Učitelj

10.

истина да ја престава Љерка — времена. тицу која врло брзо пролете; догађај који се моментано извршио. Отуда и не могу добити јасну преставу о њој, јер несам могао у оном тренутку спазити : њену величину, боју, глас, итд, Или узмимо ово, да се возимо на брвом влаку и да пролазимо поред места, у коме је црква. У часу, у ком смо је угледали, у том нам је, т. рећи, изчезла из очију. Сад да о њој добисмо јасну преставу могли бисмо је замислити у њеном правом облику: по ком је стилу израђена, како је украшена, колико има кубета, итд. међу тим то нам је немогуће, једино из оскудице времена да све те појединости свестраније разгледамо. Према томе, а у односу на предмета, важи овај психизнак предмета, који није при перцепцији нарочито посматрат, недостаје при репродукцији. Пролазећи поред неког села несам обратио пању на избрежак који се више њега, подиже, и, ако ми ко о њему, доцније, штогтод помене, ја га се не могу сетити. Што % За то, што у пролажењу није ми се пажња на овој тачци посматрања зауставила.

4. Овај закон води нас психолошкој истини : да се укупне преставе-и групе престава тако јасно добијају само тако, ако се њихови делови (појединачке преставе) тачно раставе и сваки "васебице посматра. — Хоћу ли, рецимо, да добијем јасну преставу о лаву, то морам: његову величину, боју, главу, гриву, шапе, глас итд. довољно у тим појединостима схватити.

5. Ради произвођења јасне преставе треба чешће посматрање и васпроизво-

схватање чки закон:

· ђење слике, Рецимо да смо угледали неку,

при чему, у исто време, треба да се веже са једнаким и сродним преставама. — Чешће обнављање престава, разуме се само по себи, да ће у свести изазвати утисци бити одДређеније и оштрије упечаћени. Дете види први пут јелена и то је прилика, да га позна (колико толико). Ако сад дете следећег дана опет види јелена, (пп пафига), па трећег, ма и на слици, то ће се ово понављато схватање уздићи до праве јасности. На овоме се и заснива познато наставно правило: „Верешћо е56 табег 5бифогша“. Али при овоме обнављању особит је пситијски процес, који јасноћу уздиже, јер једнаке и различите, родне и неродне преставе стапа у један. Опомињући се слика, коју је дете добило посматрањем јелена, сједињава се са новом преставом (добијеном) другог дана, и за том истом појавом (посматрањем) врши се поменути процес и у трећем посматрању, при чему се, дакле, схватање обнавља и попуњава. Ово ова-

кво тачно усвајање (асимиловање) нове

преставе, кроза старије, зове се атерцепција, дочим толо примање нових престава (нечега са свим новог), а да не бива свезивања са старим, зове се перцепција. Ваљана аперцепција особито потпомаже јасност. Пре неколико тодина, шетајући се морском обалом, угледам крај воде, на гомили песка, морског пса где спава. Ја га пажљиво посматрах. Кад сам му се приближио, пробуди се, и спуза се у море. Тада сам добио о њему тачну преставу. После неког времена (од тог доба) навезем се, у чамцу, на море. Тада опет опазих исту онакву животињу, као и пре неког времена на обали морској,