Topola

Па за што не би и ти љубљен био? Усхтеш-ли само? Ја ти нудим злата! Плануше очи Рибару; а крвцу Нејасна мис’о потстаче и крете, Нудећи свемоћ заљубљеном срцу И бујно врело од мнлине свете! И занет с’ нова у снове се даде, Топи се, грца у пучини сласти. Све што год |&ли свачега имаде, Његовој све је подчињено власти; У вите куле, у њејзине дворе, Сад су му шпром отворена врата, И Рибав стрепи а усне му зборе: Ја хоћу злата! чуј, Ја хоћу злата! Демон. Још нешто само. Ти ћеш и сам знати Да залуд ништа не бива у- свету: Па н ти мени мораш нешто дати; Година кад се наврши у лету, И бурни оркан разавије крило, Гонећи поноћ питому и благу, Олетићу тада у сеоце мило Да носим твоју невестицу драгу... Рнбар. 0 вечпи Боже! Демон. - Ти се ломиш, је ли ? Ал’ брзо само с’ одговором хпти, Јер исток жури зором да забсли, А тада морам у г.одземљу бити. Рнбар. Зар ти је мало што ми душу узе, Но иштеш душу, коју жарко љубим, Оа које лијем најсветије сузе, Због које небо и спасење губим?! Демон. Луда је човек, који сузе лпје Са пусте маште што у зраку тоне; Луде су, који, где им места није, Ломећ’ се срећу у неповрат гоне! Гле, Ја ти нудим господство и силу За цео живот; и годину целу Љубави жапке на њејзином крилу, Зар нпси вољан тако добром делу ? И Демон стаде. К’о детенце, које

40

РИБ А Р