Topola

Душа је моја била ведра, чиста, Чпста, док светлоет не заспја нова.' Дотле сам само назнро с" висина Шпвота људског непојмллше тајне, И душа моја плану од милнна Тражећп слпке варљнве п сЈајне... А време стпже. Целом својом снагом Плнвах по шумној задовољства рецн, Дарове бога поразнвшн благом Ја небо дадох за девет месеци! 0 где су данн, кад сам жнвот дав’о За мрски тренутак садашњега доба, И свет, кога сам некад обожав’о, А ког еад мрзнм к’о вокнога роба! Заснтнв же.ве п жеље сам дао На грешнп олтар подземноме Богу, И пуст тај жнвот мрзак ми Је стао: Јер напред не бпх, а натраг не могу! Демон. Поштујем тугу, што ти душу морп, 0 Евнн снне! II знам шта тн креће Језпк, коЈи мп незахвалност зборн, Кад сузе сматра као чеда среће; Но цпљу томе корак ми се снрема... Рибар. Жељан тек жели а ко свачег има, ТаЈ нема жеља, па ни цпља нема! Демон. Хм. Чудна лудост I А зар међе има Вечности света и жељама људи? Погрешно судпш. Но чуј, што ћу рећп ; То жарко срце живом жељом жудп Незнаном краЈу, непробаноЈ срећп ; Мртвнло лажно нови дух сп тражи, Да с’ нова плане снажнијп.м жпвотом; Ја нађох крепост, што ће да оснажн Омрачен жпвот зорином лепотом : И клонуо цветак диже се, кад с’ неба Сунашце благо трепери и сЈаЈе, А пустом срцу чпста љубав треба, Љубав, што крепи, што жпвота даје ; . Ил’ ваљда не знаш оно место драго, Где свега има, што у тебе није ?

РПБ А Р