Topola

39

РПБ А Р

Уморан, најзад, шта је знао друго, Оба-н1 пође будан да продрема. И у сну чудном васкрснуше махом Громадне куле, а у њином крплу, У тихом .санку, к’о да плови зраком, Угледа драгу, слађану и мплуг К'о бледа сенка лагано се краде, Нечујно, немо, тихо и полако, Па онда жељан крај анђела стаде, Отежући срце да не куца јако; И грли, љуби, све впше и више, Дркће и стрепи, заноси се, пада... Одједном ... речи! ... јест, то речи бише ! И занет Рибар пробуди се тада; Расу се миље у једноме мигу! Он трља очи а глава му гори: Пред њиме Демон, у чудноме лику, Кроз једак осмех овако му збори; Демон. Днвна је искра божанскога дара, Овемоћна, снажна, у небеској сласти! Ал’ пут да к' њојзи спречн ил’ отвара, Та свемоћ лежи у демонској власти! Рибар. 0 ко си да си, помоћ ми пружи! Демон. Где један оре, други сјајом сјаје, Ту моја сила може да послужи За суво злато шта се још не даје! Ти немаш злата... Рнбар. 0 пакленп створе! Демон. Ви'ш како чудо у вечности влада! Сила, што диже планине и горе Чрез људске страсти, а пред-а-мном пада! Рибар. Ах тешко мени истина је права! Но несрећнике самрт радо прима! јпође реци). Демон. И то у часу ако разум спава. Почекај, стани, још помоћи има: Пред мојим гласом и земља и море Богатством шире обилате груди, Тамо се дижу алмазове горе И сваког блага што ти срце жуди; Гле, ти си млађан, поносит и чио, Богом је теби и лепота дата ,