Učitelj

Друго. Исто тако погрешка је и то, кад се као кандидати за ревизоре узму опет они људи, који иначе могу бити веома добри, али који нису за. ревизију оновне школе. Да, може ко год знати изврсно Француски језик, или Физику, или Историју књижевности, и т.д., али за то нити мора нити може бити добар ревизор у основној школи. Та за бога научимо се јудан пут веровати у то, да је основна школа једна засебна целина, за коју треба нарочите спреме. Или ако нећемо у то веровати, онда протествујемо, што се у целом свету, па и у нас, отварају учитељске школе, што се учи психологија, што се приправници, поред теоријског изучавања појединих наука, практички вежбају за рад у школи. На што оно што је излишно2!! Па онда даље.... па још много би што шта могли набројати, да није већ доцкан за свако набрајање.

Треће. А зар се није могло то пазити, да се за кандидате не узму људи, који

ву из времена раније ревизије показали,“

да тај посао (да се блато изразимо) неДовољно разумеју. Очевидно ово је на штету напретка школиног. Ми, кад тражимо, да ревизори не буду људи, који тај посао не разумеју довољно, ми тиме штитимо интересе школе и школеке омладине, а други нас се нико и не тиче. Истина у овом случају може се п учитељу учинити неправда, али му то неће бити први пут.

Наводећи ове разлоге, којима је требао да се руководи просветни савет при кандидацији, ми имамо једну тешкоћу. Она се састоји у томе, што ми из обичне уљудности, не можемо да наводимо примере. Но управо просветни савет и није вршио кандидацију, већ нарочити одбор,

он

шити, кад је то узакону потпуно јасно. Кал се у ревизију могу узимати људи, који имају квалификацију као и учитељи, а не раде у школи, онда за што не би могли доћи и учитељи. Али занимљиво је како је просветни савет готово збајао шалу са кандидацијом учитеља. Одбор је нашао за добро да свету предложи само четири учитеља за кандидате. Но некаквом непредвиђеном овколношћу и од те четворице остала су двојица, а од те двојице постављен је само један, који у истини спада међу одличне учитеље. Дакле само један од неколико стотина учитеља!! А зар неби како могао доћи већи број учитеља2 Зар неби могли многи и многи учитељи далеко боље извршити ревизију у сваком погледу, него какав добар наставник физике, или Франуског језика или...., доста је да пе кажемо нешто горе. Али наравно када се говори о учитељима, онда се одма удари у Формалност. Нађе се који члан, који хоће и известан број година, и извесне белешке и шта ти још не, и савет то одмах прима. А шта се бар код сваког не гледа на Формалности, ако се држи да оне што год помажу, па онда се не би ни учитељима чинила неправда 2!

Овршене ствари често не заслужују да се о њима много говори, а нарочито онда кад оне морају да оставу онакве какве су. Тако је и са избором кандидата за ревизоре. С тога ми пуштамо, да избор кандидата остане са ово неколико наших

| примедаба. Напомињемо само то, да се

време не шали, и да оно, што се у времену изгуби никада се више не враћа. Сад прелазимо на упутство г. министра

| Просвета, да о њему кажемо неколико

а просветни је савет само казао: — амин.

Ако нам баш ни мало није по вољи да говоримо о једној ствари, ипак је не можемо са свим ћутећки прећи.

Ове године просветни је савет решио, да у кандадацију ревизора могу ућин и учитељи оснонних школа. Наравно просветни савет није могао друкчије ни ре-

| речи, јер од тога упутства много зависи

и извршење саме ревизије у сваком потледу. У упутетву г. министра просвете на

| првом месту стоји „распоред основних

школа“, т. је. изасланику се препоручује, да пази, да ли је све по распореду рађано. И баш никако на званичном месту

.

не може да се стече уворења, да је баш