Svet

"U Angoli sam dobijao čak 30 hiljada dolara mesečno, uz premije od 500 dolara za svakog zarobljenog ili likvidiranog komunistu. Zarobljenici su nam sluzili samo dok smo ih ispitivali, kasnije bi nam samo predstavljali smetnju i povećavali rizik da nas neko otkrije. Morali smo ih likvidirati, pa smo komuniste pustali u savanu da beze. Davali smo im dve minute prednosti i tek tada počeli pucati. Komunisti su bezali misleći da nam mogu pobeći, ali čovek ne moze za dve minute pretrčati više od pola kilometra, a to je za snajper najbolja udaljenost. U savani se nisu mogli nigde sakriti, jer to je ravnica sa niskom travom. Ponekad smo se i kladili međusobno. Nakon dve minute pucao bi prvi, onda drugi, pa treći..."

Čadu borio sam se na strani desničarske vlade. a neprijatelji su riam bili crni komunisti islamske \ j ere. Uvek sam se borio na strani vladinih snaga, jer su gerilci uvek bili komunisti. Među plačenicima postojala je podela na vojnike NATO-a i vojnike Varšavskog ugovora. Na dmgu stranu, komunistima, dolazili su oficiri iz istočnih zemalja, najčešće Rusi, koji su ih obučavali i osposobljavali za borbu. Bilo je čak i oficira iz bivše Jugoslavije, na primer u Boliviji. • Da li je novac bio motiv koji Vas je vodio iz jednog rata u drugi? Prvi put išao sam u borbu isključivo radi novca. Bilo je to u Izraelu. • Kolika je bila Vaša nadnica za strah u tim ratovima? Desetak hiljada dolara mesečno, a uobičajene su bile i posebne premije. U Angoli sam dobijao čak 30 hiljada dolara mesečno, uz premije od 500 dolara za svakog zarobljenog ili likvidiranog komunistu. ZarobIjenici su nam služili samo dok smo ih ispitivali, kasnije bi nam samo predstavljali smetnju i povećavali rizik da nas neko otkrije. Morali smo ih likvidirati, pa smo komuniste puštali u savanu da beže. Davali smo im dve minute prednosti i tek tada počeli pucati. Komunisti su bežah misleći da nam mogu pobeći, ali čovek ne može za dve minute pretrčati više od pola kilometra, a to je za snajper najbolja udalienost. U savani se nisu mogli mgde sakriti, jer to je ravnica sa niskom travom. Ponekad smo se i klndili međusobno. Nakon dve minute pucao bi prvi, onda dmgi, pa treći... • Kako ste dokazivali da ste likvidirali Ijude za koje je bila određena premija? Napravili bismo fotografije, a kada nam je nestalo filma, poneli bismo njegovu glavu. • Trideset hiljada dolara mnogo je novca. Jesu li svi plaćenici u Angoli dobijali toliko? Ne, Ja sam bio jedan od vodiča izviđača, koji su sledili i otknvali gde su prošli.i gde su se smestili geriici. Tada sam vodio gatpu od dve stotine vojnika, ali novac nije bio moj glavni motiv. Odlazio sam da se borim iz svojih uverenja. Bila je to borba protiv komunizma i islama. • Zašto ste se borili protiv islama i komunizma? Moja priroda je antikomunistička. Moja majka je morala da pobegne iz Zadra pred komunistima. A što se 'Muslimana tiče, njima je najbolje u njihovim zemljama, i tamo bi trebali i da pstanu. • Sta Vas čini "dobrim" snajperistom? Po meni, najvažnija je sposobnost kamuflaže. Ne zato da bi snajperista mogao prići bliže, nego zato da se nikad ne otkrije mesto odakle je pucao. Nakon jednog ili dva hica moraš menjati položaj. Ako neprijatelj otkrije tvoj položaj, i ako je na njihovoj strani dobar snajperista koji te čeka, ti si mrtav čim izviriš. Osim toga, snajperista mora retko pucati. Samo kada je potpuno siguran da će, kada opali, i übiti. Ponekad moram čekati i po pet-šest sati za samo jedan hitac. Udaljenost zavisi od puške.

Ponekad čujem priče o lncima na hiljadu i petsto, pa i dve hiijade metara. Može se neko pogoditi sa tolike udaljenosti, ali u izuzetnim okolnostima. Na primer, na Oklanici übio sam jednog sa udaljenosti većoj od kilometra i po. Imao sam snajper kalibra 12,7 mm. Moja je pozicija bila na 1.300 metara visine, a Stupaii su na oko 500 metara visine. Bilo je to, znači, pod uglom od gotovo 45 stepeni. Ipak, mislim da je to bio sretan dobitak. Puška 12,7 mm, po mom mišljenju, nije dobra snajper-puška, jer zmo nema veliku brzinu. Ako gađaš nekoga na udaljenosti od dva kilometra, i ako on refleksno pomakne glavu, metak će ga promašiti. Ta puška je precizna do 800 metara. Na većoj udaljenosti zmo gubi brzinu i vrlo je podložno spoljnim uticajima. Posebno na ovakvom terenu, gde stalno duva vetar promenljivog intenziteta. Za snajper su najbolje puške čije zmo ima veliku brzinu, najmanje hiljadu metara u sekundi. Meni lično najbolje su puške "Remington", "Broving" ili "Vinčester 300", sa magnum punjenjem. o Kada posmatrate kroz teleskop neku osobu udaljenu pola kilometra od Vas, i koja Vas ne napada, kako se osećate dok povlačite obarač? Za mene to nije problem, jer ja sam profesionalac. Ovde je prva linija, i tu su moji prijatelji, a tamo sa drage strane je neprijatelj. Ako hoćemo voditi rat, onda trebamo biti spremni na ratnu stvarnost. A u ratu nema mesta samilosti. Ja ću danas biti

u civilnoj odeći, a sub'a ujutro ću na položaj, i prvoga kojeg vidim na drugoj strani, übiti. Tu noć verovatno neću moći spavati, ali ću sutra, kada se ponovo vratim na položaj, opet učiniti isto. ® Pre početka razgovora spomenuli ste likvidaciju Ce Gevare. Ispričajte taj događaj? Ce Gevai'a je bio veliki organizator, veliki mit, najbolje od svega što su imali komunisti. On je organizovao gerilske jedinice "Senderoluminoso", koje su se uz sandiniste proširile po celoj Južnoj Americi. Bio sam u grupi od 30 Ijudi. Ne bih hteo iznositi precizne podatke o tome gde se i kada to dogodilo, jer tamo žive Ijudi koji su na neki način povezani sa tim događajem, i moga bi ih dovesti u nezgodan položaj. Većina plaćenika iz te grupe više nije živa. Ce Gevara je bio veliki problem za celu Južnu Ameriku punih dvanaest, trinaest godina, jer se mnogo kretao i posvuda imao svoje Ijude. Bilo je to vreme vojnih udara u državama Južne Amerike. Neki pukovnik ili general postao bi preko noći šef države. Nakon toga bi nekd drugi pukovnik jedne noći zaključio da bi on trebao postati general ili predsednik. Bili smo u džungli u Boliviji. Njihova grupa imala je verovatno tridesetak Ijudi. Nismo znali da je to grupa u kojoj se nalazi Ce Gevara. Bila je to čista sreća. Naša grupa imala je svoje podmčje koje je trebala očistiti od gerilaca. Imali smo retke sukobe sa njima, nakon kojih bi se oni povukli, pa bismo ih mi sledili i po petnaest

dana. Ponekad bismo im i izgubili trag. Na tvrdom, kamenitora, terenu teže je pratiti tragove. Ipak, za dobrog tragača dovoljno je da vidi jedan kamenčić preokrenut pa da zna da je tu neko prošao. Po količini okrenutih kamenčića može se zakIjučiti koliko je Ijudi prošlo. Kako sa vremenom ti okrenuti kamenčići ponovo postaju beli, moguće je utvrditi i pre koliko vremena je neko prošao. Bilo je zimsko vreme, vreme kiša, u blizini Mata Grosa. Mi smo se ulogorili nedaleko od šumskog puta, bolje rečeno prolaza kroz džunglu. Tim prolazom ponekad niko mesecima ne prođe. Takve zasede znali smo postavIjati na deset drugih mesta, i nikada niko ne bi naišao. Ponekad, jednostavno, moraš imati sreće da bi znao gde postaviti zasedu. Ne možeš se osloniti ni na informacije seljaka, jer su usvim selima gerilci imali doušnike. Bili smo tamo već tri dana. Kada se ulogoriš na takvim mestima uvek se postave stražaii-izviđači na četiri-pet različitih mesta oko logora. Bilo je oko četiri sata posle podne. Oni su se kretali tim šumskim prolazom. Naši izviđači javili su nam dolazak veće grupe i mi smo brzo zauzeli naše borbene položaje. Cekali smo, i kada su oni naišli, počeli smo pucati po njima. Odmah smo übili četvoro ili petoro njihovih, a ostali su se brzo zaklonili. Ce Gevarina gmpa brzo je zauzela položaje i uzvratila paljbu. Bili su to dobri borci. Kada su shvatili da su upali u zasedu, nisu se dali u paničan beg, jer bi

ih tada još lakše poubijali. Pucnjava je trajala oko 45 niinuta i onda su se preživeli, uz povremeno uzvraćanje paljbe, postepeno povukli. Očito su dobro procenili da nas ne mogu pobediti. Jer, naša je grupa bila specijalnakomandoska antigerilska jedinica, sastavljena od čileanskih profesionalaca - plaćenika. Problem je bio u tome što su Ijudi iz Ce Gevarine grape, u' džungli, bili na svom terenu. To je bila njihova kuća. Oni su se tu izvanredno kretali, gotovo kao da su nevidljivi. Osim toga, imali su i svoje ideale, koji su ih motivisali za borbu. Sa tim gerilcima imali smo iste probleme kao i ovde za vreme borbi sa Muslimanima. To je fanatizam, a boriti se protiv fanatizma uvek je teško. Mi nismo znali da se borimo protiv Ce Gevare sve dok se bitka nije završila. Tek kada smo pogledali mrtve, v videli smo da je jedan od njih Ce Gevara. • Kako ste znali da je to Ce Gevara. Jeste li, možda našli neke dokumente? Našli smo dokumente, ali ništa u vezi sa njim. Ce Gevara je bio vrlo poznat i čim smo ga ugledali, znali smo da smo übih Ce Gevaru. Bili smo malo iznenađeni jer to nismo očekivali. • Znate li ko ga je iz Vaše grupe übio? Ce Gevara je imao tri rupe od metka, od kojih jednu na čelu, od snajpera. • Od Vašeg snajpera? Od jednog snajpera. Dok sam pucao, nisam razmišljao je li to glava Ce Gevare. Osim toga, imao je i dve rupe na telu koje je zadobio kasnije. Bila je to žestoka pucnjava.

17

14.04.1995. Svet