Svet

ZONA SUMRAKA

•KRIMINAL>PODZEMLJE»KATAKLIZME*NEOBJAŠNJIVE POJAVE’MRAČNA strana ličnosti*

NOVI SAD: PET GODINA ZATVORA ZA TAJSONKU I ČORBU

АЛнЈ &9hl NL *Л И | I ■ ЛЛ „ „ ■ ■ м а— — ТТ _ _ . SAMARALA, SUTIRALA ' ,-Ј I NA KRAJU ÜBILA ZRTVU! - ■-. - ■ •-■ ■• - ; - --. '■••

Piše: Jelenaßačić

Jelisaveta Pević, zvana Tajson (29), i Boško Ristić-Ćorba (29), osuđeni na pet godina zatvora zbog brutalnog prebijanja Velimira Marcikića (56) sa smrtnim ishodom!

eće petorice Okružnog suda u Novom Sadu, kojim je predsedavao sudija Vladimir - Đurđević, proglasilo je krivim Jelisavetu Pević, zvanu Tajson, i Boška Ristića, zvanog Čorba. Oboma je izrečena jedinstveria kazna . zatvora u trajanju od pet godina. Jelisaveta Pević - Tajson, rođena je 1967. godine u Novom Sadu, bez zanimanja je, nastanjena u Petrovaradinu. Boško Ristić - Čorba, , Jelisavetin prijatelj i vršnjak, po zanimanju je električar, takođe bez zaposlenja, otac je jednog maloletnog deteta, već je osuđivan. Jelisaveta nije bez razloga dobila ovaj „zvučan” nadimak. Oni koji je poznaju, kažu da je niska, ali vrlo snažne konstitucije, „nabijena”. Uz njen nadimak ide i određena agresivnost i buntovno ponašanje koje baš i nije često kod pripadnicatzv. „lepšeg” ili „slabijeg” pola. Ipak, svako

pravilo ima i svojih izuzetaka. U ovom slučaju Jelisaveta Pević - Tajson je taj izuzetak. Prošlog leta, tačnije 12.8.1996. godine oko 21,30 h u Novom Sadu, na Dunavskom keju, travnatoj površini u blizini Filozofskog fakulteta, „Tajsonka” i „Čorba” napali su. Velimira Marcikića starog gotovo šezdeset godina. Udarali su nesrećnog čoveka više puta, rukama i nogama po celom teju. Brutalno prebijanje Velimira Marcikića završilo se smrću. "ŠAMARALA SAM GA DOKMEDLANOVI NISU ZABOLELI" U toku istrage, Jelisaveta Pević - Tajson u svoju odbranu je izjaviladaje kritičnog dana u parku kod Filozofskog fakulteta Boško Ristić bez ikakvog povoda napao Velimira Marcikića udarajući ga više puta po glavi, po leđima, u predelu grudi i stomaka. Kada se umorio, pozvao je svoju prijateljicu „Tajsonku” da ga

malo odmeni u započetom „poslu”, što je ona prihvatila. Selaje nagrudi Velimiru Marčikiću (Jelisavetaje teška oko 85 kg) i počela da ga šamara. Prema sopstvenom iskazu šamarala ga je ~dok je dlanovi nisu zaboleli”. Potom je skakala po Marcikićevoj glavi i grudima. Batinanje še zatim nastavilo. Oboje su nesrećnika tukli pesnićama, nogarna, gde su stigli. Ostavili su ga onesvešćenog i prebijenog, pobegavši sa lica mesta. Nešto kasnije, na ponovljenom saslušanju, Jelisaveta je maio izmenila i „dopunila” svoj iskaz. Rekla je da su oni stari poznanici sa Marcikićem i da su taj dan čak bili u njegovom stanu i pili: „Još dok smo bili kod Marcikića u kući, dok smo še svađali i dok me je on napadao onako, kao muškarac, želeći da bude sa mnom, ja sam mu rekla: ’Ti ako tako budeš radio, ja ću te übiti od batinal’ Pri tom, naravno, nisam mislila da ga

’bukvalno’ übijem, nego sam mislila da ću ga na taj način zaplašiti i ukazati mu da to više ne radi. U momentu kada je ’Čorba’ ušao u stan Velimira Marcikića, zatekao je mene kako klečim u Marcikićevom krilu i rukama ga drmusam za ramena. ’Čorba’ je tada rekao: ’To se tako ne radi, odvešćemo ga negde i izudarati ga.’ Znam da mi je ’Čorba’ pričao da je još ranije Marcikić napadao njegovu ženu i rekao da i zbog toga treba da ga izudara. Iz stana smo krenuli svi zajedno da ’Čorba’ negde kupi rakiju da pijemo. Dok smo u tom parku sedeli, ja sam zapravo legla na travu, začula sam tup udarac. Pridigla sam se i videla da je ’Čorba’ udario Marcikića. Sećam se da mu je tada rekao: ’To ti je za ’kevu’ i za moju ženu!’ On je inače,

Svet 6. 1. 1997.

45