Topola

53

РИБ А Р

Па крвав поглед на Рибара баци, И оштрим крилом под небо се крену ; И оде... оде, пун туге и јада, Још уздах само с’ впсине се хори, Па п он тонелг губп свјт; и пада, К’о тајнн шумор гранчице у горп.... Ка цветна поља и дубоке горе Благо се вече полагано свија, И као весннк светлости и зоре Вечерња звезда трепери и сија.... Нн шумор лишћа, ни звонаца звека Кроз мирну поноћ не одаје гласа; Све жнво пада у криоца мека Шареном санку надземнога краса ! И као стена, пуна хладне студи, Иђаше Рибар путем дома свога : Нити му груди тајна поноћ буди Одећом часном свемогућег Бога! Одбачеп светом по свету се крет’о, Немоћан умом да лепоту схвати; И људских дана задовољство свето Силом Је проб’о свом духу да врати; Но залуд жеља ! Јер обмана мила Копрену тавну с’ васионе диже. И бришућ’ тачку чпвечанских сила, Човечи разум божанскоме стиже! Почетак и крај у љ>бави лежи, Љубав је мати вечности и душе, њојзи тежи савршенству тежи, И сретни они, који њоЈзи служе! У чврстоЈ вези, што Је она снуЈе, Божанска крепост диже се и шири, Но истом везом заблуда се кује, Из коЈе пак’о са Демоном вири : Јер Једна вечност почива у души, И Једна душа кроз сву вечност леће, Па тешко оном, који складноот руши, И у туђ облик разумом се креће! Већ седам пута зорица се плави, И седам пута тавна поноћ слеће :