Učitelj

512

горње примедбе види се, да г. Ј. погрешно оцењује начин догматични и катихетчини, и ла намерно изопачава ствари. Па баши да је онако у књизи, како он каже, опет то неби значило, — најпре замотлвати, па онда размотавати, него то би значило, да се опет иде извесним логичким путем, који такође води к истини, као што је тон. пр. у математичким наукама.

Г. Ј. вели: „Метода, по којој се неком духу казује нешто што он не зна, за све је лухове једна. иста, и мајке су у том погледу као деца“. — Та ваљда не ће бити баш такоће

да тим, ставља неколико знакова чуђе-

ња и питања, особито онде где ја тражим свестан рад као услов поштења, и после прави сам збрку онде где ја употребљавам синонимне изразе за знање, па се мени чуди! — А он ваљда не тражи свесно стање у моралном раду — можда за љубав оживотињског морала. _ Па онда, замера ми, што сам у загради ставио неку тормалну олакшицу за памћење задатака васпитавања, вењући ове за, поједине прсте на руци. — За ово ми је мимогред да кажем, један наш педагог учинио комплименат, а ево г. Ј. љути се на мене за, то! Па коме да, угодим 2 пардон ! г. Ј. не ће југађање, јер то је улизивање Њему се не допадају српски изрази : поштење, достојанство, заслуга, част ит. Д. па их с подсмехом помиње. — Него ћу ваљда да измишљам и кујем нове речи, или да узимам стране речи, (н. нр. „Мискредит“), као што то г. Ј. чини.

Даље, вели, да ја нисам нигде казао, како треба да се покажу ствари из природе и т. д. — Требао је мало боље и непристрасније затледати у књигу, па би на-

· шао то мало друкчије.

После, замера ми, што донуштам, да отац или мати могу детету ређи, кад их мпого зашиткује: не знам. Он вели, боље је: „видећемо други пут“ или „дознаћеш кад порастеш“, — За оно вели да је лаж, а ово његово није лаж и није ни мало опасно!

Г. Ј. разуме се боље и у немачком језику него ја, те преводи „Апабе“ = склоност

иди наклоност. — А како ће превести речи: | „Шапе, Мејоппе, 2ттејоппс“ 2

П. Принедбе , које су произишле

из несавесног оцењивања.

Г. Ј. каже, да је моја књига изишла пре 3 године. У завршној примедби каже, да је критику писао пре 3 године. А на књизи стоји год. 1880 ! — С таком савесношћу отпочео је г. Ј. своју критику!

Даље, он се не опомиње, да је игде изишла каква оцена о књизи. — А ја се „опомињем“ да су изишле две опширне оцене у „Српској Зори“и у „Истоку,“ и обе су од признатид нашиае књижевника п писаца школскиг књига, и „случајно“ обојица су се о мојој књизи врло пожвално изразиља на превелику жалост г, Ј.. који ни чега доброг не нађе у мојој књизи, — те тако су та два критичара и још она два референта „Матичина“, заједно са мном, незналице или пристрасни људи, а само је г. Ј. зналац и савестан критичар!

После , замера, што у општем прегледу нисам изложио сву садржину моралног и интелектуалног образовања, — а међутим на другом месту говори се опширно о једном и другом ! " ;

За тим, каже, да сам изоставио рад и здравље као задатке васпитавања, — % у књизи изрично стоји : „за све то претпоставља се здравље њ рад“, и имају још нарочити одељци, који о том говоре! Но г. |

је изоставио ту реченицу у свом, паводу, и

ове одељке не ће да помене! Је ли то савесно 2

После тога, каже опет, да сам изоставио друштвено образовање. — А имају наророчити одељци о том, и он их доцније крификује !

Па онда, вели, да је поука о чувању и неговању здравља дечијег слабо обрађена. — А ту је прикупљено у кратко све, што најпрактичнији лекари и педагози .препоручују, нарочито за неговање малог детета, и што је искуством опробано ; а башу том се највише греши.

После, каже, да о помагању нема, никаква говора у књизи. — А оно имају читави одељци о том, само на другом месту. Али