Učitelj

25

И опет: зашто деца беже од шнколе7

да расветљавање овог питања може се поћи са разних гледишта. Ну, као да ће се увек заћи странпутицом, ако се не пође од праузрока, који је врело свему злу. Не може се спорити да су почесна разматрања корисна. Она су од добити само у том случају, ако се при том има на уму стабло, којем је предмет нашег истштивања само једна грана. Не буде ли се имало то на уму, онда ћемо доћи до закључка, који не води циљу. Шепртљање и крпљење не помаже ништа, што рече један. Ако хоћеш нешто да урадиш, оно сам ти треба исто да познајеш ваљано и да си у томе сигуран. Истина, та је „ваљаност“ и „сигурност“ врло релативна, али ипак мора се претпоставити у извесној мери код оних, који изађу на говорницу да штите истину. То је тешка ствар, али је у толико и уввишенија. СО тога се таквима не може никако опростити оно превиђање аката, која т. ј. превиђења боду у очи, а овамо прецењивати са свим нешто треће.

( времена на време тек се код нас зачује по која „јеремијада» којој је тежиште батина оца „учитеља“ и „вапај ђачки“. Као да би се овом речи потпомогла мисао крстоноене војне противу данашњег школског апсолутизма !.. Право чудо! Од негог времена постао је т. да речем, помодни апетит или боље редња, да се јавне по који спасилац да затруби у овај рог, којим, позива на васкрс учмале свести! —

Тамо, тако иза зидина школских, на које ви оцеви врло слабо осврћете ваше главе, тамо још царује бој, лупа батине трешти; виргази чује; грмљава горо-

падне вике пролама школу и запаја, место чисте науке и доброте — страхом!.... Школа, то уточиште мира,

музеј љубави — заробљена је!....

== Страхељљ 5 А, има ли ту помоћи, — Ко је свему томе крив!

— Е, па знате, крива је настава и „календари науке“, и оскудица, ма и предрасуде, ама ах!, оне мученичке казне: виргази, лењири, ашсе, и т. Д. па онда они учитељи „Гаше“, њихов

говор, њихово одело... они...0нНиИ...

Ајд, да се не нежимо. Оно је већ отрцана ворма евију оних, чија су суптилна осећања увитиљена у овај повој. Ми, који живимо у том школском животу, не треба да га се туђимо. Доклеће се тиме парадирати“ На што би смо се грчили од те „сурове“ јаве, кад је она наша мати '! Што јој не бисмо бар из синовље љубави загледали искрено у рањаво тело и познали ту живу рану која је тишти! А, већ онда, онда коме буде најмогућније нека јој пружи мелем.....

() нашем васпитању како школском

"тако и домаћем треба чешће водити | речи, Оно је, и једно и друго, ако не

испод нуле, а оно бар њој равно. Ко

' взагледа у приватни живот, са чијих нам

прагова долазе деца, мора. се зачудити, с чиме ће учитељ, поред осталога, имати посла. Још је чудноватије, кад се тада узме на ум: да је школа врло, врло

слабачка спрам струје живота, спрам јавнога морала..... Али, школа, 34, бога нек учини што може! — Лепо,

само да је данас тако снажна, да и то учини!...