Učitelj

тиња и биљака, које се њоме условљавају, и све оно што утиче на живот човеков и његову културу. Тако се некако лагано и нехотице улази у оне најглавније ствари, које су у културној историји играле најглавнију улогу.

У нижим разредима може се проучиги оно, што се одабере из политичке географије, где се морају памтити имена и бројеви, а Физикалну географију и оно, што се одабере из астрономије, треба оставити за старије разреде. Средњи разреди могу само проширити оно знање што су га задобили у нижим разредима. Тако ће се моћи полако схватити све што је најнужније из ове гране наставе. Наравно, да за овај тежак и сувише апстрактан предмет, треба. имати озбиљне спреме. Наставници (наставнице) морају утврдо знати не само предмет него и најбољи метод за предавање тога предмета. Средстава за наставу мора бити у изобиљу, и један завод, као што је Виша женска школа, не сме у томе оскудевати.

Кад се већ пређе из политичке географије оно, што је најнужније, онда, треба прећи на општи изглед земље, на, врсте и правац планина и ток река, даље на климу и производе, индустрију и културу. За тим треба у највишим разредима ићи још даље. Ваља показати како се земља са свима морима, рекама, језерима и брдима образовала, како се земља још и данас мало по мало предругојачава, и како цео живот земље подлежи вечитим променама. Проучавајући овај део географске наставе згодно је штогод казати о морским и ваздушним струјама ио њиХовом утицају на здравље становника, о вулканима, глечерима и т. д. За тим

88

на послетку долази из математичке географије сунчани систем, комете, метеори и т. д. Овде треба изабрати оно, што је најлакше и најпојмљивије за ученице. Свако научно систематисање треба избегавати.

Историја са њеним биткама и освојењима треба да се узме, скрати, што се више може. Оне силне битке из историје треба да замени културни део историје. Из политичке историје било би довољно, ако би се узеле биографије најзнатнијих личности из свију времена. У тим карактерним сликама, поред тога што би се казали најважнији политички дотађаји, још би се казале све манеи врлине, које јако утичу на васпитање. Из културне историје није ни мало тешко одабрати оно што је најзгодније и најважније. Шта би се баш поименце узело, то се решава програмом. У програму за вишу женску школу не би само требало изоставити знатно женскиње, које је у политици или култури ма кога народа стекло заслуга. Прави је задатак историјске наставе, било политичке било културне, да покаже шта је добро а шта зло било у прошлици, и шта је поједине народе подизало и крепило, 2 шта ли опет друге сатирало и упропашћавало. Кад се све ово покаже, и кад историјска настава остави трајне утиске код слушалаца, онда је постигнут довољан успех. Данас се већ довољно увиђа, да голо набрајање имена, места и година у историји нема скоро никакве вредности, и ми немамо никакве потребе да ту, погрешност у предавању историје исправљамо. Изучавање Физике и Хемије у Вишој женској школи треба да има више прак-