Svet

NOVA GENERACIJA REŽISERA HORORA UPROPAŠĆUJE TEME ISECKANIM SCENAMA: KAO DA SNIMAJU SPOTOVE ZA MTV!

BRAJfIN DE PflLMfl. vlrtuozni režiser filmova "Pve sestre". "Keri". "Obučena da übija". "Lice sa ožiljkom" I "Nedodirijivi". nedavno se ponovo vratio na scenn sa. po mnogima remek-delom iiorora. iiimom "Karlitov nut". P razgovora za italijanski magazin "Dante" on tvrdi:

oji filmovi se vrte oko osoba koje se kreću u prostoru", kaže Brajan de PaIma, veliki autor filmova "Dve sestre" (72), "Keri” (1976), "Obučena da übija” : (1980), "Lice sa ožiljkom” (1983). "Nedodirljivi” (1987), neuspelim f "Dupli identitet" (1992), sada se : vratio sjajnim filmom "Karlitov : put". "U Elmu ’Nedodirljivi’". ti iitLStavlja režiser, "čuvena scena hna stepenicama na železničkoj stanici nije bila predviđena. Trebala je da bude snimljena scena potere automobila i voza, ali čitajuči knjigu snimanja shvatio sam da bi takva scena bila vrlo neinteresantna i štaviše vrlo skupa. Glavni kvalitet dobrog režisera je da čitajuči knjigu snimanja več može da zamisli scenu koja će biti krajnji rezultat na ekranu. Pre svega, neophodno je pronači pravi prostor u kome če se kretati likovi i biti u stanju da se prilagodiš nepredviđenim situacijama. Ono što je bitno kod dobrog rcžisera je da ima vizuelno efektnu i preciznu ideju". • Da li danas ima puno režisera koji poseduju ovaj dar? Ne, Spilberg, Kubrik, Skorceze ; su u manjini i sposobni su da mi privoku pažnju. Razvili su poseban ■ vizuelni stil, dok su mnogi novi režiseri pod uticajem pre svega televizije i MTV. Misle da jedna napeta scena mora obavezno beskrajno i mnogo da bude iseckana u monta:.,ži, onako kako to uglavnom ide upravo na MTV. Nastavljaju da seku i tako svaki narativni momenat

itraje svega 2 sekunde. Na kraju rezultat takvog rada šu dosadni i razvučeni filmovi. • Koja je najvažnija stvar u radu režije? Gledalac pre svega mora da zna gde se nalaze stvari i likovi. Mnogi : režiseri toga nisu svesni i na ekranu se vidi samo haos. Cuju se pucnji vatrenog oružja, neko puca, neko pada, ništa više. A u stvari je jako važno odrediti prostome odnose u ; glavi gledaoca. Na primer, razlog | zbog kojeg je scena iz filma "Karlitov put" toliko efektna je u tome jer gledalac tačno zna gde se nalazi | svaka osoba: Karlito, rasturač droge, čovek u kupatilu. I zna tačno koji je problem jer je pratio Karlitov istraživački pogled. Video je A 1 Paćina kako gleda okolo razmišljajuči kako da iskoristi predmete koji su mu pri ruci u sobi. Eto zašto ova scena funkcioniše. Konstruisao sam je satima na kom-

pjuteru služeči se jednim programom za arhitekturu, prostudirao sam je iz svake perspektive. Sve je jasno u ovoj sceni, nema uobičajenog haosa i zbunjenih gledalaca. • Vi često koristite snimanje iz "ptičije perspektive". Na primer na početku filma "Karlitov put" i na kraju, ili na primer, u sceni u kojoj Šon Pen stiže u zatvor? Ova poslednja 1 scena snimana iz helikoptera je jednostavno funkcionalna. Kada sam odlučio da snimam scenu u zatvoru, pomislio sam sa strahom koliko se u filmovima video čovek kako ulazi i izlazi iz zatvora. Rizikovao sam da moja scena bude nešto što je več mnogo puta viđeno. Hteo sam nešto više. Odabrao sam da scenu smestim u ambijent zatvora-platforme. U Njujorku nema više mesta u normalnim zatvorima pa Ijude smeštaju u ovakve "plu-

tajuče" zatvore, Sve je to tačno, nisam ništa izmislio. Ali je zaista čudno za jednog gledaoca da poveruje da bi jedan zatvorernik pobegao iz zatvora, prinuđen je da skoči u more i pliva do bove. Dakle, na početku, pokazujem sve elemente koje ću staviti u nočnu scenu bega. Helikopter stiže bhzu zatvora, kruži unaokolo, zumira Son Pena i zatim se udaljava prema bovi; sve je u jednoj jedinoj inkvadraturi. Veoma je važno fotografisati vrlo pažljivo mesto snimanja da bi cela scena akcije bila vrlo jasna. • Vi često sniroate na stvarnim mestima a ostvarujete efekat kao da je to snimano u studiju. Kao u sceni u kojoj Pjićmo, na krovu zgrade dok pada kiša, posmatra Gejl u baletskoj školi? Živim u Grin-vilidžu, šetam se uhcama na kojima je sniman film,

poznajem čak i tu baletsku školu na Šestoj Aveniji. Svaki dan, desetine puta, pogledam gore i vidim, kao i Pačino, balerine kroz prozor. Kod "Baldu-čija" često idem u kupovinu i na mesto gde Karhto i Gejl piju kafu koje se zove "Figaro". To je moj Menheten. Naravno, mogao sam konstruisati celu scenu i u studiju, ali bi to koštalo mnogo više i ne bi bilo isto. Ova mesta koja vam izgledaju nestvarna i lepša su zasluga direktora fotografije koji je koristio posebna svetla. Navikli smo na degradiran Njujork dok ova scena u fdmu nam pokazuje Ijubavnu potragu. Karlito je zaljubljen u Gejl i ona je za njega romantična iluzija koju je u sebi negovao dok je bio u zatvoru. Niste nikad primetili kako uhce postaju magične kada čovek koga vohte njima korača.

• Među vašim užiteljima uvek ste spominjali evropske režisere kao što su Felini, Trufat, Godard. Kakvo je danas stanje na evropskoj sceni? Nije baš najviši kreativni momenat, a mi u Americi imamo još i jaču filmsku industriju. Ali treba biti optimista jer u celom svem se otvaraju televizijska tržišta, kućni video i kablovska televizija i skoro smo pri kraju đa prikažemo sve američke filmove da bismo snabdeli sve ove međije. Otvoriće se uskoro veliki arhivi evropskog filma i jedna čitava generacija koja još ne poznaje strane filmove biće u mogućnosti da se zapita o čemu se radi u tim filmovima i da shvati da postoji i jedan drugi "bioskop". To je samo pitanje vremena, jer, verujte mi, televizija je jedan monstrum koji sve jede i uništava vrlo brzo.

28.04.1995. Svet