Topola

38

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

вога пријатељства, које је у Србији стекао, у првој прилици, кад је отворио народно представништво , носпо је о бедрима припасану српску сабљу, на којој се блистао латински натппс; етггсо сегГо иг ге Гпсегlа, (извесном прпјатељу у прилпкама неизвеснпм).

РИБАР

ПРИПОВЕТКА

Јбш давно некад, у прастаро доба Живљаше Рибар. По ваздан божи и у ноћно доба, Ловљаше рибу једино имање! У подне жарко кад сунце прижеже Ил’ попоћ тија кад превали, оде, Обали скочи и чунић привеже, А жељна мис о бдуди преко воде: Далеко тамо, нза чарне горе, Сеоце мало где се тијо свило, Он чује гласе Фрула, где се хоре, Он впди крдо весело и мило; И мрачне куле, што се небу днжу, Око њпх бршљан до врха их скрива , А уске стрехе, што у небо стижу, Злато и сребро грли и покрива; Господски двори господство у њима, Шарено руво, мачевп и копља : Ал' много лепше што је; тамо има Анђелак добри у гомнли робља! Ах, њему, њему, на крпоце меко, Љубавна жеља рпбарева жуди, Ал' тако силно, да би чисто реко: Чујеш му кроз ноћ како крши грудић,. Један пут тако ловио је дуго, И ноћ већ паде али лова нема;