Učitelj

956 |

заслужују, да се еие мори и о њима.

1. Распше ЈГ. министра просвете о начину писања на прописима. ПБр. 10.024. 29. Септембра 1888 год.

- Сваки искрени пријатељ напретка и правилног тока наставе у назој отаџбини, са добродошлицом поздравља. све, што иде у прилог тога. Може бити неко ће разумети да је ту напредак и правилан ток наставе, кад у школи има учитеља, ђака и наставних срестава, па ма шта се и ма како сеу њој радило. Али није тако, него се под тим разуме поред тога, још и сам рад у школи, да се у њој ради на ономе, што одговара дусу данашљега времена % онако, како нас уче сувремена педагошка начела, која су основана на много-тодишњем искуству.

Појамно је, да је за остварење овога, што нам наши сопствени интереси и наука налажу, — најнадлежиније министарство просвете, које је искључиво за ту цељ и установљено, а да ли је оно овим расписом одговорило тој својој дељи, видићемо сад.

Есенција тог расписа је: да се на прописима пише само оно, што пише у врху еваког листа ; и да се исписани прописи чувају до краја школске год. Против чувања прописа нема се шта "рећи, а против писања онаког, како се налаже у том распису, има се шта рећи.

Ја се овде нећу упуштати да говорим о томе, како се ђаци уче писати;

па ни о томе, да ли треба писати прво |

на таблицама, па на прописима); или треба писати све на прописима. Кога ово интересира нека прочита 81.

бр. (од 1882 год.) и 8 бр. (од 1888 год.) „учитеља“, па ће у њима наћи доста и јаких разлога, двојице учитеља „3“ и „против“ једног и другог, али опет морам ради јасноће онога о чему оћу да пишем, и о томе нешто мало рећи.

Пошто деца претходно науче писати сва слова, (М. и в.) на таблици, кад уче читати поједина штампапа слова, — дају им се прописи да на њима пишу, (обично крајем ]. или почетком ЏП. полгођа), али само не свако, као што се наређује овим расписом. Ја мислим да овако, као што се вели у распису треба да пшпу само ђаци Г. раз. па и они не за целу годину, него док науче да пишу лепо, пером и мастилом, сва слова (М. и в.ја разуме се овоме мора претходити писање пером прво појединих црта, из којих се састављају слова, са словима заје: дно и поједине речи; за то треба на сваком пропису да се пише једно слово, а на другој страни само речи које се пишу словима која су већ пређена, а ду се све ово постигне, морају писати на свима бројевима прописа на којима се налазе сва слова (М. и В.) исписана ; овако се мора радити ако се оће да ђаци у 1. раз. науче писати. Чим деца науче лепо да пишу сва слова и речи, одмах треба да престану писати оно, што је у врху листа па да пишу читане чланке из читанке. За што % За то, што се писањем онога у врху листа науче да везују — састављају само нека слова, а писањем из читанке, напишу без мал онолико пута, иста слова само у друкчијој вези с | другим словима, науче се како се раз| на слова између себе везују различно.