Učitelj

185

да им он искрено саучествује и припомаже њихној користи што се школе тиче. И најзад ако он има уопће све оне врлине, које смо навикли да гледамо у сваком честитом и поштеном човеку ; онда он тим самим већ много добија, јер ће се службени односи измеђ њега и другова упростити, и поставити на онакве основе, на којима треба да стоје понашања и односи свију образовани људи. Ако он тим моралним врлинама придружи и вештину, да код сваког друга свога пронађе његове засебне врлине, и готов се покаже да те све добре стране код другога призна, цени и поштује, а у интересу школе и њеног напредка; не осврћући се ништа на то, што он може бити нема сам тих врлина; — онда је он заиста

подпуно заслужио и дорастао да стоји,

на тој вишој степеници. — А опирати се и позивати на значај своје власти и дужности, служити се заповедајућим тоном — знак је већ да он сам сумња у своје сопствене моћи и способности. Умно и морално превасходство над другима никад не стоји у спољној страни саме толе личности и истављања спољног авторитета, јер то баш на против прави ту личност накарадну и смешну, и одузима јој и унутарњи значај тога положаја. Војнички и у ошће чиновнички поредак не може се никако применити педагошком животу. Ако тај управник влада најбољим научним знањем међу својим друговима, ако он боље поима цељ образовања и познаје средства и путове, којима се то постиже; еко је као наставник добар и практичар, те је пример и у томе својим друговима; онда му стоји да даде само вољу тим својим врлинама, па ће онда

без икаква ослонца на свој спољни авторитет утицати на своје другове, те ће то животворно опет утицати на унутарњи и спољни значај и рад школин. Кад он зна, да је овај или онај друг његов у знању или дидактичним способностима, или практичким применама бољи од њега, нетреба да се заноси уображењем, да он својом голом 060бом зна боље, и не треба да се стиди примити савета; јер у ствари је главно не то, ко решава, но на против то, да та решења буду верна, истинита и саобразна са цељу. Тако му је исто дужност да се стално одупре и противи самовољи и непромишљености оних другова, који би из таштине и неоснованих претензија хтели да ремете ред; јер његово је да отворено не одобрава нерад, неред и сваком приликом да стаје на пут свађи и неслоги. Накратко, треба са тактом да се понаша према невештима и недостојним члановима учитељског звања, да нађе средњи пут измеђ сувише меке хуманости, и претеране опорости. У свакој државној служби морална чистоћа има своју особиту вредност, али се она нигде тако и у толикој мери не тражи и не цени, као код учитељске и свећеничке службе, а нарочито код старешина тих сталежа.

Досадашњи зборови, савети и договори учитељски ето хоће новим законом да се претворе у „већа“, а под преседништвом тих управитеља, који ће њима да руководе. И тако ће цео скуп учитеља једнога места са управитељем. бити преставник духовне стране научног и моралног образовања школе и знања, које треба да постане имовина ђачка. То веће мора да гледа како ће