Učitelj

Ето, ово је питање, које треба да, избија чешће на реду и да се истински испита, ако не о једном а оно појединце. Оно се и не може расправити у пеколико реди или 9, 4 ступца. За њ треба и више времена и места, и више студије, и веће снате. Ми ћемо овде да покушамо да нађемо тај елементарни узрок; за што наша деца беже од школе2

м. растојања, онда је односно овога

казато све. ј Шта имате пре собом '% — Пред со-

бом видите јато дечице, која су се

| згурила у оним грдобама што се зову

Похађање школе на селу и у вароши |

неје једнако ни по броју ни по томе, како походе школу. По варошима не само да се сразмерно броју становништва више похађа школа, ну, и само је то, похађање релативно, далеко боље

него по селима. Ово, на први поглед |

излази мало невероватно кад се узме. на ум да је број сиротне деце по вароши- |

ма велики. Али, откуд такав резултат

од тако неповољног узрока — Па и.

опет он неје један, њих има и више, _који ово (похађење) чини отежаним, и при свем том резултат је задовољава јући (с те стране)

Уђетс, рецимо зими у школу (а то је најцрње доба по сиротињу). Она је или сувише велика, а чешће тесна, ниска, какве су махом наше Под је од цигаља, прозори једни, 20 њиховом ерментичном затвору (који је овде мора помена. У једном углу стоји сандучара (пећ) која загрева целу школу, и ако је њена величина 6—8 кд. дм. Кад бисте ушли пре дечијег уласка ви бисте остили ладноћу и поред тога неки смрад, који је својствен свима нечистим зградама. Какав мора бити ваздух кад у њему продишу неко време 50, 60 па и више ученика! Али, неје ни то све Кад се рече да се поред такве зграде често нађе по који нужник на 10-ак

претпостављати) нема ни.

скамије! Из њихових очица, које су вам окренуте, читате страх, који вас прожмава кад помислите шта их чека у најближу будућност! — А лица Она су вам жива сведоџба свега онога што сте им видели у очицама. Узалуд ћете тражити оне лепе румене обрашћиће, ону ведрину лица која носи на себи чар младости, оно драгоцено здравље. Све је то више мање жураво. Тавна, бледо зелена, испијена лица са

патничкем цртама казују вам јасно ударце сиротиње. Тек по који, али врло редак изданак срећних родитеља, светлуца у овој суморности! — А одело

— Да, и дроњци се зову одзло. Под-

рана памуклија или гуњчић са пропа-

школе. |

лим лактовима, панталонице од „цајга“ (материје) или „поркета“, са продртим коленима и распараним ногавицама (а без гаћица), на ногама потврпљени опанци са испалим подлогама — ето, то вам је по готову разно „одело“...

„а, напољу је, господо, снег или мраз

с кошавом..... Таман сте одахнули, а деца вам се

јављају.

Шта је Милег

Молим, господине, (О. украо сими!!

— Е, да, неће бит ! Јес, јес, господине, гракнуше неколицина. — Што, болан С. да украдеш симитг

Он ћути. Оборио очи земљи и никога не гледа. Остали узврили очима погледајући час у мене час у њега.