Svet

evet kvadratnih metara vlažnog: me!) ljivog prosto ra od pre devet meseci Zove se dom za Margaretu Rajić, službenicu Novosadske banke, ı njenog. petnaestogodišnjeg. sina Sınišu. Neugledna prostorija se Još uvek oseća na životinjski vonj, a kako ı ne bi kada Je donedavno služila kao štala. Preuređena, bolje reći, sklepana, rashabana vrata čija su stakla zamenjena kartonom, a sa druge strane je prozor koji ne može da se otvori. Samo velika nevolja bi naterala nekoga da takvu straćaru iznajmi ı da za njeno korišćenje plaća mesečno šezdeset nemačkih maraka.

"Od septembra prošle godine više nisam bila u mogućnosti da plaćam podstanarsku kKiriju za stan u kome smo ranije živeli, jer Je bivša gazdarica cenu stanovanja utrostručila – priča Margareta. – Kao samolirana majka nemam mozućnosti da plaćam astronomske Kirije i da prehranim sina. Dugo sam tragala da za

Što manju svofu nađem pri-

stojniji smeštaj, ali ovo je jedino šfo moje finansije mogu da dozvole. Nadala sam se, pošto sam prva na rang-listi za dodelu stana solidarnosti u Novosadskoj banci, da ću u međuvremenu konačno dobiti i sopstveni krov nad glavom."

Dok se nije ovde uselila, Margareta je sa sinom spavala kod prijatelja, a jedno vreme 1 U SVOJOJ kancelariji u banci. "Kada su moji ruKkovodioci saznali za to, portirima su strogo zabranili da nas puštaju unutra. Noći i hladnu zimu nisam mogla da čekam na ulici, pa Je bilo daj šta daš. Imam dvadeset godina radnog iskustva i u nekoliko navrata sam učestvovala na Kkonkursu za dodelu stana, ali mi je to uvek izmaklo. U početku sam mislila da ima i ugroženijih od mene, pa sam strpljivo čekala svoj red. Međutim, kasnije sam shvatila da je moje večifo drugo mesto na rang-listi za dodelu stana namešfeno. Tako sc to ponovilo i ove godine kada je pred sam konkurs objavljeno da sc samolhranim ~ rodifeljima ukida dodatnih frideset bo-

10.66.1995. Svet HOD PO MUKAMA" MRBRGARETE RRJIĆ

Zbog velikom broja građana koji se našoj || Redakciji obracaju u želji da ukažu na nehumane uslove života na koje ih je primorala bolest, nesreca ili društvena nebriga, odlucili smo da od ovog broja | ustanovimo rubriku | "Suet' je pozvan". Sledi || priča o Margareti Rajic, | sluzbenici Novosadske - banke, koja sa _ || IS-godišnjim sinom živiu _ S9kvadramih metara | O vlažnog i memljivog prostora koji je donsdavno služig kan štala

171

"BOLI ME NEPRA VDA ŠTO MOM DETETU NE MOGU ĐA OBEZBEDIM KROV NAD GLAVOM": Margareta Rajić

dova, koje mi Je inače obezbeđivalo sigurno prvo mesto. Bila sam toliko sigurna da je mojoj agoniji došao kraj."

___PRINUDNI _ ODMOR ZA SAMOMHRANU MAJKU Stan je, na njenu Žalost, dodeljen koleginici koja je naknadno dostavila dokumente o tome da ima ınvalidno dete. "Koliko je meni poznato, detetu nije utvrđena invalidnost, već postoji samo izjava lekarske komisije da je dete sa oštećenim sluhom", priča Margareta. Ta potvrda bila je presudna za dodelu stana, a nije JOJ pomoglo mi to što Je mala urednu dokumentaciju o tome da je lečeni bolesnik od tuberkuloze. a uslovi gde sada živi mogu joj samo pogoršati zdravstveno stanje. "Za pomoć sam sc obraćala i našem sindikatu, koji u mojoj firmi sasvim sigurno nc funkcioniše. Tražila sam da mi ·pomognu i dodele neki dugoročni

kredit, kako bih mogla da

kupim neku kućicu ili stan. Rekli su mi da je to nemoguće, jer visina mojih primanja ne omogućava da Jednom trećinom vratim taj kredit. Kada sam zapitala: ako toliko brinu o tome da li trećina mojih primanja nije dovoljna za vraćanje kredita, zašto se ne zapitaju od čega živim kada je podstanarska kirija sa dažbinama veća od mog ukupnog ličnog dohotka. Nikoga to nije interesovalo", kaže.

Obraćala se Margareta za pomoć ı novosadskoj opštini, ali su Je jednostavno odbili sa objašnjenjem da."nije socijalni slučaj ı da Novosadska banka mima dovoljno sredstava da stambeno zbrine svoje zaposlene”.

"Možda su ljudi iz opšfine u pravu, ali kako da im objasnim da u Novosadskoj banci prvo do stana dolaze oni snalažljiviji ı bliži rukovodećem kadru, a socijalni slučajevi sc ostavljaju po strani. Da se u mojoj firmi unaprcd zua kome će se stan dodelifi ako za njcgovu Kupovinu postoji mogućnost." "Nepravda sa stanovima nije jedini problem u banci. Zamislite kako mi je bilo Kada su me moji rukovodioci poslali na prinudni godišnji odmor, a Kao samohranog roditelja to nisu smeli da učine. Da mi isplaćuju osamdeset odsto od zagaranfovanog ličnog dohotka,i tek kada sam se požalila, vratili su me na posao. Bila sam iznenađena kada sam u svojoj dotadašnjoj kancelariji zatekla koleginicu iz, druge ekspoziture, kako obavlja moje radne zadatke, a meni su prethodno objasnili da za moje radno mesto ne postoji potreba. No, dobro, poslali su me za kafe-kuvaricu. Bilo mi je važno da ne budem na prinudnom odmoru, ali kada su me sledeći mesec isplatili, dobila sam samo 80 odsto plate, kao da sam na odmoru. Rekli su mi da će mi nadoknadifi tu razliku još u decembru prošic godinc, ali do dana današnjeg misam dobila nijedan dinar", kaže Margareta.

"Nikada mi miko mije ponudio bilo kakvu pomoć iako su svi znali pod kakvin uslovim: Živim. Jednom su

mi samo ponudili da mi se privremeno reši stambeni problem tako što bi me preselili na Iriški Venac u naše odmaralište, da tamo koristim Jednu sobu. Morala sam da odbijem, jer je Siniša tada bio mali, tek je krenuo u prvi razred osnovne škole, a do međugradske autobuske stanice ima da se pešači kroz šumu petnaest i više minuta. Bilo kakva pomoć mi je uskraćena pa sam primorana da i dalje živim u ovom nazovisobičku, gde mogu da smestim samo jedan Kauč, a Siniša danas ima petnaest godma."

STVARI PO: KESAMA i

KUTIJAMA ORMARA NEMA

U sobici nema ormara, pa su sve ujihove stvari po kesama ı kartonskim kutiJama. Odeća stoji na zemlji ı razjeda Je vlaga ı memla.

"Ja više mišta nemam posle dvadeset godina rada, ali koga to zanima. Boli mec nepravda što mom detetu nc mogu da obezbedim ni

krov nad glavom... Zdrav je i pametan. Sada završava osmi razred i hteo bi da se upiše u srdnju medicinsku školu ili u ekonomsku... Ne znam... nemam od čega da ga spremim ni za malu maturu... Trebaju mu patike i farmerice...”, završava svoju tužnu ispovest Margareta dok joj oči pomodrele od suza zure u jednu tačku.

Nagomilavaju se oblaci ı ponovo će kiša, a u sobici postaje sve zagušljivije. Margareta se za vreme svoje tužne priče ponekad nakašljava, otežano diše. U prostorijici ni prozor ne može da se otvori, a ı da se otvori, ne bi pomoglo, jer se na zid naslanja poljski klozet, ız koga se širi nesnosan smrad. Sa druge strane su neke šupe koje su iznajmljene piljarima sa obližnje Futoške piJace Koji tu ostavljaju gajbe sa trulim voćem ı povrćem.

Pitanje Je kada će se u Novosadsko: banci deliti naredni stan solidarnosti, a još je veće pitanje kome će on pripasti. Možda će ı Margareta sa večito drugog mesl: konačno dospeti na prvo. A dotle..