Svet

JUGOSLOVENSKI VOJNI BUDŽET DVOSTRUKO JE MANJI OD HRVATSKOG!!!

Dejan Pejić

Kolika ie trsEUtao sivafoa moć pugoslovenske vopne industrije. a kolika potencipalnih susadaneprijalelpa? Šta bi se desilo u slučaju izbijanja rata na granicama SBI? Zašto je najvišs u inleresu Vojske Jugoslavije sadašnji kurs rukovodstva Srbije i SBI - održanje mira i skidanje sankcipa?

olika je stvnrna moć naše vojne industrije smeštene pretežno u slivu reke Morave, pitanje je koje uam se svakodnevno nameće. Tokom 1993. godine završen je niz novih vrsta omžja, na osnovu projekata započetih pre više od desetak godijta, za potiebe bivše JNA. Najviše novih raketno—aitiljerijskili i minskoeksplozivnili oružja proizvedeuo je za protivoklopuu boi'bir. Od vođenilr raketnih sistema za boi'bu protiv tenkova najvećeg je dometa laki prenosni protivoklopni sastav "drug". Maksimalni domet mu je 2.000 metara. a najmanja daljina gađanja 100 metara. Nalazi se na tronošcu, a može se montirati i na borbena vozila pešadije. Sastav se sastoji od lansera na kojem je uređaj za vođenje. optičkog bloka s nišanskom spravom i tronošca s mehanizmom za praćeuje. Način vođenja je poluautomatski; cilj se samo prati ki'oz optičku napravu. Na osnovu detekcije IC-trasera na raketi, nišanska sprava određuje ko-

ordinate rakete i prenosi komandu pomoću tanke žice. Lanser raketa odbacuje se posle svakog lansiranja. "Dmg" je boIji sastav od zastarele "maIjutke" i-poboljšan mu je način vođenja. lako je to sistem druge generacije. po svim karakteristikama ne odgovara raskom originalu čija je, zapravo, kopija. Poboljšanjem tog sistema predviđeno je povećanje dometa do 3.000 metara i ugradnja tandem bojne glave za probijanje panciruih oklopa do 990 mm debljine. lako je prihvaćen kao borbeni sastav, "drug" još nije u masovnoj upotrebi u ovdašnjoj vojsci, a odgođena su, dakle, i ta planirana poboljšanja. Koristi ga samo pešadija, jer još nije uarađivan na borbena vozila.

Protivoklopni raketni sistem "bumbar" kopija je zapadnog sastava ERYX. Namenjen je za borbu na malim daljinama, od 60 do 600 metara. Dvostraka kumulativna bojna glava omogućava razaranje tenkova s reaktivnim oklopom. Prva kumulativna bojeva glava aktivira ploču sa reaktivnim punjenjem, a draga kumulativna glava probija čelični oklop tenka. Vođenje je poluautomatsko; signal se od nišanskog uređaja prenosi pomoću mikrokabla. Prema projektu, sastav je bio namenjen za gađanje ciljeva danju i noću. Raketa je kalibra 136 mm, težina 12 kg. Poboljšanje manevarskih karakteristika osigurava se vektoriranim potiskom rakete - zakretanjem

ralaznice. Prema tehničkoj dokumentaciji, verovatnost pogađanja jednom raketom iznosi 0,95 a projektil probija homogeni čelični pancir debljine 900 mm. Celim sastavom ukupne mase 15 kg. upravlja jedan vojnik. Za razliku od sastava "drag" koji se u manjem broju našao i u operativnim jediuicama srpske vojske, "bumbar" još nije otišao sa pokusnog poligona u Nikincima. Dosad nije zapažen u operativnoj upotrebi ni u jednoj jedinici. Protivoklopui top M—9l "topaz" kalibra 100 mrn razvijen je na temelju raskih protivtenkovskih topova T—l2 i MT—l2. Cev i njene balističke osobine potpuno su jednake. Koristi islu vrstu municije; razornu, potkali-

bamu i kumulativnu, a razvijen je i poseban metak s jezgrom od teških metala. Lafet (postolje) topa kopiran je sa haubice D—3o kalibra 122 mm. Stvamo poboljšanje je ugradnja dnevnonoćnog nišana i laserskog merača razdaljine. Efikasna daljina gađanja je 2.200 metara, a verovatnost pogađanja prvim metkom približno 70 posto. Najveći domet razornog projektila je 8.200 metara, a brzina gađanja 6 metaka u minuti. Top M-92 zapravo je kompilacija dva starija oružja; topa T-12 i moderae haubice D-30. s dodatnim pobojjšanjem. Top se može uvesti u operativuu upotrebu, ali nije zapažeu na vojnoj vežbi, ni u‘ dosadašnjim borbenim delovanjima sipske vojske.

MAKSIMALNI DOMET - SAMO 2.000 METARA Zajedničke osobine tih novih protivtenkovskih sredstava za neposredno gađanje naše armije, osim izostanka masovnog uvođenja u naoružanje. jeste bitno zaostajanje za standardima u svetu. Savremeni taktički zahtevi za protivoklopno oružje iziskuju domet od 3.000 do 5.000 metara, a ovo oružje ne može postići veči od 2.200 metara. Prenošenje komandnog signala od strelca do rakete pomoću žice, u svetu je potpuno napušteno. Sada se za protivoklopne rakete najviše primenjuje bežičui radio, lasersko i termovizijsko vodenje.

3. mart 1995. O Svet