Topola

26

поставке биће говора y §-у 8-ом. a друга je немогућа из горе наведених разлога код Берклија. Лајбницово свођење материалних атома на душевне монаде ми можемо одржати и под претпоставком да je свесни садржај материалних монада минималан. Чим ce το пак учини, нема никаквог разлога претпоставитп више, да не постоји директан утицај између душе и тела, јерјетада тело састављено из душп идентичних елемената, душа je тада само један телесни атом, којп због свог изузетног положаја y организму има свест чији je садржај већп од мпнимапног садржаја о.сталих телесних атома. Спецпалне тешкоће овог гледишта биће отклоњене y §-у 9-ом, y коме he бити говора о односу између душе и мозга и којп овим својим дело.м преставља допуну овога параграфа. Четврта хппотеза, дуализам, најпопуларнпја je. Њу заступа Платон, хрпшћанска теологпја п Декарт. којп je најконзеквентнијп преставнпк дуализма. По дуализму постоје две супстанцпје : мат&пЈа и.душр Декарт налази разлику међу њпма y томе, што je материја просторна п несвесна, док je душа непросторна (недељива) и свесна. Према томе оне су потпуно супротне : једна je дељива, друга je недељива, једнаје свесна, друга песвесна. Као недељпва душа по Декарту преставља једну математичку тачку, која ce налави на једном сасвим одређеном месту y телу (одн. мозгу). Као што Декарт сва дејства материалнчтх тела сводп на прптпсак и додир материјалних делића (корпускула, којпбез празнпне испуњавају простор. пошто je по Декарту матерпја идентична са проотором), тако исто он замишља да и душа дејствује на делове органског тела непосредно ce додирујућп са њима. Интересантно je да je Декарт y своме приншшу одржања квантитета кретања (mv) антишгапрао прпнцпп одржања енергпје ii да je још он покушао да одржи тај принцип п поред активитета душе, тврдећи да душа својом вољном акцијом не умањава нпти увећава квантитет кретања материје, већ да може само мењати правац тога кретања. Обрнуто тело утиче на душу тпме, што ствара y њој сензацпје, емоције п слике сећања, пошто je по Де-