то се она нада, да ћешЋ ти нћну молбу испунити и бити доикинн нћногЋ дћтета. Што