Topola

45

Р II Б А Р

.Бубав и креиост и пебројно благо У месту знаном чува се п крије... Рнбар. Не требам блага ! Демон, Онда драгу прими ; То живо небо измеђ живих људи Ал’ прво с’ чела хладну сумњу снпми, И мрачну поноћ пз млађаних груди., Рибар. И мислпш, збнља, да ћу срећан бити У њеној срећи вечно и на свакад ? Демон. Следство се може пред људима критп : Небо и пако не вара се никад ! Рибар. Е добро, дакле ; на крило се мећем Про.мисла твога, што ми по.моћ нуди : У име твоје ја се на пут крећем Да тражпм срећу, код несрећних људи! И трећа зора кад на исток стаде, Јекнуше бубњи и свирале гласне, Блистава чета на путе се даде До сјајног двора невестице красне...

Демон. Је-л' опет жеља, што те к’ менц гони ? 0 стше среће ! Рнбар. 0 срећп не збори! Док њоме плове силни милиони, Милион мука моју душу мори ! Прошло је доба најсретнпјих дана, Где бујно срце сахрањено лсжн, И узрок можда залечених рана Нејасном нечем непреклоно тежи ! Јест, ја се дпвим љубавноме жару, Што спаја срца за лепоте света, И врисак жртве на њеном олтару Злурадост будећ’, мртвилу ми смета ; Па шта је живот кад могућства нпје Да живот стигне, куда мис’о стиже Ономе диљу, што га вечност крије И слутњом разум узноси му ближе ! Ах вечност, вечност, пуна благог мира, У свете тајне разум ми привлачи!. . .