Svet

košta na cmoj berzi 250.000 dolara. Imajudi u vidu da su -Srbi veoma inventivni i prodorni pbslovni Ijudi, ne bi me iznenadilo da i oni ne počnu da rade taj posao. To je, što kažu ovi novi klinci, čista lova. Potrebna je samo stroga konspiracija između organizovanog kriminala i nekog iz političke elite i sve ide kao po loju. • Tuđman je, kako ste i sami pisali, čim jc došao na vlast ukinuo zakou o moraforijumu ua izgradnju afomskili centrala i uspostavio poslovne veze sa svetskim nuklearnim lobijem koji je pomogao i predizbornu kampanju HDZ. Da li bi se i kod nas tako nešto moglo očekivati ako bi desnica preuzela vlast? Naravno. Žalosno je to što govorim, ali ako bi, evo, na današnji dan, dok vodimo ovaj razgovor, srušili Miloševiča, i kada bi došla ne ekstremna desnica nego neka sasvim umerena građanska garnitura na vlast, mislim da bi scenario bio isti. Jer, zaista je veliki novac u igri, a organizovani nukleami kriminal zna da razgovara sa političarima. Oni su u stanju da političare ucene, da iit postave pred takozvanu mafijašku dobru ponudu. A šta je dobra mafijaška ponuda? Ili čete uvesti nukleami otpad i dobiti dobru proviziju, vi lično, a vaša stranka i elita ostaju i dalje na vlasti, ili čete biti likvidirani ili bar kompromitovani i, umesto vas, doči če druga elita koja će primiti njihovu dobru ponudu. • Da li je, danas, Slobodan Milošević, sa svojim socijaiistima, štit od delovanja svetskog nuklearnog lobija? Miloševič nije nikakav štit, ne samo od nukeamog lobija nego, uopšte, ni od kog lobija krupnog ekološki prljavog kapitala koji treba ovde da dođe. Malopre sam pomenuo da je u martu bila čitava ekipa francuskih i italijanskih biznismena, i da ponovo oživljava onaj scenario iz 1991. godine, pre sankcija, po kpme treba graditi 12 termoelektrana na Kosovu, da "TEKSAKO" buši kosovsku naftu, a da "Dženeral elektrik" pravi turbine u smederevskoj "Goši" za ove termoelektrane. Znači, postojao je scenario još 1991. godine da multinacionalne kompanije uđu, ovde, sa svojim prljavim kapitalom. Zbog tog scenarija je i donet zakon o davanju dugogodišnjih koncesija na prirodne resurse u Srbiji. Sankcije su uvedene prema Miloševiću samo zato Sto je, u jednom trenutku,napustio dogovprena pravila ig- . re i otkazao poslušnost. Sankcije su primenjena pedagogija multinacionalnih kompanija da se njiliov ovovekovni balkanski templar vrati u slepu poslušnost, Jer, procena je da niko iz opozicije nije dovoljno ozbiljan i poslušan da nasledi Miloševića. Najzad, svi kao da zaboravIjamo da je Miloševič, pre svega, bankar po struci, da je dugo kao bankarski stmčnjak sedeo u Njujorku i da je upoznao kako funkcioniše i lihvarska elita, pa i MMF koji još uvek drži konce i starog i novog svetskog poretka u nastajanju. Zatim, Miloševič je, na neki način, i Gorbačovljev kadar, a Gorbačova je izmislio Andropov, kontroverzni šef KGB, koji je. pokazalo se, bio jedan od glavnih rušitelja SSSR iznutra. • Po Vama, znači, Miloševič nije zaratio ni sa novim svetskim poretkom? Prvo, treba reči da se novi svetski poredak tek rađa, i da nije iskIjučeno da to bude neko nedonošče iz inkubatora ili, čak, mrtvorođenče Sto je omiljena velikosrpska sintagma kada se opisuje ova Klintonova skalamerija. Drugo, ako se dogovrimo da se novi svetski poredak, ipak, pravi, onda on nerna ništa iično protiv Srba. Jer, da uz dunavskosavsko ušće i vojvodansku plodnu ravnicu i moravskovardars-

ku dolinu žive sve sami Teksašaui, strategija prema tom prostoru bila bi ista. Ali zato se može reči da Milošević ima nešto lično protiv Srba, jer je odabrao najgoru moguću strategiju odbrane srpskih interesa ako je Jugoslaviju razbucao ne bi li svi Srbi živeh u jednoj državi. Milošević je ispočetka glumio samozvanog cara Lazara, koji treba da obnovi Dušanovo carstvo. Zatim, kada se nebeski narod probudio i okrenuo pfotiv njega, izveoje tenkove ria beogradske ulice bežeči, kao Karađorđe, od opozicione pobune kod Momira Bulatovića u Herceg Novi, Sto bliže Itahji, ako narod ukroti tenkove u Beogradu. Danas, perfidno obrenovičevski, nudi Karadžičevu glavu zapadnom Stambolu, okrečuči, pri tom, leđa i Bulatoviću i crnogorskom primorju, otkrivši novu i perspektivniju "srpsku" luku - Solun, Miloševič, dalde, uopšte nije u sporu sa nastajučim svetskim poretkom, baš kao ni - Sadam Husein. Ova dvojica su, zajedno sa Turskom, samo loše maskirani trapavi templari novog svetskog poretka, protiv azijskog islama i Kine i Japana. I kao što vidite, Miloševič kao i Sadainom i Turci, iz daua u dan, fantastično obavljaju poverene im zadatke: Miloševič je, sa Karadžičem i Mladičem, gotovo istrebio bosanske muslimane, Turska i Irak, takođe, ovih dana, privode kraju posao sa Kurdima. Jer i bosanski mushmani i Kurdi su "nestabilan element”; prvo su bili hrišćani, pa uvidevši o kakvoj je civilizacijskoj prevari reč, prešh su na islam. Kurdi su, za nesreču, još, izgleda, i komunisti, čime su sebi, konačno, potpisali smrtnu presudi kod ovovekovnih templara, Kako, inače, objasniti da se turska vojska šeta po severnom Iraku kao po svojoj avliji? A onda, u prošlu subotu, Miloševič se naglo sekira za jednog našeg bolesnog čoveka u Iraku, i traži od međunarodne zajednice da neki avion poleti iz Bagdada ne bi li tako, na mala vrata, počele

da se ukidaju saufccije i ujcgovom iračkom temphirskom bratu. Miloševič je pristao da bude graničar novog svetskog poretka. Singidunum je, uostalom, još od Rimskog carstva, uvek bicr nekakva karaula. Miloševič je stao rame uz rame sa Turskom, Sadamom Huseinom, pa i lepom Benazir Buto, i to je taj klin novog svetskog poretka koji se sada proteže od Balkana do Kašmira. Sve ovo zna i dobroobavešteni Ljubiša Ristič koji se, doskora, zajedno sa, recimo, Žanom Bodrijarom, pitao: šta je sve ovo trebalo Srbima da, opet, i u ovom veku budu nečiji omraženi plačeni graničari? Ljuša, takođe, zna, a to je javno i rekao, da novi svetski poredak nije smišljen zbog Srba, več zbog jednog malo večeg naroda, Kineza koji su največa mora Zapada. I nisu li Kinezi, prošle nedelje, došli do Zagreba da priznaju bosansku državu, dok je Srbi nisu zbrisali sa lica zemlje, a, onako, u povratku, svratih u Beograd da upozore Miloševiča da pazi šta radi. Jer, i u Bibliji piše da če oni biti vladari zemlje, a ne onaj saksafonista iz Bele kuče. I nije li KP Kine, krajem marta, objavila svoj partijski program za narednih sto godina. Ko još tako ozbiljno razmišlja o svojoj partiji, državi i narodu? A Klinton, maltene, ne zna koji če mu novi zakon iz socijalne politike, koliko za večerom, smisliti njegova Hilari. Prošlog vikenda smislila je porez i na bebisiterke. A, možda če i na uživaoce lakih droga. Hoću reči: Klinton se malo, s oproštenjem, raščepio; napravio je duboku "špagu", sa jednom nogom u Meksiku a drugom u Kašmiru. I, bojim se da, uskoro, može da se - ukaki. Svako ko iole "zeleno" misli, mora da bude protiv takozvanog novog svetskog poretka, i ne može ga uzimati, teorijski, za ozbiljno mada su praktične štete već ozbiljne i, kod nas, več katastrofalne. Zašto je to neozbiljan megaproje-

kat? Zato što SAD hoče da zauzme poziciju Velike Britanije do Drugog svetskog rata. Ali, za to nisu dovoljne samo topovnjače, atomske bombe i flote da bi se vladalo svetom. Velika Britanija je vladajuće kaste Indije porobila svojoin kulturom koja je omogučila eksploataciju indijskog pamuka. Američka koka-kola kultura neće uspeti da porobi ni Evropu, ni mediteranski basen, a kamoli da porobi velike azijske kulture koje imaju sasvim drugi kultumi i civilizacijski kod. Inđiju, Kinu, Japan pa ni Rusiju vi ne možete da pobedite kokakolom. A mogli smo novom svetskom poretku da se suprotstavimo mnogo efikasnije i bezbolnije: naSom kulturom, umetnošću i sportom, kao Česi ili kao Jevreji na koje se stalno pozivamo kao na nasu izgubljenu braču, prilikom one velike indoevropske seobe naroda. Mogli smo ih tufi u fudbalu, literaturi, fihnu, slikarstvu, a ne da nam u građanskom ratu ginu naše Nikole Tesle, a oni koji su uspeh da pobegnu u Evropu peru sudove po Amsterdamu. Drugim rečima; trebalo je novom svetskom poretku prići s leđa. Kulturno i meko. A ne prsiti se, a posle kevtati i podviti rep kod prve motke po leđima. Ali, takvih pametnih i mekih levih i desnih snaga nije bilo dovoljno ni u Srbiji, ni u SFRT. Prevagnuli su najprimitivniji, i sa levice i sa desnice. • Vi kontaktirate sa zelenima u Evropskom parlamentn, Nemačkoj, Italiji i drugim zemljaraa. Koliki je njihov uticaj na drža Mie establišmente? Njihov uticaj na državne establišmente je mali, ali je veliki na javnost, na birače, pa i na one koji ne glasaju 'za zelene. Po mom mišIjanju, evropski zeleni bi mogli da budu radikalniji u ekološkoj kritici industirjskog, pa i postindustrijskog društva i njegovog nečuvenog egoizma prema takozvanom trećem svetu i siromašnom Jugu. Kao da su i evropske zelene omamile

čari potrošačkog društva u kome žive, pogotovo one koji su.strogp institucionalizovani kroz stranke i parlamente, nacionalne ili evropski. Ona prava zelena altemativa, koja meni više leži na srcu, počiva i neguje se unutar ekološkili komuna širom Evrope. Tamo su i moji najbolji ekološki prijatelji i istomišljenici, tamo su moji pravi "kamarati". • Vidite li Vi u Srbiji takvn političku snagu koja bi imala izgleda da sprovede reformu u pravcu ekološke ekonomije? Ne vidim je ni u Evropi ni u svem, a kamoli u Srbiji. To bi bilo mnogo tražiti od Srbije koja još živi u političkim idejama 19. veka i bez elementame građanske demokratije i ekološke političke kulture, bilo da je reč o vlasti ili opoziciji. Srbija još nema ni klasičnu građansku državu, ni klasičnu vlast, ni klasičnu opoziciju. Govoriti, danas i ovde, o ekološkoj, neprofitabilnoj ekonomiji, znači izlagati se riziku da te etiketiraju kao maoistu ili, prostije, običnu budalu. Mada zapadni vodeči makroekonomisti već sasvim ozbiljno uzimaju u razmatranjej ekološke neprofitabilne ekonomije. Jer, obmr-okreni: profit je, ipak, jedna duboko antiekološka ekonomska kategorija čiji je cilj sumanuto plođenje kapitala sa globalnim samoubilačkim ekološkim posledicama. I tu nema boga: profit se ne može ekološki emancipovati. Onog časa kada počne da vodi računa o ekologiji, profit puca sebi u glavu. Prosto kao pasulj. Ali, kome to, danas, u Srbiji da objasnite kada i oni sa Kembridža pred ovom činjenicom stavljaju glavu u pesak. Ui, kao. prošle nedelje, u Berlinu, ti isti bogati egoisti Zapada predlažu siromašnom Jugu da uspori svoj razvoj, jer preteran industrijski razvoj, ionako, nije u skladu sa njihovom afričkom ili azijskom kulturom?! Licemerju bogatih nikad kraja, i kako onda Nastavak na strani 30

ŠTA SPREMA MINISTAR KOORDTNATOR: Hoće li Dragan Tomić u Srbiji sagraditi novi Bopal

15

28.04.1995. Svet