Topola

Демон. Јасније, шта би? Рибар. Вечности ил' мира, Ил’ сатри же.ву, што мп душу мрачи ! ДбМОН. —• Праведан захтев ! Ал’ у мојој моћп Једно је само, што ти дати могу : Где живот пада разум може поћи, У сјајно крило побеђеном Богу ! Над мрачним гробом кратковечних сласти Истипа вечна ко гранпт се дпже, С’ ње мудрост влада у божанској власти, До које само дрски разум стиже. Ал’ станп мало. У жпвоту твоме Јесп-ли нм'о задовољних дана ? Ил’ тренут среће у животу своме Јесп-.ш стек’о без крвавих рана ? Зар нисп плак'о, док си Рнбар био, За лепшп живот. пун варљивих жуди ? Зар, познав њега, нпси сузе лио У смешној збрки судбине п људп ? Па где је љубав, овај ремек неба ? У вечној борби у неврат је пао! Свега тп дадох, што човеку треба, II све сп вољпо за спокојство дао !. . Па лепа Зорка .. Рибар. 0 сирота Зорка ! Лептирак мали -т- на увелом цвету, Најлепшп анђ о а судбипа горка Демона њојзп поклања у евету ! Демон. Па ти је љубиш Рибар. Ох не реци тако ! Досада, мржња у мом срцу жнви, II њено срце кад закуца јако Моје се будп будно да се дпви ! Шесдесет ноћи прелетеше летом, Палећи искру угашеннх сласти, И трпјест дана најтромијим кретом Брпсаху печат божапствене власти ! Слободан сам ! 0 ако ме љубиш Носи ме горе, у пределе красне Онога Бога, кога и ти служиш, И сјајно сунце и звездпце јасне !

46

Р II Б А Р