Učitelj

љујемо, сунчева је светлост све слабија и слабвја, а и топлота је све мања. Да занста животиње и биље од множине светлости и топлоте зависе, показаћу вам на још неколико примера. У леденим пределима има много мање биљака но у топлим. Исто тако оне у леденим пределима знатно се разликују од оних у топлим; тако биље у леденим пределима врло је кржљаво и мало, док је на против у топлим јако развијено и велико. Тако н. пр. дрва су у топлим пределима врло лепа, цвеће врло различито, траве и жбунови врло бујни, тако, да се трава може на неким местима 3—4 пута косити, жито 2— 83 пута жети и Т. Д.; док на против у леденим пределима, ни по један пут на лето не може.

Поједине биљке, кад се донесу и пресаде из топлих крајева у ладније, где има, мање светлости, а нарочито топлоте, не могу никако успевати онако, као тамо, па ма им вештачки додавали ма какву топдоту и светлост, па и саму земљу отуд донели. Тако мислим да сте видели ону бодљикаву биљку, што је као цвеће у великим саксијама држимо, —- чули сте да се она кактус зове. Ко је већи ја или кактус» Да богме да сам ја скоро, као и неки кактус велики, а видели сте да их и мањих има. То цвеће донесено је из топлих предела к пама. Овде код нас је пресађено. Тамо одакле је ово цвеће донесено, много је већа топлота и сунчева, светлост, но- што је овде. Тамо је и ово цвеће много веће. Ево овде можете видети, колики човек према њему изгледа (показати слику Бот. Покорног). Је л' те да много мали изгледа 2 А колики је овај што је у саксији 2

Ви сте мислим ишли у какву густу шуму. Тамо сте могли видети да су дрва отишла сва у висину много високо, а на против у ширину врло мало. Због чега је тор То је због тога, што сунчева светлост и топлота, због велике густине те шуме слабо продире са стране дрвећу; но више горе по вису и због тога све више и више у вис расте. У таким густим шумама између поје;иних дрва слабо што на земљи

успева, већином је чиста земља, а с тога што врло мало или скоро ни мало сунчева светлост допире ; јер не може од густине шумске. |

Ви сте, мислим, видели оно велико дрво, пред нашом пиваром. Онако ретко дрво има и у Топчидеру пред краљевим конаком. Постојбина је оног дрвета топлији предео но што је овај наш. Тамо где је његова постојбина, оно је много и много веће и разгранатије. Оно може тако далеко да се разграна, да под њега може стати по 8060 људи. Дакле оно је у својој постојбини, где је сунчева светлост јача и топлота већа, миого и много веће, но овде код нас, где је слабија. Оно велико дрво зове се пљатан.

Но не само да је узраст дрвета у топлијим пределима. већи; но је и само лишће у тамошњим пределима много веће. Тако има лишћа у појединим пределима, да је широко, као овај сто. Па и сам плод појединог воћа много је већи.

Осим тога што је светлост и топлота од велике важности за узраст, цвет и илод биљке; она је од велике важности и за мирис и сласт (укус) њен. Биљке, које се одгајивају у стакленим баштама, никад немају толико сласти ни мириса, као оне, које су одгајене у слободном пољу, под“ Јарким сунцем. Колику важност има, сунце на раст биља и на остале особине њихове видели смо; но оно утиче н на само сазревање биљке. Кад је слаба сунчева светлост, кад је облачно и непрестана киша, грожђе и остало воће не може онако сазрети, као кад је лепо време и сунце греје.

Довде смо видели од какве је важности сунце што се биља тиче. Сад да видимо од какве је важности за животиње. Људи, путујући, увидели су да у леденим пределима има много мање животиња но у топлим. Даље, да су те животиње већином једнобојне, већином бледе или селе; а у топлим пак пределима да су разнобојне; црвене жуте зелене и т. д. Исто тако и оне животиње којах има, и у леденимиу топлим пределима, разликују се по боји своје коже. Тако: мишеви, зечевп, мелведи