Topola

Мирно је свуда, само мирно нпје У белом двору младога Рнбара : Над њпме Демон тавно крпло вије, У њему бесрам оргпју отвара ; У дпвљој шали накићенпх људп Часове впном протер'о је дуге; Распалпв страсти пзнуренпх груди, Сад махну руком на попизне слуге ; И кроз ноћ тпхо зајечаше Фруле, К’о благи звуци с’ небеских виспна, Пратећи собом полунаге цуре, У бурно море сласти п милина; А слатка песма извила се летом Уз гласне фруле, са усана бајнп, Па лети, звони над заспалпм светом, Далеко кроз ноћ до звездица сјајни.

1. Нек нас вечна љубав пратп Кроз редове горких дана , Нек нам песма живот златн Слатка песма са усана!

2. II кад сјајна зора спјне, Нек се хори песма наша ! II кад свет.ш данак мнјне, Нек се хори песма наша !

3. Љубав, несма, небо даје, Благо оном, ко је љуби! А ко л>убав не познаје Тај на небо право губи!

Весела дружба церека се, смпје, Тек један вптез намрштена лица, Хладан п ћутљив насмеј'о се ннје, Ннт' слуша песме веселих цурнца ; Налакћен на сто Демон је ужив’о У бедној судби поннженнх људи, II њоме блажен прогонство је сннв'о, Што вечна мржња у сећању будп К’о грешник неба земљом је прелет’о, Сакрнвшп спољност у прошлости бнлој, Ругајући се свему што је свето, Љубавн чпстој и слободи мнлој ;

42

РИБ А Р