Svet

koga su u jednom trenutku bile uprte oči Jugoslavije. Jedan od šestorice. •Da li ste u fim posebnim zatvorskim uslovima priznali Aliji Izetbegoviću šta mislife o muslimanskoj naciji? Rekoh vam da sam zaključio, iz naših priča, đa Alija ne voli Srbe. Ali, ja sam njega, pre svega, video kao verskog čoveka. Zato sam skoro bio siguran da on ne može biti zao. Bilo mi je jasno da je on čovek konfesije, kroz koju gleda čitav život, čitav svet, pa i Bosnu. Već tađa mi se činilo da je on zaboravio, mada je to nedopustivo, da je Bosna zemlja tri konfesije pravoslavne, muslimanske i katoličke. A što se muslimanske nacije tiče, sećam se da sam mu u jeđnom od naših razgovora pokušao da objasnim da muslimani nisu nacija. Bio je strašno Ijut. Baš Ijut. Planuo je. Pomenuo sam mu velikog Mešu Selimovića, koji se izjašnjavao kao Srbin muslimanse veroispovesti. Odgovorio mi je ogorčeno i temperamentno da samo pojedini intelektualci muslimani smatraju sebe Srbima, a da se tako nešto nikad ne može čuti iz usta muslimanskog seljaka. Njegovom objašnjenju sam se, najblaže rečeno, začudio. Ispalo je, po Aliji, da neobrazovan svet zna svoje poreklo, a da to ne znaju tatelektualci, poput Meše. Rekao sam mu da sam lično poznavao Mešu i da mi je pričao da njegovi potiču od Vujovića, da ih je bilo četvorica braće i daje jedan od njih uzeo muslimansku veru kako bi ostale šlino. Alije je negirao. Posle toga, nisain više o toj temi razgovarao sa Alijom. Nisam mu protivurečio. Nisam smeo. Ćutao sam. Bio sam, ne u zatvom, nego u logoru, I vodio borbu da preživim. Znao sam da bi moje iznošenje istorijske istine moglo biti shvaćeno kao nacionalističko delovanje. A to je bilo opasno. • Rekoste da ste Aliju Izetbegovića u focanskom zatvoru, pre svega, doživeli kao muslimanskog vernika, ćoveka slepo odanog veri: da li je zbog toga imao kakvih neprijatnosti, dodatnih? Znam da je tamo sredinom 86. jedna grupa robijaša - muslimana, tražila peticijom od zatvorske uprave da im se dodeli posebna prostorija za nesmetano vršenje verskih obreda. Odgoor je bio negativan. Još je Uprava naložila da svaki potpisnik pojeđinačno povuče svoj potpis sa peticije ili ga čeka kazna izolacije, koja se izdržavala u Sarajevu. Pričali su mi ostali robrjaši da nijedan potpisnik peticije nije povukao potpis i da su svi bili surovo kažnjeni. Iz izolacije su se vratili fizičid i psihički slomljeni, izmoreni. Pričali su da su mnogo propatili. Pošto sam AEju zatekao u Foči, znači da on ili nije bio potpisnik peticije ili se "pokajao". Nisu mi robijaši posebno spominjali njegovo ime. Inače. kažu da je izolacija užasna. Pričao mi je dr Nikola Novaković, utamničeni vođa Hrvatske seljačke straake, koliko je u izolaciji propatio. On je, opet, bio kažnjen izolacijom zbog nekih svojih greha. • Jeste li mogli zaldjučiti da li je kod Alije Izetbegovića bilo mcsta za neka komunistička opredeljenja? Nc. Ahja Izetbegović jc mogao biti sve, samo ne komunisla. To

mogu da garantujera. On je bio optcrečen time da je ateizain razorio dušu bosanskog čoveka i stremioje da jednom prečišćenom muslimanskom verom tu dušu vaskrsue. Verski islamski kanoni bili su "alfa i omega" njegovog postojanja i ponašanja. Uoslalom, da nije tako, zar bi bilo njegove Islamske deklaracije, zbog koje je prvo suđen na dvanaest, pa na osam godina robije. Odležao je četiri i po. Razumeo sam njegovu "Deklaraciju", ali mi se ipak, u ono vreme činilo, da mu je kazna prestroga. Možda i zbog toga što sam ga posmatrao u tim tako nečovečnim uslovima, koje sam i ja deho sa njim. Bilo je toga da smo mi robijaši jedni druge žahh i smatrali svecima, kojimajoš samo oreol nedostaje. ’ Danas Aliju Izetbegovića nipošto ne mogu da gledam onim očima kojim sam ga gledao u fočanskoj kaznioni. Alija više nije samo onaj verski čovek. On je đanas zagovomik i vođa jedne opasne, neopravdane pohtike. Alija bi danas, kad je promenio odelo, tapiju na celu Bosnu. Pokušao je perfidno da Srbe "prevede žedne preko vode", ali mu se to tek tako lako nije dalo. On je, u suštini, vrlo perfidan čovek. Hrvat dr Nikola Novakovič je to još u zatvoru shvatio. On nije nikako mirisao Aliju. Inače, ja sam iz zatvora izašao pre Alije Izetbegovića. Sa slobode sam, preko Odbora za Ijudska prava moho dr Kostu Cavoškog da pomogne Ahji. Tražio sam da napiše nešto u Alijinu korist. I Kosta je pisao. * Šta mislite, da li bi Vas se Alija Izetbegović dauas, po imenu i prezimenu, setio kao svog druga iz Fočanskog zafvora. Sigurno bi. Bilo bi dovoljno da Izetbegoviću kažem svoje ime, da ga podsetim na Srbina, s kojim se on u zatvorskom krugu razumevao i uvažavao. Tad još nije bio opterećen suverenošču Bosne, koju on danas hoće. Podsetio bih ga ua surovi tretman koji smo imali u Foči, na glavicu luka koju su nam, krijući od zatvorskih vlasti, kriminalci "slobodnjaci" donosili sakrivenu ispod potkolenice, pa je mi, "pohtički", sasvim obespravljeni, delili na šestoro, mirisali je, oblizivali, da nam duže traje, i na kraju je jeh. Podsetio bih ga na užasan zatvorski režim, na surove zatvorske lekare, doktore Mengele, kako smo im mi zatvorenici tepali. Ali, podsetio bih ga i na Ijude u plavim uniformama, koji su, radeči u zatvoru, pošteno i časno zarađivali svoj hleb. A takvih je bilo. • Kako ste se osećali kad ste svog zatvorskog druga AJiju Izetbegovića videli u vrhu političke jugoslovenske scene? Posle ovolike nesreće, prolivenog mora krvi i brda leševa na svim stranama, moja poruka više ne bi mogla biti u domenu humane komunikacije i civilizovane tradicije. Moj "saborac” iz Fočanskog logora povukao je tolike teško razumljive poteze. Kako danas da razumem i shvatim da sam za društvo u zatvoru imao čoveka koji se sa nmom slagao, uvažavao me i cenio kao Srbtna, u zatvorskoj ćeliji, a kad se ćelije oslobodio, radio sve ovo zlo mom narodu? Po mehi, Ijudi između sebe deluju interakcijski, ah i obavezujuće. Na mene je naše poznanstvo u Foči delovalo obavezujuće da se korektno ponašam i prema Aliji i prema njegovom narodu. Uostatom, ja sam i pre Foče smatrao da

>mo rai jedan narod. Smatrao sam da-je Alija Izetbegović samo pomuslimanjeni Srbin. Danas sam, u neku ruku, zahvalan Aliji što me u celosti oslobodio te moje srpske zablude, Otvorio mi je oči. I zato mu hvala.' Grdno sam pogrešio kad sam, videvši ga na mestu predsednika Bosne i Hercegovine, pomislio da će se Alija ponašati u skladu verskih kanona i da nikome oeće nanositi zlo. Prevario sam se. Serijat nije isto što i pravoslavlje. AJa ga nisam dovoljno poznavao. Serijat ima i ostale odrednice i nudi dodatak militantnih parametara muslimanskim fundamentalistima. Sve bih to rekao Aliji. Podseto bih ga da je sve ovo što se dešava na terenu Bosne, kontinuirani i dobro smišljeni pakleni projekat za sve one koji nisu muslimani. Poručio bih još Ahji; "Hteli ste da se domognete cele "planete" Bosne, ali vaša politička trasa, kasnije, ostala je bez ravnica i odvela vas je u bezdan. I ako vaši svi budući planovi budu imali već poznatu i primljenu političku potku, ostaće jalovi, kao i ovi do sada. Podsetio bih ga da je njegovo delovanje versko, a da mu je politika samo moćno sredstvo da do ciIja dođe. A cilj je jasan: muslimanska Bosna. I ko se takvoj Bosni ne prikloni, zamislio je Alija, moraće da menja mesto boravka. • Srbi su pred svetom, od strane muslimana, optuženi za brojna silovanja. Bili ste u zatvoru, sećate b se da li je i koliko među osuđenicima bilo Srba koji su silovab u miru? Hvala što ste me podsetili na taj bitan momenat. Pamtim odlično ćeliju broj 18 u Foči. U njoj je bilo mnogo muslimana, sudenih zbog

silovanja, čak i zbog incesta. Nije mi poznato da je zbog takvog delikta među njima bio ijedan Srbin ili Hrvat. Silovanje je bilo muslimanska specijalnost. Neću navoditi puna imena, ali pamtim ih: Fejzo silovao svoju devojčicu; Mirza silovao srpsku devojčicu od sedam godina, kod Dervente; Meho u Gacku silovao svoju ćerku. Sve se to da proveriti, dokazati. Samo ako to neko želi da učini. O ovome bi mogao mnogo da kaže Ilija Janjić iz Koraja, koji je u Foči proveo osam godina. I vidite sada paradoksa. Muslimani siluju u vreme mira. Ali, gle čuda! Počinje rat i Alija optužuje Srbe za silovanje u Bosni. Operiše se cifrom od 100.000 silovanih muslimanki. Okruglo 100.000!!! Tačna, precizna, kompjuterski sređena evidencija. Posle se ta brojka menjala, smanjivala, dobijala nove vrednosti. Silovanje nije srpska specijalnost, mada ne sporim da je bilo pojedinačnih slučajeva. • Jeste li se u međuvremenu setill još nečeg zanimljivog iz zatvorskog druženja s Alijom Izetbego\ićcm? Sećam se kako sam mu jednom u nekom od naših dugih razgovora objašnjavao da su muslimani, u stvari Bošnjaci, a ne muslimani. Naleteo je. Prigrabio je to ođmah; ”To je sjajna ideja”, jer mu je sam naziv odgovarao, više kao teritorijalna odrednica. I kad su mu kasnije došli u posetu njegovi, mislim žena i sin da su bili, on mene zove i pita "Je li, Rade, kako ti ono reče, ko smo mi?" "Bošnjaci”, ponovim mu. A on će ti meni: "A naše žene, ko su, onda, one?" "Bošnjakinje", odgovorio sam mu. Nije Ahja nknalo bezazlen, kako bi se čovek mogao prevariti, On

samo deluje smireno, čak piiomo. Ali, opasan je. I zato ga treba vrlo ozbiljno shvatiti. Dok još do rata nije došlo, kad se Alija popeo na politički jugoslovenski vrh, mislio sam da ga zamolim da učini sve kako bi se ono ruglo od Foče, Zenice i ostalih sličnih kazamata pretvorilo samo u spomenik jednom nehumanom postupanju prema čoveku. Hteo sam da doviknem Aliji: "Nas dvojica, Alija, ti i ja, znamo šta su kazamati! Ukloni ono ruglo, molim te." Podsetio bih ga i na slepog Obrena Jovića, koji je suđen na montiranom procesu i kojeg su, preko njegove tame, još i utamničili. Podsetio bih ga i na čoveka, našeg zatvorskog druga, kojeg su sa četiri preloma noge, vezanog u lancima đržali. Bio sam planirao i da ga zamolim da prestane da upotrebljava onu ružnu reč - "razdruženje". Ali, za sve je to kasno. Ahja je daleko zabasao. Ne može ga više čovek prepoznati. Posle svega, siguran sam, da bi Alija, kad bi dobio celu Bosnu, tražio još moje usluge građevinca. Napravio bi, verujem, jedno pedeset Zenica i pedeset Foča, u koje bi smestio srpski narod i srpsku mladež. I još bi tražio da Srbin pravi tamnice za Srbina. Kao što je meni bilo na procesu namešteno: Srbin mi sudi, a javni tužilac je musliman. ® Jeste li mogli u Foči zaključiti da li je AKja Izetbegovič osvetoljubiv čovek? Ne znam... Osvetoljubivog čoveka vi na mah prepoznajete. Ali, Alija je mnogo perfidniji. Cini mi se da osvetoljubivi imaju meru. Alija nema mere za ostvarenje svog cilja, On ide do kraja, bez ostataka. Svet 21.07.1995.

RADE ČAPRIĆ: MOJIZATVORSKIDANIS A ALUOMIZETDEGO VIĆEM

u f 111 lk>y: la ’ i 11: Ki li 1 1 /11 i I irf 1

14