Učitelj

који се морају држати заједно. Ако се ма где који чвор прекине пада целина. О тога прекида не сме бити. Логичан и психички живот је још већа, веза од ових појединих конада. Ту и нема завезака, но је једна непрекидна и нераздвојна, глатка, једноставна целипа. У толико је овде веза потребнија. Греши ужасно онај учитељ, који се пе обазире на ову везу и не испреда целину, по даје кидољке и наставољке. Он даје чивије и делове матиперије једне, без турања њинога, свакога на своје место. А то значи: не градити машину што се зове: логика.

Толики неуспеси у школи дошли су отуд, што се нису повезали сви конци; што се није направила једна нераздвојна целина. Кад би васпитање наше омладине вршио један човек од почетка до краја, ово би настављање и целина била сигурна. Он би испредао један конац од започетка до свршетка. Но њега врши више људи. Једни започињу; други настављају; трећи севршују. И сви они имају само да настављају и продуњују. И у томе продужавању највећа је вештина, пронаћи прекид, увидети докле је досадање намерно и ненамерно утицање наше на развитак нашега предмета васпитнога дотерало, те да можемо лепо наставити целину што се испреда, и што ће се звати зрелост. Чик да

85

изучите рачун, док не знате бројање и бројеве и оне основне комбинације њине ' Чик да чините скокове у математици ' Па такога реда имате свуда. У свакоме наставноме предмету материја његова стоји тако у зависности својој, да је нешто немогуће без нечега другога пре њега. Ако без ове основице станете трпати онако, ту је неразумевање ; ту је пемогућност да се оно разуме. Пронаћи тај ред материјин и ту зависност, то је посао методе налле. Пронаћи и прекид и ову зависност и ред материјин, то је највећа и сва вештина педагошка. И од тога и зависи и сва вештина и вели-

чина нашега васпиталачкога и настав-

ничкога посла.

Оно што вреди за логику и наставу, то вреди и'за наш онај унутарњи сензитивни живот и васпитање. И опо је једна целипа. Оно је целина, заједно с оном интелектуалном. Наш посао и њу наставља. На: послао ваља све дал наставља, те свако добро, добру идеју и добру навику, да укорењује и утвр| ђује, а зло да чисти с њиве васпитне. Тако ћемо наставити нову годину, и начини добру спону међу осталим ње| Бим другарицама. А ако тако и да-

„_ље продужимо: ми ћемо вршити своју

_ дужпост.

| ЈОВАН МИОДРАГОВИЋ.

НЕКОЛИКО ШКОЛСКИХ „СИТНИЦА“,

Ево оћу у неколико чланака, да кажем моје мишљење, о неким, свакодневним, школским појавама, ко-

Ија у очима оних, који одређују пра| школском животу, изгледају | сасвим незнатне, ситне, тако, да не