Topola

Iticionarcu Herzenu i kriepio prognanike svih naroda, koji su se oko njega jatili kao oko neke zviezde prehodnice. God. 1862. ugledaše mu sviet prvi svezci bit će ih deset —• ogromnoga romana »Jadnici« (Les Miserables), kojemu će se diviti čitava Evropa i čitav sviet. U Jadnicima je prikazana sva sadašnja družtvena bieda. Taj gorostasni roman ugledao je sviet istoga dana u: Parizu, Bruselju, Leipzigu, Londonu, Milanu, Madridu, Rotterdamu, Varšavi, Pešti i RioJaneiru. Valjalo je da se po čitavu svietu čuje glas, što ga je Hugo digao za nevoljnike, koje je težka sudbina pritisla, a kojima on pruža ruku pomoćnicu. U tom se je romanu daklem on okrenuo od historičkoga romana i obratio sadašnjosti. Poslije borbe sa strastima i višom sudbinom prikazuje on ovdje borbu sa družtvenim ustanovama i predsudama. Svi se dogadjaji u njemu nižu oko ove glavne niti; Jean Valjean dopao je tamnice s maloga prestupka, nu kušajući da pobjegne početverostručio je svoju kazan. Ogorčenje mu je očeličilo volju i pamet. Kad je pušten na slobodu, nailazio je svagdje na hladna srca, samo ne u dobroga biskupa Myriela. Nu mržnja družtva, koje ga je izagnalo iz svoje sredine, tako mu se u srce uvriežila, da pokrade i tog svoga dobrotvora, a na cesti silom otme djetetu jednom dva franka. Ledena se kora oko njegova srca otali, kad je pomislio na biskupove opomene. On odputuje dalje i nastani se u njekom sirornašnom kraju. Izumije nešto i postane posjednikom tvornice i dobrotvorom onoga kraja, zaštićuje siromahe i nevoljnike, te gleda na svaki način da doskoči biedi. Postane i načelnikom; jer sad se je zvao Madeleine. Nu u tom ga gradu smuti viest, da je u obližnjem gradu uhvaćen Jean Valjean, i da će mu se suditi radi velike kradje. Poslije užasne duševne borbe »une tempete sous un crane« ode on sam sudcu i kaže, da je on pravi Valjean. Iz tamnice opet pobjegne i posveti se sav sirotici Cosetti, koju je našao; nu bude opet uhvaćen od Javerta, utekne nanovo i sad se mislilo, da je mrtav. Odjedared se pomoli u Parizu sa svojom pokćerkom, i tu kroz mnoge godine svakojake doživljaje preko glave preturuje, da umakne potjeri njuškala Ja-

219

Victor Hugo.