Svet

O ČEMU JE MILORAD PUPOVAC RAZGOVARAO SA MILOŠEVIĆEM I FRANJOM TUĐMANOM

Dragan Čolić

predsednik Samoslalne srpske slranke u HrvatskoL nekada predavać na polžlžčkoj školž u Knmrovcn a sada zagrebaokl univerzStetski profesor, jedan od osnivača UIOI-ja. danas važi za Irezvenog I raclonalnog polllićara 11 koitie mnogl vlde tsndiićeg Ildega Srba n Mrvalskoj ž Krajžni, Evo šta profesor Piipovac mislž o perspektivl srnsko-hrvalskSh odnosa.

r Milorad Pupovac, pre rala saino uspešui mladi čovek. sada koutroverzni političar, ličnost čije delovanje izaziva pažnju javnosti kako u Jugoslaviji tako i u Hrvalskoj ue žeU niuogo da priča o sebi. Kaže da bi u uonnalnim okolnoslirna verovatuO bio sanio uuiverzitetski profesor čija bi uža specijalnost bila socioliugvistika. Rodio se 1954. godine u bliziui Benkovca. u skromnoj porodici, koja i dalje taino ži\i. Dok je bio girauazijalac i kasnije studeni, zanimao se za pozorište. Studirao je liugvistiku i filozofiju i bio dobar student. n;rročito na semiuarima iz estetike pokojuog dr Danka Grlića, na kojima se ninogo pušilo i glasno debatovalo. Milorad Pupovac je kako kažu. uspeo da postigne da ga ceo seininar sluša. lako je govorio vrlo lihhn glasorn. Bio je predavač na političkoj školi u Kumrovcu. iako kaže, nikada nije bio posebno zaiuteresovau za politiku, želeo je samo da popravi finausijsku silnaciju. Jeđuom je celo društvo sluđemske boemije

‘ ■‘-■ojj Kuiiirovac na projekciju .'•! s a Zivojina Pavlovića "Dovideiija u sleđećem raiu", i navo;!no, sjajiio su se proveii. K-ažu da je uvek bio vrlo popuiarau ka! žena j da nikada ue propušia uedeljiic ulakmicc. Njeeova žena je iz Mrvaiskog zagorja i imaju dvoje decc. Kraje.m osamdesciili biojejedau od osnivača poliličke grupc UJDL a posle njihovpg raspada ui Ijudi s kojima je biizak ne razaznaju jasuo koja je prava priroda njegovog političkog dclovanja. Tvrde da je Pupovac, kao predseduik Saruoslalne srpske stranke čovek bogaiili kontakata, da*je glasitik izmedu Zagreba. Beograda i Ktiina, da je vrlo kontrolisau, zatvoren, inteHgentan, da je privatno vrlo simpaličatt, da nije zlopamtLlo. • Razjasuimo prirodu \ ašcg delovanja na poiitičkoj scem. Kada nastupatc javiin, da li nastupate u svojstvu preclsednika svoje strankc, u svojstvu idejuog vođe srpskc sccne u Hrvatskoj ili u uiozi glasnika između Zagrcba, Beograda i Knina'.’ Ja sam srpski političar u Mrvatskoj koji uastoji pridonijeti ukupnom demokratskom konslituiranju lirvatske države. Smatram da ta dva eiementa sačinjavaju moju političku figuru. Što se tiče Zagreba. Beograda. Knitia, Pariza. Loudona, Haga, smalram da se ne tnože zttncmariti da jc tok krize. i rata bio pod utjecajem raziičiliii faktora i da će ti faklori bili presudni i u poliličkom rješettju. Pa tko želi biti oz hiljaii i uljecajan politiear, mora komuuicirati sa svima tim važuint poltltčkitit faktorinia. • Kobko puta slc srcb clva predsednika, 'J iiđmana i Miloševića? Ne mnogo puta. Ti susreti s dvojieom predsjcdriika, l'uditianom i Mtloševičem, nisu ni loltko česti ni toliko inlenzivni kao šlo se obično tnisli, i smatram da je nevažno koliko ilt je hilo, Dva predsjednika vidio s;im tnnoso manjc pula ijego što su se oni t’idjeii uiedusubiKi K;ui sc dogCHie. uasto-

jiin da li kouiakti, bilo u Lvropi i!i u bivšoj Jugosiaviji. budu ua što višem nivou i što sadržajniji. Otii fada nisu protokolanu, ne Iraju petnacstak miuuta ili jx>la saia ncgo muogo više, onoliko koliko traju razgovori izmcđu Ijudt koji se bave ozbiijnim posiom. li su sastauci teški, u jx)čelku sc uiorate zadovoijiti time da uopće utožeie izuijeti svoje mišijenje i koucepciju. To su sastauci izmedu onilt koji imaju moć i onoga iko netna moć, ali ima određeno videnje rješe.tija probletita izuicdu Hrvala i Srba u 1 irvatskoj. NA TAJNOM ZADATKU • Mnogi kažu da je upravo tajua dipiomatija \’aš pra\ i posao. Nije. A i da lo jest istiua. vi, naravno. shvaćale da vam ja !o ne bili mogao reći. • Posie š'ašcg itcckivnog susreta sa giaMiiin sokrelarom HDZ-a, gospocliuoin Caiijugom, usicdiii su zaključci da ste Vi uovi izaslauik predseduika Tucbaaua za odnosc sa Srbinia, nakon Tovana Kaškovića, Sune Raića i Milaua Đukića. To su uagađanja. Uostalom, Jot’an Rašković nije bio predsiednikov izasianik uego je imao podršku svoga naroda. A šlo se tiče moga susreta s glavuun tajuikom HDZ-a, moiim \’as da taj susret promatrate krajuje simbolieki, Jer lo je bilo prvi pui, doista prvi put i to smo i gospodin Canjuga i ja morali zaključili - da jcđan srpski sMnosialni poiitičar. k tome oporbcui prema vladajućoj strauci. na tome nivou razgovora s vladajućom straukom. Timeje srušeit Jedau labu. Kad bi Miiorad Pupovac rekao "Zagreb ima pravo" ili "Knin ima pravo", ili Beograd, ili Ujedinjeni narodi njegova bi pozicija biia nekoiitroverzna. Ali ja smatram da posloje različita prava. kao i iuteres meduiiaroditc zajednioe. A ako se ona uzjnu u ohzir. čovjek posiaje ki'iilrovcrzan, osobilo u niojem slučaju jcrja zaatupani srpske ii'arodrie

iiilf-rej.o i; Hrvalskoj i naslojiiu ili proiumačiii. a s druge slranc žolim iii uskiatliii s cjelinoin op&državniii lirvatskih iiiteresa. Nakon ratnili godina. li ndiriiu sc to čini konIrovcrzno. I'a i iesl ukoliko su sada inleresi i pra\':i medusobno udaIjcui. ueprizuali. a ja ih iiaslojim dovcsti do nckoga uskladivanja i uspostavljauja okvira /,a stvaraujc nekc političke zajednice koja bi mogla trajali. A možda ja i ne žclilu biti (io kraja transpaientan. U političkom go\'oru uvijek postoji \ išc poruka i uamjera koje ue moraju bili istovjetue s očekivaujima oiiih koji ih primaju, pogptovu ako se'čovjek obraća radičitoj javnosli. « Dakle, ovaj uitervju narociijcu je i čitaocima u Kninu. Apsolumo. Moja prisutnost u zagrcbačkini, kniuskiiii ili beogradskim medijima ima svoju duevnu polhičku konotaciju. Sve Iri publike preko medija mogu provjerili moje djelovanje. • Znači, što Vas lirvatski mediji kontroverznije prikazuju. to Vas u Kniuu prihvataju kao autcutičuijcg zasfupuika prava SrbaNije lo toliko \ezano, ili. barem, ja lo ne blh tako htio. Mislim đaje važnije da u Kninu vide, i ue samo tamo, da sam ja bitno isii i prije pet godina i danas. Uvijek sam insislirno na ucotudenosti srpskili narodmh prava i na sporazumu sa Zagrebom i predstavnictma večihskog naroda. LEPO OBRIJAN SRBIN • U Zagrchu u pr\ i plan ističu Vaše ntanirc, smireuosl, koutrolisanosf, učeni diskurs. Po lomc stc Vi, navoduo, još "opasniji" kan Srbiu. Ali, u Kiiiiui Vas gledaju kao "gosi«)iia iz Zagreba". Više problcma inta ovdjc. jcr ovdje ima ijudi koji misle da Srbin ne možc izgledati kao prosječ:m Zagrcpč;min, ili gradanin lirvatske, a kamoli kao nelko iko je. možda, i i/.nad prosjeka. Zbog složeuili jo razloga takav slere.otip poslao saslavni dio niiiiea. Pojava Ijud.i kao

što sam ja, jest nešto što se i dalje tumači iz toga siercolipa. Bcz olizira na to kakav sam ja, sama činjoiiica <i;t sam Srbin : da zastupaai prava Srha u iirvalskoj dovoljua je da se kaže; iža, on je samo obrijan. 011 je sauio lijcpo odjevcn, ali mi znanio što jc on. Sječam se. jednom mi je ncka sugovornica rekla da se divi mojoj vještini i da joj ie žao što sam na srpskoj, a ne na hrvatskoj slrani. Ja sam gosptođi odgovono kako se z.bog te primjedbc osječam uvrijeđeno. Ona je rekia da uijc mislila uišta loše. Da, ali vi ste iitjeli kazati. rekao sani joj, kao da su moje sposobuosti nastale izvan konteksta hrvatskoga društva, a da su slavljeue u fuukciju proti\ interesa Hrvatske. Odnlah ču vam reči: i obrazovauje kojc imam i, ako uisam neskroraan, razvijeiia umiječa koja sam stekao sposobnosti sam, \jerojatno, naslijedio od roditelja - aii kad je riječ o znanju, to sam stekao od svpjih učitelja, Hrvata, ijudi koje i danas smatram največim bogatslvom koje rmam. • A u Kninu? Prve st\ ari koje me pitajn nilađi ijudi u Krajiui Jest o disko-idubovima. k:ifičinia i muzici u Zagrebu. Pa to su Ijudi koji su donedavno ž.i\jeli taj život, Ali. na političkoj razini ne reagiraju bilno drugačije uego u Zagrcbu, s tiiue da iamo ijudi od mcne i mojih suradiiika \ iše očekuju, očekuju veču odgovoriiosl od mene i mojih suraduika u odnosu na budučuosue projekcije. U Kninu ih je uvijek vrlo zanimao Srpski đemokratski fornm. Samostalua srpska suanka i ono šro ja radim. Opčenito ih jako zanima što rade Srbi izvan Krajine, kako je nioguč živol Srba u Hrvatskoj, kak\ a je njihova budučnosi, šlo se može očekivati od međunarodne zajednice, kako bi se svc ovo moglo završiti, koji hi bih pulevi rješavanja, jesam li baš siguran da sam na najboljem putu kad /astupam svojc -slavove. Ima muogo radoznaiosti. zabrinutosti. i odreiiene šumniičjvosli. je.r imaju iskus-

tvo sa srpsJđru po'iiičariiua o lli vaiskoj rauije i sada, a razvijenijili poliiičkili insti&ija i figura uiedu soboin neir.aju mnogo. Tc su rcakcije, prirodne. kaspad Jugoslavije Srbi u Krajini đoživjeli su kao nesto što je dovclo u pitanjc njihovu političku budućuost: rat ih je udaJjio od Hrvala i HrvatSke; dauas sc suočavaju s realnošću koja je ninogo prepozuatljivija uego 1990. godine. Dauas su pragmatičniji. Općenito ih zanima sve šro se doaada u Hrvalskoj. Gledaju Hrvatsku televiziju. ćitaju hrvatske novine, i to je način na koji mogu pcrcipirati i aktivuost Ijudi koji su ovdje. pa i moju, dakie bez izravnog susreta. Netna nikakve sumnje da se odgovonii za ratne zločiiie moraju jasno razlučiti od ostalih. Sve koji kao ratui zločinci budu prepoznati, sasvim je jasuo, treba osudili. Kad s;ini soNorio o lome da ue bili dijelio između narodnih Lidera i naroda, nisain nikoga posebno apostroftrao. ni hranio. Govorim načelno. Naprosto mislun da ne stoji da je narod sam po sebi dobar, a političari loši. Tako se narod lišava odgovornosti za ono Slo su pocinih Ijudi kojima su dali političko povjerenje. Ja ne moau slijcditi tu političku filozofiju. Narod mora unati ocigou'ornosl za si'oje iidere; mora sc pitati je li poStupio odgovomo. U Krajini sad tcče proces poliričke transfonnacije, sporije itego ovdje, ali siaurno teče; tamo se. siaurno polilika vraćamedu Ijudc. * Kaki e su Vašc šanse mcđu tamošnjim hiracima, s ob/.irom ua to da sfc rekli da račmiatc na svc Srbc u Hrvatskoj kao na potcucijalnc glasačc'J Radijc volim govoriti o šans;una političkih ideja i opcija. Ali. uiiko ozbiljan ne osniva poluičku stranku, a da ne misli da ona ima izgleđa. Ovako: u Krajini ima sve više [X)litičkili grupacija koje usmjeravaju svoju aktivuosl prema dubu sporazmuijcN anja. nuiogo više. nego prije godinu dana. Tamošnja očekivanja od spOnizum.

3. mart 1995. Q Svet