Svet

ZAGREBAČKA ŠTAMPA ISTRAŽUJE: KOLIKO PILOTA NESRPSKE NACIONALNOSTI JOŠ UVEK LETI AVIONIMA JRV?

Koliko ge nesrpskih oficirn ostolo u Vojsci Jugoslavige? Koliko Hrvata ' leti danas u JRV? fo su neke od tema koje je ovih dana otvorila zacprebačka štampa. "Svet" prenosi šta o tome piše Eduard Popović. novinar "Globusa".

ratnom vazi: duhoplovstn SR Jugosla| vije još ima | pilota koji B nisti Srbi. i Među njima ; ' '■’" je najviše Hrvata, ali ima i Muslimana i Slovenaca. Oni su ostali u jugoslovenskoj vojsci iz ne-koliko razloga. Dobar deo njih je bio pre rata na istaknutim položajima u jugoslovenskom vazduhoplovstvai: bili su komandanti ili zamenici komandanata eskadrila. Verovatno zbog toga nisu hteli napustiti tadašnju JNA. Neki su ostali jer su im obećavane blistave karijere. a neki su icrivo procenili razvoj događaja u 1991. verovali su da će Hrvatska izgubiti rat i da će im, kao pobednicima, budućnost biti osigurana", piše Eduard Popović u poslednjem broju zagrebaćkog "Globusa", otvarajući tako temu "Koliko Hrvata je ostalo u Vojci Jugoslavije". Piloti koji su za vreme rata prelazili na hrvatsku stranu svedočili su u tamošnjim medijima kako su ih u tome pokušavali sprečiti upravo kolege Hrvati koji i danas lete u jugoslovenskom vazduhoplovstvu. Neki su hrvatski piloti, piše zagrebačka štampa, "bez mnogo ustručavanja pucali po Vukovaru, Petrinji, Sisku, Karlovcu i drugim hrvatskim gradovima". Evo šta piše novinar "Globusa": Kako se rat stišavao. posebno nakon uvođenja zabrane letenja nad BiH, vrh Voiske Jugoslavije se naglo počeo oslobađati nesrpskih pilota stvarajući etnički što čistije vazduhoplovstvo. Pri izboru pilota za određena mesta i dužnosti nacionalni su kriterijumi u većini slučajeva prevagnuli nad stručnima: Hrvati, Muslimani i Slovenci u novoj su strukturi dobili beznačajna mesta, ili su penzionisani, a mnogi i otpušteni. KO JE GDE? Zvonko Jelinić, Hrvat iz okoline Zavidovića, pilot je MIGa 21 na Batajnici. Potvrđeno je da je za vreme rata u Hrvatskoj borbeno delovao u Vukovaru i Slavoniji. Roberto Dela Kroče, rođen u okolini Tuzle, premda ima italijansko ime i prezime, dmgi je Hrvat koji leti u jugoslovenskoj avijaciji. Bio je najbolji pitomac u svojoj generaciji, a službovao je na aerodromu u Bihaću. Za vreme rata u Hrvatskoj imao je mnogo borbenih letova. Na jednom takvom letu 1991. godine na banijskom ratištu pogođen je Dela Kročeov MIG 21. Avion je pao na okupiranu teritoriju, a Dela Kroče je uspeo iskočiti. Po odlasku iz Bihaća rrjegova se eskadrila smešta na aerodrom u Užicu, gde je pao u nemilost i završio na transportnim avionima. Bruno Bastijanič, pilot MIG 21, službovao je na aerodromu u Puli u činu kapetana. Hrvat je, rodom iz Labina, i upravo se zato očekivalo da će među prvima s pulskog aerodroma preći na

hrvatsku stranu. On to nije učinio. Kao aktivan član SK-PzJ odlazi s JNA u Batajnicu, gde je dobio mesto zaraenika komandanta eskadrile. Vlado Simić, Hrvat iz Slavonije, bio je nastavnik letenja na "Galebu 4" na pulskom aerodromu. Njegov odlazak u Srbiju iznenadio je mnoge njegove kolege. Jedan od njih svedoči kakč je svojevremeno, isprovociran time što su ih pešadinci pozdravljali sa tri prsta, Simić na njih potegao pištolj i da je incident jedva sprečen. Iz Pule je u Srbiju otišao i pilot MIG-a 21 Ivan Markovrć. rođeni Puljanin. Žoljko Babić, pilot MIG-a 29, sve je donedavno leteo. Bio je jedan od najboljih pitomaca u svojoj klasi, a jedno je vreme bio zamenik komandanta eskadrile. Kako se dogodilo da su i komandant i zamenik komandanta bili Hrvati, komandant je bio Ivica Jakopčič, koji je danas u Hrvatskom ratnom vazduhoplovstvu, Babida su smenih i na njegovo mesto postavili Mirčeta Jokanoviča, pilota za specijalne zadatke u Slavoniji. Babič je dobio mesto referenta na letačkom odeljenju. Odbio je preći na hrvatsku stranu. Jadranko Dvorabić, Hrvat, bio je zamenik komandanta eskadrile na "Orlovima" na aerodromu u Brežicama. Nakon odlaska iz Slovenije njegova je eskadrila bila u Bihaću, odakle prelazi u Banja Luku. Danas je skladištar u vojnom skladištu u Nišu,

Damit Markt, Hrvat. Zagrepčanin, bio je pilot na MIG-u 21 u Batajnici, a danas je u Podgorici, te i dalje leti za jugoslovensko vazduhoplovstvo. Nikola Ramljak. Hrvat iz Drežnice kod Mostara, bio je komandant eskadrile na MlGovima 21 u Prištini. Godine 1992. smenjuju ga sa te dužnosti i postavljaju na mesto šefa simulatora leta. Ta je dužnost inače bila vrlo nepopulama među pilotima bila je rezervisana za najlošije pilote. Stjepan Hranjec, rođen u Hrvatskom zagorju, bio je, takođe, na visokom položaju u Prištini. Tokom rata u Hrvatskoj trebao je napredovati sa mesta komandanta eskađrile na mesto zapovednika puka. Sa tog mesta istisnuo ga je Hajrudin Hodžić. Hranjec se, tvrde njegove kolege, danas nalazi u Los Anđelesu. Ramljak nije jedini Hrvat u prištinskom puku. Osim njega, u Prištini su i danas Zeljko Pintarič, Željko Crnogorac i Miroslav Ceman. Svi su piloti na MIG-u 21. Bio je ostao i Josip Kopetinskij, vojvođansld Hrvat; međutim, njegove kolege koje su u međuvremenu prebegle na hrvatsku stranu pretpostavljaju kako je i on napustio Jugoslovensku arraiju. U Prištini su ostali i Slovenac Samo Zorman, te Musliman Armin Prusac. Prusac je rođen u Kozarcu kraj Prijedora. Svojevremeno su se Prusca njegovi roditelji javno odrekli. Dragutin Vranić, Hi-vat iz Bosanaca kraj Duge Rese, koji

je bio nastavnik letenja u Zadni, još je u redovima Jugoslovenske armije. Slavko Barić, po činu major, bio je probni pilot u Vazduhoplovnom remontnom zavodu "Zmaj" u Velikoj Gorici. U oktobru 1991, kada se največi deo tadašnje JNA povlačio iz Zagreba, i on je otišao u Srbiju. U njegovom stanu u Zagrebu pronađeno je mnogo "Politikinih" ćiriličnih izdanja. Sumnja se da je ostao dužan pedesetak hiljada dolara. Danas pokušava uspostaviti kontakt sa hrvatslđm vlastima i vratiti se. Marijan Matančić, Hrvat iz Slavonije, leteo je svojevremeno u bihaćkoj izviđačkoj eskadrili. Kasnije je dobio mesto u štabu u Beogradu, a danas je potpuno marginalizovan. Njegovu sudbinu doživeo je i Emil Ajduk, takođe Slavonac. koji je leteo u izviđačkoj eskadrili. Drago Nađ, poput dvojice prethodnih, leteo je u lovačkoj eskadrili u Bihaću. Sa tog mesta premešten je u Vazduhoplovni eksperimentalno-tehnički centar u Beograd na mesto probnog pilota. Zanimljivo je da su u tom centru tri glavna pilota, pre i za vreme rata, bili Slovenci Marijan Jelen i Franc Hudomal, te Mađar Laslo Kolar. Jelen je svojevremeno postao poznat po tome što je leteći na "Orlu" probio zvučni zid. Jelen i Hudomal bili su i izvrsni teoretičari, a Kolai'je bio vrstan pilot. Emir Sišić, Musliraan, pilot koji je iznad Varaždina oborio helikopter posmatrača Evropske

zajednice, službovao je u Bihaću, odakle je sa JNA došno u Srbiju. Nakon obaranja helikoptera EZ nije imao izbora. Njegove su zasluge brzo zaboravIjene. danas živi u Novom Sadu, gde se bavi prodajom kompjutera. Dževad Hasić, Musliman. bio je pilot MIG-a u Bihaču, zatim čega odlazi u akrobatsku grupu u Zadar. Početkom rata u Hrvatskoj preseljava se u Srbiju, pa u Tivat, gde je bila baza akrobatske grape. Danas živi u Sloveniji, kraj Maribora, i bvi se poljopri\Tedom. Hajrudin Hodži:, Musliman, rođen u okolini Tuzle, svojevremeno je bio perspektivan pilot na MIG-u 29, među prvima je završio preobuku za taj tip aviona, bio je komandant eskadrile MIG-ova 29, potom komandant puka u Prištini. Pred sam rat i u toku 1991. mediji su ga slavili kao vrhunskog pilota. Za vreme rata u BiH bosanske vlasti su kontaktirale sa njim, htele su ga dovesti u vazduhoplovstvo BiH, no on je to odbio. U proleće 1992. razrešen je svih dužnosti, a na njegovo mesto postavljen je Zoran Miličević. Hodžić je prebačen u Beograd i danas se, kao četrdesetogodišnjak, nalazi pred penzijom. Nikolčo Kostov, Makedonac, bio je u bihaćkom puku. Leteo je za vreme rata u Hrvatskoj i posle u BiH, potom je stavljen na led. Danas je u Makedoniji. Ovo su samo neki nesrpski piloti koji su leteli, ili još lete, u j srpskom ratnom vazduhoptevst-

\ LADO SIMIĆ, pr\i sleva; Bio Jc nastavnik lctcnja na galchu 4 na pulskom aerodoromu, a kada jc JNA napustila Pulu i on je, iako Hrvat iz Slavonije, otišao u Srbiju

Svet 14.04.1995.

14