Topola

233

других да ступе у сајуз у пые опште цивидизације. Програм Падацкога постао je од тога доба за внх општи програм. Новине свију народности и партпја сдавенскога порекда повторе га са различиям уметцима, какве су им ыогди уседиди тп местни ивтереси. Сви су подједпако држади мисао, да je моћна и самостадна Аустрија необходна за срећу Европе и човечанства, и да je то канон подитике аустријских Сдавена. Доцније хрватски бан Једачић, сударившп се с Мадарима заповеди те извезу на веговом барјаку ове речи : „кад Аустрије не би бидо ми би je створили;“ на сдавенском скупу у Прагу, где je бидо 340 депутираца, готово изкључно од аустријских Сдавена раздичних имена, Падацки je био председнпк, и вегову програму прими опште сагдасије. Гдавни je посао скупа посде тога био, да се опредеде одношева аустријских сдавена наспраы Ђерманије п на спрам других аустријских народа и на спрам Сдавена изван Аустрије. Вијаху већ спремвене такође молбе од сдавенских провиндија найме императора да призна аустријском сдавенском становништву права, која бп их изравнада са другим народностима царевине. Од тога доба мисао о подитичној равноправности свију народа у Аустријп постане јабука свађе између немачких и марарских центрадпста с једне стране и сдавенскп Федералиста с друге стране и тек Сдавени у потове време почедп су да забатавују мисао о Федерации. ( 68 ). Ади je аустријским Сдавешша бидо суђено да поднесу много мука пређе, него ли што су одустади од Федеративних тежва. Најтеже су патве у броју пскушева западе у део аустријскпм Србима; они су себе држади да су грађани Маџарске и оддученп од српске кнежевине, опет се нису користиди особитим подитичким правима и само су задржади тек неке црквене и шкодске привндегије. Изгубивши још у XVIII стов. своју провиецнјадску особптост, Срби се марарски рачунади у званичним круговима за неодедити део марарске народности у подитичком обзиру. Раздикујућп се народношћу од својих суграђана марарскога порекда, онп су и сами себе рачунади за Мараре подједнако са другим становнидима провиндија, које су спададе у састав земава марарске крупе. Марари нису имади исквучтог права да се називву по преимућству Марарима; јер реч; Марарска, Марар, марарски, одавно je имада у месту поднтички и земвописни значај , но не етнографски, и у овоме обзиру није бидо ништа неправичнпје , него ли наш израз : маџарски језик и то због овога простога узрока, јер таквог језика није бидо, који би био општи за све народности у Марарској. Једна општа конституција, са веома аристократском порцијом, дуго je сједивавада све народности