Svet

SMRT PRETENDENTA NA RUSKI I SRPSKI PRESTO: KAKO JE ŽIVEO I UMRO ALEKSEJ ROMANOV DOLGORUKI (2)

Piše: Olivera Miletović

TAJNA MASAERAIIJEKATERINBURGU

NEOĐGOVORNO POTEZAN.IE PITANJA POVRATKA NA PRESTO - Po mom mišljenju, ne postavlja se pitanje povratka na presto: ue! Posle svega šlo se dogadalo u Rusiji, i ne samo u Rusiji već i u drugira pravoslavnim zemljama u kojimaje decenijama gosp(xiarila marksistička teorija, još dugo ne trcba čak ni razmišljati o dinastičkirn prctenzijama. Držim da bi pomalo bilo j neodgovorno, s rnoje ' ili bilo čije druge strane, ako bi se sad iz čista rnira potezalo pravo , na presto. IJ ovoj izuzetno teškoj situaciji, u kojoj se nal narod naiazi, trebalo bi pre svcga da se potraži rešenje osuovnih problema. g A svi oni koji, kao ja, nose odredeno istorijsko naslcde imaju mnogo više obaveza u tom smislu. I, ako ja mogu da budcm od nckc koristi, uradiču zaista sve što budem u stanju. 8 posebniin naglaskotn ponavljam još jednom da nikad nisam čak ni potezao pitanje povratka na presto, jer sam odrastao u porodici gde su me učili da, pre svcga, služim svojim obavezama pa tek onda pravima. Princ Akkscj u intervjuu za list "ON " Madrid, marta 1992.

ecemjama se verovalo da je ruska carska porodica pobijena u Jekaterinburgu. Da bi se razjasnile bitne okolnosti pod kojima je porodica 1918. godine "misteriozno nestala", potrebno je ponajpre objasniti političke priKke toga trenutka... Nalazimo se usred Prvog svetskog rata. Sovjetski Savez je več potpisao Brest-Litovski mirovni sporazum s Nemačkom, Austrougarskom. Turskom i Bugarskom. U tom tajnom sporazumu nalazio se i jedan važan kodicil, kojim se zahteva puštanje na slobodu carice i njene dece. Ne treba nikako zanemariti činjenicu da je carica Aleksandra Fjodorovna bila sestra jednog nemačkog suverena i bliska rođaka cara Vilhelma n. Kad su Nemci, nekoliko meseci ranije, usposta\dli u Svajcarskoj kontakt s Lenjinom i poslali ga čuvenim "blindiranim vozom" u Sovjetsld Savez s ciljem da postignu separatui mir, več su bili tražili i dobili uveravanja od boljševika da neče da naude carskoj porodici - tačnije carici i deci. Istina, o caru nije bilo mnogo govora, s obzirom da su smatrali đa se ta stvar tiče samih Rusa. Postignut je čvrst dogovor koji su Sovjeti pnhvatili, po kojem caricu i decu u največoj tajnosti treba poslati u inostranstvo. Ipak, plan nije mogao da se sprovede do kraja, jer se Rnsija u tom trenutku nalazila u vihoru ne samo svetskog več i građanskog rata. I pored očajnih uslova, jedan deo plana je ipak bio realizovan, jer nikako se ne sme zaboraviti da - u to vreme Nemci, praktično, diktiraju pohtiku Lenjinu držeči okupiran veliki deo ruske teritorije, kao i celu Ukrajinu, a nemačke trupe nalazile su se čak i u Rigi. Prema istorijskim knjigama, carska porodica nestala je u noči između 16. i 17. jula 1918. A 6. jula 1918. godine grof fon Mirbax, nemački ambasador u Moskvi i prvi ambasador jedne strane zemlje u Sovjetskom Savezu, übijen je od strane dana Lenjin, u pratnji Cičerina i Radeka, odlazi u nemačku ambasadu da, u ime sovjetske vlade, uputi zvanično izvinjenje. Prima ih doktor Ricler, otpravnik poslova, i s neskrivenom distancom sluša Lenjinova obrazloženja. U jednom trenutku Ricler ustaje i oštro opominje Lenjina da nemačka vlada neče tolerisati nikakvo nasilje nad caricom i njenom decom, koji su se u tom trenutku nalazili u Jekaterinburgu. To se dogodilo 7. jula 1918. Za verovati je da Lenjin nije ni smeo a ni mogao sebi da dozvoli takav Tuksuz” i da pored upozorenja - deset dana kasnije naredi da se carska porodica pobije, jer bi se u tom slučaju izložio nemačkoj odmazdi, Istovremeno, u Jekaterinburgu nalazi se jedan voz nemačkog Crvenog krsta - pun pripađnika tajne obaveštajne službe nemačke vojske -koji su nadzirali sve što se dešavalo u blizini kućeTpatjev u kojoj je bila "zbrinuta" carska porodica. Odatle, opet, proizilazi da _se_uhislvo_možda nije ni izvršilo, jer je savršeno dobro znao da naredbu o likvidaciji, s nemačkim Damoklovim mačem iznad glave, nije pametno da izda...

Dok su belogardejske i češke trupe napredovale prema Jekaterinburgu - a poznato je da su te trupe u grad ušle nekoliko dana posle "nestanka" carske porodice - visoki izaslanik Velike Britanije u Sibiru, ser Carls Eliot, šalje izveštaj britanskoj vladi. kao i kralju Džordžu V, u kojem stoji da je u noči između 17. i 18, jula iz Jekaterinburka prema Pemu pošao voz u kojem se nalazi više članova ruske carske porodice. Taj važan izvešlaj napisan je, praktično, nedelju dana posle defmitivnog nestanka carske porodice s političke i životne scene... Od tada, o njenom navodnom übistvu obično se govorilo kao o notomoj činjenici, a za glavni dokaz obično se uzimao šifrovani telegram koji je predsednik uralskog sovjeta, Bjelobordov, poslao Sverdlovu, predsedniku sovjetske vlade. Taj famozni telegram pronašli su belogardejci u telegrafu kad su ušli u Jekaterinburg, i njegov tekst - kad se pažljivo dešifruje - otprilike glasi: "Reći centru (tj. sovjetskoj vladi) da je cela carska porodica podelila sudbinu glave porodice. Zvanično, pomreće za vreme evakuacije"! Isti ovaj telegram su, pre nekoliko godina, ispitivali stručnjaci Skotland Jarda. Jasno se videlo da prvi red slova nema istu marginu kao ostali redovi, i da je neko - naknadno - stavljao papir u mašinu kako bi prekrojio tekst. Takođe je utvrđeno da potpis, koji se na njemu nalazi, oije originalan potpis Bjelobardova, Dakle: glavni dokaz o navodnom übistvu je prosto rečeno - sumnjiv. Drugi ključni dokaz da je carska porodica zaista pobijena, jeste pronađena kosa velikih kneginja. Belogardejci su, u kuči Ipatjev, u sobi u kojoj su spavale sestre, u peči pronašli kosu koju su devojke (po drugim izvorima) bile prinuđene da odseku kako bi se što bolje prerušile. Ta kosa se sad nalazi u Britanskom muzeju u Londonu,

Suđija Sokolov napisao je i na Zapadu objavio knjigu pod nazivom "Zvanična istraživanja o übistvu carske porodice". U njoj se, između ostalog, kaže da je u oknu rudnika Kopjaktki - u koje su, po legendi, bačeni posmrtni ostaci tela planova porodice - pronađen leš Džimija, koker-španijela velike kneginje Tatjane. Telo psa nađeno je tek početkom 1919, i to potpuno očuvano - čak zajedno s krznom. Međutim, teško je poverovati da leš psa može da se održi netaknut odleta 1918. doproleče 1919. Zato

je sve više onih koji misle da je neko übio psa i übacio ga u okno rudnika Kopjatki nekoliko dana pre nego što je sudija Sokolov počeo da ispituje šta se nalazi u tom oknu. Pre nekoliko godina je i gospodin Rjabov, ruski romanopisac, ponudio izveštaj o navodnim ostacima tela članova ruske carske porodice. Na uvid javnosti podneo je lobanju za koju je tvrdio da pripada samom caru i da zna gde se nalaze ostaci... Imajući na umu najmodernija sredstva kojima današnji svet raspolaže, prirodno je zapitati se; Zašto onda le ostatke konačno ne

pokažu? Jasno je da bi naučnici lako mogli da utvrde kome oni zaista pripadaju, ženi iii muškarcu, koliko' je osoba imala godinakad je umrla, od kojih je sve bolesti bolovala. Ovako ispada da je priča pisca Rjabova jedna od mnogih pričanih priča koje, s vremena na vreme, nastanu, zaborave se, a onda opet vaskrsnu... Prvo su belogardejci ispričall svoju priču tvrdeči da su leševi bili isečeni na komade a potom spaljeni uz pomoč benzina i sumpome kiseline. S druge strane, stručnjaci kažu da se jedanaest leševa

ne može tek tako uništiti trodnevnim spaljivanjem, pre svega, zato što su oeki delovi tela praktično neuništivi (lobanja i zubi). Nekoliko godina pre smrti, tačnije, 1984. Anastazija je u jednom razgovoru sa američkiiti novinarima izjavila: "Nikad nije bilo übistva u Jekaterinburgu, ali o tome ne želim i ne sraem ništa više da kažem!" Pa, ako ga zaista nije bilo, gde su onda sahranjeni članovi carske porodice? Po kazivapju princa Alekseja, prilikom našeg poslednjeg susreta

u Španiji, njegova baba, v'elika lcnjeginja Marija, sahranjena je na groblju Flaminjo u Rimu. Njena sSrija sestra, velika knjeginja. Olga, sahranjena je takođe u Italiji, u Menađu, blizu jezera Komo. Velika knjeginja Anastazija sahranjena je u kapeli zamka Seon, u Bavarskoj. Velika knjeginja Tatjana nestala je 1941. za vreme bombardoVanja grada'Lvova, đrugog po važnosti ukrajinskog grada koji je - u to vreme pripadao Poljskoj. Carica Aleksandra Fjodorovna sahranjena je u mauzoleju jednog manastira u blizini Firence, gde je umrla 1941. godine. Više od 40 godina bila je čuvana kuća u Jekaterinburgu gde je navodno übijena carska porodica. Međutim, niko nije moga da je poseti i vidi. Onda je sasvim iznenada sadašnji predsednik rusije, Boris Jeljdn, tadašnji namesnik tog dela Urala, dobio naredbu direktno iz Moskve da se sruši kuća. Zašto? Pa, zar se može nešto sakriti posle gotovo sedamdeset godina? Možda krv u drvetu, jer ona može da se očuva i do 400 gođina. Mogla je da se izvrši analiza krvi, koje je tamo bilo i da se uporedi sa analizom krvi pripađnika porodice, koje se čuvaju u evropskim bolnicama. Carević (carev sin) bio je hemofiličar i još uvek postoje uzorci krvi svakog člana porođice u raznim bolnicama. Zatim, porodica Romanov ima rođake koji pripadaju gotovo svim evropskim kraljevskim porodicama, i najčudnije je to što nijedna kraljevska porodica ne želi da govori o toj temi, a u Rusiji kao da više nije dopuSteno ni sećanje. Sigumo je da postoji veliko bogatstvo Romanovih, bolje rečeno, carske porodice. Ali, takođe postoje i veliki interesi vlasti da se ono sakrije... Pa, da li je "pokolj u Jekaterinburgu" jedno od poslednjih velikih istorijskih laži...? (Nastaviće se)

PIRINEJSKA BAJKA: Princ Aleksej u razgovoru sa našom saradnicom Oliverom Miletović marta 1992. u zamku Monte Pertido u Bielsi, istom onom u kome je Franko primio kralja Huana Karlosa iz izgnanstva.

15

21.07.1985; Svet