Učitelj

и у опћим и посебним приликама решавати педатошка пштања разумно и савесно, и како ће та своја решења остварити и у дело приводити. Све оно, што се тиче живота и угледа саме школе, управитељ треба да износи на решење већа и онда, кад то баш неби морао да чини; јер ће то за њега самог корисније бити, што ће му поглед на саму ствар бити шири и јаснији, кад чује и упореди уверења основана, на заједници и искуству другова, који то боље схваћају и разумеду. А то треба да чини и ради самих учитеља и школе ; јер се споразумом у већу роди опће мнење, које много јаче утиче на живот школин, но она решења и наредбе што долазе од једног човека, па ма он био и министар, а то ли управник. Сваког човека, а особито учитеља, пре можемо расположити и за рад задобити, кад му поклонимо поверење, и потражимо његово мишлење ; а у школи је главно да учитељ све што ради, да то ради с вољом, уверењем, готовошћу и оданошћу. Ту команда никако нема места; а да се све то пости-

гне, треба настати да се одржи слога измеђ чланова већа, па ће онда бити једнакости у раду, а тиме и напредка.

Што се тиче похођења школских часова, и надгледања рада учитељског, разуме се да он то не треба тајно и кришом да чини, да би као у нераду застао учитеља. Начин тога похођења врло је равнолик, и неможе се баш поуздано казати који је најбољи и најпоузданији. Ту много зависи од саме личне способности управитељеве, као и од способности и усташтва. његових друтова. Историја педагогије између мнотих примера казује нам два управника, од којих један није нигда долазио у школу учитељима да их контролише ; а други је на против непрестано ишао из школе у школу, и оба су та лица у своје време поштовани као људи, који су своје школе довели у цветуће стање.

Доцније ћу коју више рећи о 61. чл. новог закона, као и о нотици „Виделовој“ о декорисању учитеља орденом св. Саве.

Сима Милојевић, учитељ.

ОДГОВОР

НА

„Једно питање и један предлог“.

уму

(СВРШЕТАК.)

Нема“сумње да се писаљком лакше писање врши, али исто тако не треба сметнути с ума ни то, да се истим тим писањем доцније поквари рукопис. Таблице, ма како биле ишшартане, излижу се по дужим писањем. Сем тога улепе се услед неуредног брисања, и тако рукопис — писање —

| сваким даном у место да буде бољи, бива, | све лошији. Ово је познато г.г. учитељима. Таблица масна, изгребена, а линије слабе, једва се скоро виде (а често баш и не виде) — те тим начином писмена, постану крива, шиљаста, неједнака, — свакојака, само не лепа. Писање, које је у почетку