Topola

Рибар. Ишти ми свега, што ти само треба, И све ћу вољно у руке ти слати, И земске даре и дарове неба: Ал’ њубав не дам! Демон, Ти је мораш датн ! Рибар. Ја кажем не дам ; сад нек’ небо суди Г И палош сијну. Рибар неви приђе Па упре челик у њезине груди, Са смрћу готов да у срце сиђе... Демон, Безумни створе! Рибар. Ни корака ближе ! Отрашног’ ми Бога што невиност штнти ; Опазим-ли само ход да ти се диже : Невеста моја лешина ће бити ! И Демон клону ; у ужасу своме Безуман поглед на невесту врже: И чудна стрепња у тренутку томе Савлада вољу те се натраг трже.... К’о суви листак задркт’о Је цео, Гледећи немо на недарца мила: Тек Један покрет да је само хтео, И лепа нева лешнна би била! Ал’ нешто, страно за његове груди, Задржа удар, што се смрћу свио : И тавнп спомен поче да се буди, Докле Је Јоште чисти анђ’о био : Тихо и благо разлежу се гласи, К'о свете химне од безбројних тица И вечна радост, што небеса краси, Чистоћом трепти с’ анђелских лица ; Па за тим... преступ, и проклетства жртва, И немир, што га кроз векове прати, И после свега равнодушност мртва, Опрам свиЈу страсти што их давпо страти, Па одкуд ужас на његовом лицу 7 И за што спомен баш сад да се будн 7 Ил’ је љубав ожпвела клицу Божанским дахом спрам света и људи ? Мирно је, свуда, и с’ челика зраци Трепере кроз ноћ. Сатана се прену,

52

РИБ А Р