Učitelj

Предавања за основне школе. О СУНЦУ.

(О ВР Ш Е'ТА Е).

Сунце је за нас од врло велеке важности и користи. Од њега добијамо светлости и топлоту. Без светлости и топлоте не би могло ништа на земљи напредовати. Би ди могли ви мене у мраку видељир Би ди видели ви ову таблу у мраку. Због чега 2 Дакле без светлости ми не би могли ни једну ствар видети, нити пак знати каква је. А би ли ме могао видети кад запалиш свећур Због чега би ме могао видети, кад запалиш свећу Кад ме лепше видиш, или кад запалиш свећу, или дању. Због чега ме дању боље видиш Ето видиш она светлост од свеће вештачка је, и према вештачкој светлости, ствари се не могу онако лепо видети, као кад ме дању гледаш, кад светлост од сунца долази. Без светлости бисмо били, код очију без њих, не бисмо могли разликовати ни шта је бело, а шта ли црно. Исто тако ни без сунчеве топлоте не би могли опстати ни напредовати, као што треба. Вештачку светлост можемо употребити само, за гледање појединих ствари, али за друго све нужна нам је сунчева светлост. Тако ви сте чешће виђали, а и ваши родитељи остављају преко зиме кромпир и лук у подрум. Шта бива од тог кромпира. и лука у пролеће 2 (проклија). Он је, видите, и у подруму почео да расте, али видите у овог лука каква су пера (покавати лук из подрума), а каква су у овогр (показати лук који је из баште донесен). Због чега су пера у овог жута, а у овог зелена 2 Ето видите, да вам сунчева светлост помаже не само да познамо поједине предмете, какви су, већ и да напредује и боју биље добије.

Ви видите да је овај лук, што је у башти растао, зелен, а онај што је у подруму растао жут. Дакле супце даје боју биљу, и биље, које расте где има сунчеве свеј-

лости зелене је боје; а биље које расте где сунчева светлост слабо или никако не допире, већином је жуте боје. Исто тако кад узмете главицу купуса, па је с поља посматрате је д те да је с поља зелена, но ако је расечете, она је изнутра жућкаста. дбог чега је тог Због тога, што сунчева светлост с поља осветљава главицу, а изнутра не може.

Исто тако видели сте, да кад кромпир луже у подруму остане, он проклија, и врежу пружи, та врежа може да се пружи врло велика, и све је непрестано жута, и пружа се оном крају, где је прозор или где су врата од подрума. дбог чега тамо Чешће се успење и на сам прозор од подрума, као год лоза што се уз дрво пење, и кад кроз ову решетку на прозору прође и сунце је обасја, оно оне прве гранчице и лишћице одмах позелене, а оне пак што су ниже остају и даље жуте. То нам најбоље казује, да биљка бев светлости не може напредовати као што треба, и да су биљке, које на светлости расту, светлије и лепше, но оне, које су од светлости заклоњене. ~

На неке биљке сунчева светлост тако веома утиче, да се оне непрестано к њој окрећу, као н. пр. сунцокрет. Сунцокрет, ако га имате у башти, можете посматрати како се непрестано окреће оној страни где је сунце.

Но да светлост добије потпуну снагу, те да буде од користи биљу и животињама, и да ове напредују као што треба, нужно јој је једна другараца, која ће је верно пратити и потпомагати у овом њеном послу. Та њена другарица и помоћница је топлота. Где су те две другарице довољно развијене, тамо животиње и биље најбоље напредују, а то је око екватора, а што се год од екватора половима, уда-