Svet

Upotrebu žice za vođenje raketn stručnjaci VJ opravdavaju nmnjom osetljivo.šću na ometnnje, ali, reč je zaprnvo o tome da, iako su na ovom intenzivno radili, nisu uspeli razviti dmgu tehnologiju vođenja protivoklopnih projektila. Sredinom 1994. naša vojna iudustrija uspela je da usvoji potpuni remont tenka T—ss koji se obavlja u "Mašinskoj industriji" u Nišu. Tu je završen i projekat modemizacije tenka T-55, započet još 1986. godine, koji sada nosi oznaku T—55A. Zadržan je isti top D-10-T2S kalibra 100 mm, samo što je ugrađena jednostavnija verzija sastava za upravljanje vatrom s tenka M-84. Na kupolu su dodata dva lansera za protivoklopne rakete "maljutka" i bacači dimuih kutija. Ugrađen je i pasivni sastav za vođenje, promatranje i gađanje noću, te laserski merač daljine TLD M—Bo. Oko cevi topa postavljena je temiozaštitna obloga koja stvara optičku varku. pa izgleda da je top ranogo većeg kalibra nego što jeste. Kao jedan od uređaja za zaštitu postavljen je detektor laserskog ozračavanja. Radi povećanja oklopne zaštite na kupolu su zavarene neprobojne ploče od 20 do 50 mm debljine, a čeona ploča na šasiji tenka ojačana je dodatnim 15milimetarskim oklopom. Umesto starog motora od 427 kW ugrađen je novi, od 515 kW, čime je ukupna snaga povećana 20 posto. Promenama na tenku ukupna masa smanjena je 1.180 kg, pa je specifična snaga motorapovećaua sa 11,85 na 14,15 kW po toni težiue tenka. Ukupne vatrene i manevarske mogućnosti tenka time su znatno povećane. ali zasad postoji samo prototip. Serijska modernizacija nije počela zbog nedostatka novca. Takođe nije počela ni modernizacija tenka M-84 za koji su planirana poboljšanja ugradnja reaktivnog oklopa, i novog punjača za top. NAJVEĆA OPASNOST - NAPAD IZ VAZDUHA Brojni razvijeni programi, započeti za bivšu JNA, bili su nameujeni masovnoj protivoklopnoj borbi. No, najveća opasnost za Vojsku Jugoslavije više nije prodor tenkovskih divizija, već napad iz vazduha. Sadašnje atmijsko vođstvo zna da, dođe li ikad do vojne intervencije na prostorima RS, RSK ili na teritorije Srbije i Cme Gore, najveća opasnost preli od vazdušnih udara. Zato je übrzan i razvoj protivvazdušnog sistema "Sava". Sa oznakom S-IOMJ2, to je, u

stvari, kopija mskog sasiava "strela"-10 s početka sedamdesetih. koji se po licenci trebao proizvoditi za bivšu Jugoslaviju. Sistera je namenjen za odbranu oklopno—mehaniziranih jedinica i objekata od napada aviona s visina od 25 do 2.500 metara na udaljenostima od 800 do 5.000 metara. Koliko se može zakIjučiti iz literature, u sastavu je izmenjeno vozilo, pa se umesto ruske koristi šasija trausportera M-80, a borbeni kompiet raketa povećan je sa osam na deset. U kojoj je meri ostvaren zadovoljavajući rezultat u proizvoduji ostalih deJova tog ruskog sastava, i da li je počela serijska proizvodnja, neraa pouzdanih podataka, ali se čini malo verovatnim. Bivša JNA planirala je licencnu proizvodnju iakog prenosivog FZO sastava "igla"IM. međutim, o prihvatanju te proizvodnje, makar i predserijske. nema nikakvih pokazatelja. Najverovatnije nije nikada ostvareuo, pa VJ raspolaže jedino kontingentom nabavljenim uoči izbijanja rata. Vođena raketa vazduh-površina "grom" nije nikakva novost. Razvijana je za borbeni avion "orao" pre gotovo 15 godina. Novost je modifikacija aviona "super galeb": podtip G-4M može nositi dve takve rakete. Lansira se s udaljenosti od

J2 km od ciija i sa visine đo 6.000 metara. Ukupna masa rakete je 330 kg, od toga na bojnu glavu otpada 104 kg. Raketa nije samonavođena nego se vodi rttčno, iz pilotske kabine. tako da piJot ili operator mora vizuelno postaviti ciij i stalno vršiti korekciju putanje. Da bi ostvario sigumo vođenje, piiot mora smanjiti brzinu aviona na 400 km/lr i uvesti u ravan kurs. što ga čini izuzetno lakom metom za PVO. U poligonskim uslovima, u 50 odsto slučajeva raketa "grom" ne pogađa cilj veličine 10 metara. MASOVNI ODLIV STRUČNJAKA Dalde, šta se zapravo dešava sa našom vojnom industrijom? O obnavljanju proizvodnje aviona i helikoptera nema ni gor vora. Zasnivanje proizvodne linije tertka M-84 i razvoj novog tenka "vilror", koji je 1993. godine lično najavljivao bivši načelnik Generalštaba, general-pukovuik Zivota Pauić, nije ostvareno. Generalni remont tenkova u naomžauju trenutno je, na žalost, najveći domet naše vojne industrije. Obrazlažući vojni budžet za 1995. godinu, ministar odbrane Pavle Bulatović rekao je: "Os-

posohljavanjc knpncitcta vojnc inclustrijo zn proizvodnju srcdstava naoružanja i vojne oprcme koja su proizvcdena izvau teritorije SJč Jugoslavije biće gotovo ohustavljcn«, zbog čega će se ostati bcz proizvodnje nekih strategijskih sredstava. Nizak nivo nabavke naoružanja i vojne oprcmc u ovoj i idućoj godini može dovesti Vojsku Jugoslavije u infcrioran položaj u pogledu tchničke opremljenosti u odnosu na okruženje, a vojnu industriju do velikc nczaposlenosti i tehnološkog zaostajanja." To znači da če vojska ove godine dobijati novac jeđino za plate, penzije i prehranu, a ne za nabavku novog ili modemizaciju postojećeg naomžanja. Naš vojnl budžet dva puta je manji od hrvatskog. Međutim. ono što će još više potkopati vojnu industriju je nezaustavljiv odliv stručnih kadrova. Tokom prošle godine vojsku je uapustilo 29 doktora nauka, 70 magistara i 299 fakultetski obrazovanih stmčnjaka. Samo Vojnotehnički institut na Vračaiai napustila su 23 oficira i 68 civilnih stmčnjaka sn mkovodečih mesta ili sa ish'aživačkih dužnosti. Odlaskom tih visokospecijalizovanih stmčnjakn, propadaju ili se potpuno zaustavljaju du-

gogodršnji projekti u koje su uloženi milioni dolara. INFERIORNA VOJNA SILA? Bitno smanjeno unutrašnje tržište, potpimo osiromašenje društva, te smanjenje izdataka za vojsku. dovešće na duži period do zapstajanja te privredne grane, a u pojedinim visokotehnološkim sferama čak i do potpunog prestanka proizvodnje. SRJ se, dakle. neće uakoro masovno maoružavati sofisticiranim omžjem poslednje generacije. ali i dalje raspolaže sa mnogo zastarelog ofužja bivše JNA. i proizvodi puške, municiju i granate. Brojna, ali ne posebno dobro naoružana i organizovaua Vojska Jtigoslavije za samo nekoliko godina mogJa bi od regionalne velesile, da postane trećernzredna, inferiorna vojna sila jedne izolovaue balkanske države. Kada se sve ovo zna potpuno su razumljiva nastojanja mkovodstva Srbije i Jugoslavije da po svalat cenu odiži mir i sldne sankcije, jer bi se u protivnom naša zcmlja mogla naći na vetrometini balkanskih zbivanja nespremna i olcružena znatno ojačanim i sn Zapada savremeno naomžanim snsedinia.

B Medulim. ono šls ćb naiviše potkopatl našu vojnu industrijn j je nezaustavljiv odllv strućnih kadrova. 1 fokom prošle godine \ vojsku je napusllio j 29 doktora nauka. 70 | magistara I 259 j fakultetskl | obrazßganlli I stmžniaka. Sasio i Vojnotehnićkl inslltut ! na tfraćaru nainmtlla I su 23 oficlra č S8 clviinife stručnjaka sa • rukovodećih nissla 11 : sa istraživačhlh —

Svet Q 3. mart 1995.